Шопенхауер је писао да у општим учењима ислама није могао наћи ишта филозофски вредно, али да је сасвим друга прича са самом сржи те религије или њеним мистичним езотеричним правцем "суфизмом" што је нешто веома вредно и што стоји раме уз раме са Упанишадама и будистичким учењима.
Шта је заправо суфизам може постати јасно на примеру "Насредина Хоџе".
Насрадин хоџа је измишљени лик кроз кога су суфисти (мистични езотерични правац ислама) преносили срж свог учења у народ. Ради се о шалама и вицевима у правом смислу те речи, који изазивају смех и личе на сасвим обичне вицеве. Њих има много и неки од њих су стварно смешни, актуелни и дан данас. Сервантесов Дон Кихот је у свом роману искористио многе од тих шала о Насредину Хоџи, што можда није свима познато. Међутим, у тим шалама скривене су мистичне поруке суфиста које није лако баш лако видети
Рецимо ево једна од њих:
Ова прича је попут Платонове алегорије пећине.
О Платону и пећини писао сам овде:
https://forum.krstarica.com/threads/platon-alegorija-pecine.846316/
Магарца можемо узети као симбол интелекта који својим априорним формама опажања (простор и време) ствара опажаје или Платонове сенке на зиду пећине.
Сам Насредин је један од људи у пећини везаних ланцима који посматрају сенке, али који је ипак, за разлику од осталих, окренуо главу у правцу Сунца иза њихових леђа. Остали везани ланцима се томе чуде и питају га зашто јаше наопачке?
Али он заправо гледа у правом смеру, а они су магарци који су опијени сенкама, илузијом.
Треба окренути поглед са сенки на зиду пећине и погледати ка унутра, ка духу. Ка унутрашњем сопству. Скренути поглед са појаве и потражити "ствар по себи".
Из овога можете видети шта се заправо скрива иза најбаналнијих шала Насредина Хоџе.
Шта је заправо суфизам може постати јасно на примеру "Насредина Хоџе".
Насрадин хоџа је измишљени лик кроз кога су суфисти (мистични езотерични правац ислама) преносили срж свог учења у народ. Ради се о шалама и вицевима у правом смислу те речи, који изазивају смех и личе на сасвим обичне вицеве. Њих има много и неки од њих су стварно смешни, актуелни и дан данас. Сервантесов Дон Кихот је у свом роману искористио многе од тих шала о Насредину Хоџи, што можда није свима познато. Међутим, у тим шалама скривене су мистичне поруке суфиста које није лако баш лако видети
Рецимо ево једна од њих:
Ja ću ovde izdvojiti jednu drugu priču i videćete kakve filozofske istine se tu kriju:
Jednog dana Nasredin hodža je seo na svog magarca naopako, sa licem okrenutim ka nazad. Ljudi su rekli:
- Ali hodža, sediš naopako!
- Ne - uzvratio je - ne sedim ja obrnuto! Već je magarac taj koji gleda u pogrešnom pravcu!
Ова прича је попут Платонове алегорије пећине.
О Платону и пећини писао сам овде:
https://forum.krstarica.com/threads/platon-alegorija-pecine.846316/
Магарца можемо узети као симбол интелекта који својим априорним формама опажања (простор и време) ствара опажаје или Платонове сенке на зиду пећине.
Сам Насредин је један од људи у пећини везаних ланцима који посматрају сенке, али који је ипак, за разлику од осталих, окренуо главу у правцу Сунца иза њихових леђа. Остали везани ланцима се томе чуде и питају га зашто јаше наопачке?
Али он заправо гледа у правом смеру, а они су магарци који су опијени сенкама, илузијом.
Треба окренути поглед са сенки на зиду пећине и погледати ка унутра, ка духу. Ка унутрашњем сопству. Скренути поглед са појаве и потражити "ствар по себи".
Из овога можете видети шта се заправо скрива иза најбаналнијих шала Насредина Хоџе.
Poslednja izmena:
