toliko puta opevana , opisivana, dodirnuta od puno ruku kao lucka ***** ,stoji na stolu kao iz prkosa ......tamne puti, maslinavo zelene boje ili nekog slicnog depresivnog kolora, divnog zaobljenog zenskog vrata, skoro u pokretu , pozivajuci lascivno na bludne radnje......nudeci svoje punasno telo sa zaobljenim bokovima skoro svakom strancu.......ne mareci ako na svetu postoji ista slicno, jer superiorno svesna , zna da je jedina i neponovljiva.......znajuci sve moguce tajne, od suzom navlazenih maramica za nekom oktobarskom klasom, cemernih noci u nekom podrumskom polusvetu, sirokog osmeha za prvenca, ili razdiruceg bola za nekim izgubljenim.......dajuci i uzimajuci istovremeno ona postepeno postaje simbol divljenja, raison d' etre i iskorak u nestvarno kada nam je to potrebno......a potrebno nam je, kako kome po zasluzi, i ona je uvek tu da razvedri ili rastuzi.....gledajuci je u blagoj predigri pogledom, ne dodirujuci je ni nenaslucujemo sta donosi sem zakljucka da mora biti nesto novo i uzbudljivo....tek kad prospe svoju medeno crvenu utrobu [cudno, u tom momentu se uvek setim stihova " this one goes to one I love "-REM]pocnemo da vodimo pravu ljubav, ona izaziva nemirom u casi, novim mirisima koje nije lako dokuciti, dodirujuci blago otupljene delove nase svesti, igrajuci se sa osecanjima koje smo uredno sklonili da ne smetaju previse......ja se isprva borim, ne dam joj da prevlada, da uzburka osecanja i da uzdrma uspavanu svest, pijem je da joj oduzmem snagu mada znam da je jaca i da ce prevladati......i u toj nemoci kao poslednji kockarski adut iz rukava pomisljam da ce je bas pogoditi ako je ne popijem......ha, pa to i ceka da se predam bez borbe ,razmisljam......i u svemu tome me obavije izmaglica, odlutaju misli i telo postaje vantelesno u blazenom klimaksu predajuci se potpuno......vise nista nema neko krucijalno znacenje, pobedila je i moras da joj se divis......do sledece prilike.
