bracna zajednica

Svacega sam se nagledala u svom okruzenju u 'bracnim zajednicama'. Od cudne podele novca na 'moje' i 'tvoje', do takvog vaspitanja dece. Deca postanu jadna, histericna, neopredeljena ...... itd.
Zalosno.
Mislim, ne zelim da zvucim odvratno, ali, nije svako za brak. Jednostavno je tako.
Odavno, pre 20 g. mi je mama moje drugarice rekla nesto sto pamtim i danas 'brak je u najvecoj meri tolerencija'. U braku sam 17 g. i jos uvek se slazem s tim.
 
Kliknite za proširenje...
Ne da nije svako za brak, vec nije svako za decu...
I pri tom ne mislim da li ih roditelji mogu novcano obezbediti, vec kako ih mogu vaspitati i sta mogu napraviti od njih...

Vecina dece kroz kulturu i nacin ponasanja njihovih roditelja nastavljaju to da rade... Na kraj krajeva deca za to i sluze... da "kao nastave neku tradiciju"...

Kakve crne tradicije nastavljati ako je ona u startu losa...

A sto se tice braka... najmanji je problem da li su roditelji u braku ili ne... vaznije su ove druge stvari... :D
 
Pa naravno... mada su po mom misljenju obe stvari neophodne...
Inace, cemu sluzi taj brak... samo radi nekog pecata na papiru ili...

Hmmm... Shopping... pa to se podrazumeva... :mrgreen:
 
e cure sad mi kazite sta bi ste uradile na mom mestu.u braku sam skoro 3 godine imam cerkicu u pocetku je sve bilo lepo svuda smo isli cak i u shoping nista mu kod mene nije smetalo a cim sam ostala trudna vec su poceli problemi,kako god sam pokusala nije islo izlazio je s drustvoj jednom u mesec smo izasli i to ako nas drustvo pozove celu trudnocu sam proplakala sto zbog hormona sto zbog njega pokusala sam da odem od njega ali on je sakrio kljuc od stana i nisam mogla da izadjem.kad se mala rodila ako place svadja ako se razboli svadja prvo dete neznam ni ja sve a on opet ti si glupa neznas oko deteta svuda sam isla sama on je radio ja sam teglila kese sa namirnicama plus kolica sa detetom.i opet nikakav dogovr medju nama nikakv razgovor sex se sveo na 15 minuta poljubac jednom u 3 dana,trudila sam se da nebude zapostavljen zbog deteta da zajedno ucimo kako da ga odgajamo ali nista tvrdoglav sve po svome sta god pricam ne reaguje ili pocne da se dere i izlazi napolje nakon pola sata se vraca ko da nista nije bilo grli me,jos teze mi bude posle placa takav prizor ko da te **** u zdrav mozak.i i dalje trpim ako odem znam da gubim malu on ipak ima bolju novcanu situaciju od mene,zivimo u inostranstvu gde nemam nikoga a njegovi su svi tu,jedina uteha zivimo sami.eh sad kako ce kasnije biti neznam uglavom mislim da sam dobra prema njemu i da zasluzujem malo paznje.pisite
 
Ovo što sam sada pročitao za mene je potpuno neverovatno.
Ja nisam žensko, ali ću ti samo jednu ''pričicu'' ispričati.
Ne znam da li si znala da dete dok je u stomaku ima emocije. Svaka frustacija koju trpi majka prenosi se na dete. I kada je ono rođeno, ponovo ista priča, jer je dete vezano za majku.
Ne znam da li si znala da dete emotivno sazreva od prve do pete godine, i da do tada svaka formirana emocija utiče na kasniji njegov razvoj i život.
E ako si ti neke stvari činila zbog deteta (nemoj da se vređaš ali moje mišljenje je suprotno, mislim da nisi dovoljno hrabara da učiniš bolje za svoje dete i sebe i odakle ti takva sigurnost da bi ''izgubila malu''), a ja sam ti napisao sve ovo, onda tebe ja pitam: šta ti zapravo radiš? U šta će da izraste tvoje dete?
Da se razumemo ovo sam sve napisao sa dobrom namerom a ne sa namerom da te uvredim ili ponizim (jer ja znam od drugih ljudi ponekada biti pogrešto shvaćen, pa zbog toga ovo naglašavam).
 
Kao prvo slazem se da se brak odrzava tolerancijom i velikim neprestanim trudom obe strane. Pogresno je tumacenje onih zena i muskaraca koji nakon braka puste stomake misleci da su nesto"zavrsili". To je mozda bilo u nekom od proslih vekova mada mi je tesko i tada da to prihvatim. Ljubav se kao neka nezna i krhka biljka , pazljivo zaliva i tako odrzava u zivotu.
Drugo, moram da odgovorim ovoj mladoj zeni Lili29.
Verujem u to sto citam i nazalost, vec sam cula za mnogo takvih slucajeva. LJudima sa strane se uvek cini da si ti "guska" sto to trpis ali ne mogu ni da zamisle kakve sve zamke postoje u koje se upada i koje ne dozvoljavaju da ucinis neki korak ka sopstvenom izbavljenju.
Ukratko, reci cu da onaj ko ne zna sta je to ne moze ni da sudi. Moze samo da se cudi i da pametuje sa svoje tacke gledista. Ja volim da razumem ljude jer sam po sistemu: sve sto je ljudsko , strano mi nije.
Budi hrabra, ne posustaj psihicki jer tvoja moc , kad vec nije u novcu, treba da bude na duhovnoj bazi. Budi svesna i napred!!! Za svako zlo se kaze da lija lija pa dolija. Budi jaka.
 
Ukratko, reci cu da onaj ko ne zna sta je to ne moze ni da sudi. Moze samo da se cudi i da pametuje sa svoje tacke gledista. Ja volim da razumem ljude jer sam po sistemu: sve sto je ljudsko , strano mi nije.
Kliknite za proširenje...
To što ti govoriš za mene je samo opravdanje. Od tvoje objektivnosti kojom se razmećeš ostale su samo iluzije. Ti savetuješ ženu da bude jaka i da nastavi da živi u sopstvenom paklu.
Ja niti sam neko ko pametuje, niti sam neko ko je nazvao tu ženu guskom, niti samatram da je guska.
 
Ne razumem te. Ni jednog trenutka te nisam uzela u "usta", zasto se osecas pogodjenim?
Nisam joj rekla da bude jaka i trpi vec da bude jaka i nadjaca strah, i svoju trenutnu nemoc da bi dosla do izlaza. Po meni izlaz nije trpenje potlacenosti vec naprotiv. Prebrzo si me osudio a i ne poznajes me da bi to radio.Ja sam veliki borac tako da je apsurdno i na sekund pomisliti da sam mogla da joj savetujem da cuti i trpi.
Ako sam se lose izrazila, izvinjavam se, a tebi se zahvaljujem sto si na vreme uocio "gresku".
 
Prihvatam sa zadovoljstvom.:)
Govorila sam uopsteno jer nije prvi put da na forumima procitam takvu pricu, nazalost. I moj se komentar odnosio zaista na sve uopsteno sto sam procital i cula do sada o takvim slucajevima. Tvoje misljenje uvazavam i ni najmanje ne sudim.Ko sam ja da sudim drugima, ja sam samo covek(ovaj zena) obican...:D
 
Cesto se desava da zene zbog ekonomske situacije (ne rade, mali prihodi i sl.) nisu u stanju da napuste los brak, a tek o strahu kome ce pripasti dete da i ne govorim.
Tesko je savetovati druge.
A sto se tice onoga da dete i u stomaku oseca frustracije, podsetilo me je na jednu pricu.
Doneli dete staro 7 dana mudracu da ih posavetuje kako da ga vaspitaju. On im je samo rekao: 'Zakasnili ste'.
 
Svestan sam ja svega toga stelice, ali život je borba i smatram da nikada ne treba odustajati, i gaziti preko svake prereke koja te koči. Imaš dete i ti najbolje znaš o čemu govorim.
Doneli dete staro 7 dana mudracu da ih posavetuje kako da ga vaspitaju. On im je samo rekao: 'Zakasnili ste'.
Kliknite za proširenje...
A ova opaska ti je odličana. Upravo o tome sam pričao.
 
Vidis antihriste( poboljsavam se hehe), postoje nekada situacije iz kojih jednostavno ne mozes da izadjes. Preostaje ti samo da se drzis i pripremas svoj izlaz. A to moze da traje i razlicito je od slucaja do slucaja. Takve situacije su kao igra saha. Svaki potez je pazljivo razmotren dok ne dodje do mata ili saha.
Ali znam da je nemoguce nekome objasniti ono sto nije doziveo, jer bilo bi kao u prici kad je devojka pricala zeni koja je majka, kakav je osecaj imati dete.
 
znam da je tesko posavetovati druge.isto tako sam znala da moje dete oseca sve sto se meni dogadja,ali kolko god da zelis da se smiris i da zaboravis trenutnu situaciju nema sanse jer dete te je tu vec dolazi,a ja nemogu nista da promenim.mislila sam da ce po njenom rodjenju biti sve ok ustvari mozda zene neke stvari posmatraju drugacije od muskih ali kad god bih pokusala da razgovaram s muzem da nije u redu sto sve moram sama sto mi ne ostavlja novca i nista nije kao pre uvek bi dobila odgovor sta ti hoces,ja moram da radim ako ti se ne svidja idi.svaka mala svadja se zavrsavala sa"pakuj kofere ako ti se ne svidja"sto puta sam u sebi rekla ok spakujem se i idem ali kad sednem i pomislim kuda onda placem i neznam sta cu.moji su daleko od meni u zemlji kojoj zivim nemam nikoga osim familiju od muza i kome god da se pozalim svi kazu ma imas sve dete ti zdravo ne pije ti muz ne ***** se sve ce to proci.neznam dobro ni jezik da govorim bilo je tako tesko naviknuti se na drugaciji zivot u drugoj zemlji i sa detetom a on mi nikada u nicemu nije hteo pomoci uvek sam molila druge.najveci razlog sto trpim je to sto neznam kuda cu,a ako nemas uslove ni drzava ti neda dete a moj muz je u puno boljoj novcanoj i materijalnoj situaciji od mene i roditelja.nisam se udala za bogatstvo jer ga nije ni imao poceo je da nesto stice tek kad sam ostala trudna mislio je umrece mu dete od gladi i poceo se svacim baviti.i preko toga sam presla.ako me pitate da li to iz ljubavi radim,ne,to je vec za 3 godine zovota s njim postala samo navika.ne maltretira me fizicki ali je psihicki jos gore izdrzati kad ti neko stalno govori da neznas nista da nisi imao kod roditelja ni hleba da jedes(a kao on je imao)i jos puno stvari.mnogi kazu da sam i lepsa i u dusi bolja i vaspitanija od njega ali izgleda da nevaspitane osobe drugacije posmatraju neke stvari i njima je sve sto oni rade u redu.neznam sta je kod njega u pitanju da li mu je vaznija porodica ili novac.na pocetku je voleo i moju porodicu ali sad mu ni oni nisu nesto dobri i ako ga moja majka pocne nesto savetovati on kaze sta ti znas i td.neznam sta jos da vam kazem mozda i nije sve tako crno kako ja vidim i nadam se dok dete malo odraste da cu poceti da radim imacu neki svoj zivot i ako i tad nastavi da se sere na moj zivot nista nije vecno pa ni taj brak,svako na svoju stranu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top