Odavno sam vec budna,a otezem sa pripremom za odlazak na danasnje obaveze,tesko mi je napustiti ovaj virtuelni svet..
Ovde se osecam ususkano,ovde opusteno hodam uvek novim i neistrazenim predelima "pisane reci"..
I uvek me iznenadi lepota nekog od njih,pa zastanem i prosetam kroz njega,zavirujuci u svaki njegov ugao,
da mi ne bi promakao neki znacajan detalj..
Vec druga neskafa se penusa na mom stolu,pretrpanom papirima..
Tu su i drvene bojice svih koloritnih nijansi..da duginim bojama osmislim postojanje ovog bezbojnog papira..
Tu su grafitne olovke,sa tankim i debelim"srcima",koje cekaju na moju ruku da ih povede u svet cudnih,bajkovitih linija..
Mojim razigranim pokretima ce se pretvoriti u neku crno-belu minijaturu ili ce samo zapoceti skicu buduce slike..
Ispod tog savrsenog nereda,proviruje crvena,somotnih korica debela sveska-moj "Dnevnik"..
spremna da krene sa svojom namenom,ako me u trenutku crtanja misao odvuce,
pa iznenadnu impresiju zelim da recima,a ne slikom "upisem"...to je,ustvari jedna "svastara" koja bez reda,
ali strpljivo belezi sve moje misli,kad nemam kome da ih kazem u meni vaznom trenutku..
Pored stola me nestremice posmatraju velike plave oci..to moje "breme" cuci i posmatra me..prati svaki moj pokret..
skace povremeno na sto i miluje mi sapicom prste koji plesu po tastaturi..
To je malo cupavo sivkasto-crno "klupko" koje je i veoma zivo,ponekad neoprostivo-do nestasluka..
Stalno se odmotava i zamotava u svim pravcima,najvise oko,iza,ispod i iznad mene..i koje ima ime..Mimi.
Jutros je neverovatno dobro i poslusno,nije me cackalo u snu,cak mi nije skocilo na uzglavlje kada sam otvorila oci..
Srtrpljivo je cekalo da popijem svoju prvu jutarnju,cak i ovu drugu je otrpelo blagonaklono..
Trenutno se gledamo..Ono i ja..
Razmenjujemo toliko znane poglede,razumemo se bez reci..i beskrajno se,cuteci,volimo.
Svako jutro se pozdravljamo,uvek na istom mestu i u isto vreme,u hodniku na izlaznim vratima..
poljubac i poznata recenica "Vidimo se,sreco.."
Evo,sa ljubavlju ga prihvatam,ljubim mu toplu glavicu i "svilenu"njuskicu koja mirise na tek popijeno mleko..
podizem ga u narucje..
Pijem poslednji gutljaj druge jutarnje kafe..
Gasim cigaretu,gasim monitor,gasim nadosle emocije.. i..ustajem..
Obaveze cekaju,nazalost..
DOBRO VAM JUTRO!
Ovde se osecam ususkano,ovde opusteno hodam uvek novim i neistrazenim predelima "pisane reci"..
I uvek me iznenadi lepota nekog od njih,pa zastanem i prosetam kroz njega,zavirujuci u svaki njegov ugao,
da mi ne bi promakao neki znacajan detalj..
Vec druga neskafa se penusa na mom stolu,pretrpanom papirima..
Tu su i drvene bojice svih koloritnih nijansi..da duginim bojama osmislim postojanje ovog bezbojnog papira..
Tu su grafitne olovke,sa tankim i debelim"srcima",koje cekaju na moju ruku da ih povede u svet cudnih,bajkovitih linija..
Mojim razigranim pokretima ce se pretvoriti u neku crno-belu minijaturu ili ce samo zapoceti skicu buduce slike..
Ispod tog savrsenog nereda,proviruje crvena,somotnih korica debela sveska-moj "Dnevnik"..
spremna da krene sa svojom namenom,ako me u trenutku crtanja misao odvuce,
pa iznenadnu impresiju zelim da recima,a ne slikom "upisem"...to je,ustvari jedna "svastara" koja bez reda,
ali strpljivo belezi sve moje misli,kad nemam kome da ih kazem u meni vaznom trenutku..
Pored stola me nestremice posmatraju velike plave oci..to moje "breme" cuci i posmatra me..prati svaki moj pokret..
skace povremeno na sto i miluje mi sapicom prste koji plesu po tastaturi..
To je malo cupavo sivkasto-crno "klupko" koje je i veoma zivo,ponekad neoprostivo-do nestasluka..
Stalno se odmotava i zamotava u svim pravcima,najvise oko,iza,ispod i iznad mene..i koje ima ime..Mimi.
Jutros je neverovatno dobro i poslusno,nije me cackalo u snu,cak mi nije skocilo na uzglavlje kada sam otvorila oci..
Srtrpljivo je cekalo da popijem svoju prvu jutarnju,cak i ovu drugu je otrpelo blagonaklono..
Trenutno se gledamo..Ono i ja..
Razmenjujemo toliko znane poglede,razumemo se bez reci..i beskrajno se,cuteci,volimo.
Svako jutro se pozdravljamo,uvek na istom mestu i u isto vreme,u hodniku na izlaznim vratima..
poljubac i poznata recenica "Vidimo se,sreco.."
Evo,sa ljubavlju ga prihvatam,ljubim mu toplu glavicu i "svilenu"njuskicu koja mirise na tek popijeno mleko..
podizem ga u narucje..
Pijem poslednji gutljaj druge jutarnje kafe..
Gasim cigaretu,gasim monitor,gasim nadosle emocije.. i..ustajem..
Obaveze cekaju,nazalost..
DOBRO VAM JUTRO!
