.....osecam zivo pod prstima njenu mishicu koja pulsira kao malo mache skupljeno izmedju dlanova.....bori se da ostane ili da ode, krhka, lomljiva i nejaka......trebalo bi iskoristiti to ali mi se jednostavno ne da.....jer znam vratice mi se to jednog dana kad najmanje budem ocekivao......svidja mi se cvrstina kojom se opire i sama blizina njenoj kosi koja omamljuje cudesnim mirisom vode i svezeg livadskog cveca....duboke , tamne oci govore sve, .....o ljubavi, o kajanju, o zelji, o idilicnoj slici srece koja nije zavrsena......
