Сведенборг је у свом делу "Небо и пакао" описујући небеске духовне сфере изнео и ове мисли које сам приметио као значајне. Оне могу довести до разумевања куда води пут по коме иду филозофи и сви они којима је циљ духовни развој и спасење из брлога егзистенције у који смо запали рођењем на овом свету.
Svedenborg se ovde poziva na priču iz Jevanđelja po Mateju koja glasi ovako:
Опажајни свет слика кога зовемо "реалан свет" јесте појава, нешто секундарно, изведено, створено формама опажања интелекта и као такво само акцидентално и далеко од суштинске егзистенције ствари по себи. Оно што "нити постаје, нити нестаје" нису опажајне слике које је створио интелект или мозак, већ нешто што је њима у основи а што је Спиноза звао "супстанција", Шопенхауер "воља" а Бергсон "квалитативна множина".
Нарочито ово последње је погодно за разјашњење теме, јер је квалитативна множина веома реална. Сама суштина света и живота коју налазимо у себи, а која је потпуно различита од спољашњег опажања слика, самим тим и од сазнања, па опет то налазимо у себи као својеврсно осећање.
Већ сам писао о Квалитавној множини овде:
https://forum.krstarica.com/threads/kvalitativna-mnozina.845858/
А из тога ћу издвојити само аналогију са мелодијом.
Свака нота која се додаје мелодији не ређа се поред других нота на начин јукстапозиције у простору, већ се нота са мелодијом стапа, и на тај начин утиче на промену целокупног својеврсног доживљаја мелодије у целини, где су све ноте стопљене у јединство мелодије и постоје као појединачне само у потенцији. Сваки следећи тон мења целокупни доживљај мелодије.
Ово исто дешава се у сваком тренутку нашег живота. Када год стекнемо ново искуство или ново знање, а то радимо сваког секунда, чак и у сновима. То ново искуство присаједињује се целокупној квалитативној множини нашег живота која је ништа друго до нешто слично мелодији, мењајући је у целини.
На тај начин облачим "свадбено рухо". На тај начин се спремамо за свадбу над свадбама. Од тога зависи да ли ћемо бити достојни ступања у више сфере. Не зависи то од милости неког старца са брадом на небу, већ зависи од самог квалитета наше "мелодије" коју смо створили током живота, а која се треба уклопити у ултимативну мелодију свега.
Зато је важно стицати знање. Јер стицањем знања облачимо "свадбено рухо".
А без тога, наћи ћемо се голи на свадби.
Svedenborg se ovde poziva na priču iz Jevanđelja po Mateju koja glasi ovako:
Isus ponovo poče da im govori u pričama:
"Carstvo nebesko je slično kralju koji je priredio svadbu za svog sina. On posla svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, ali ove ne htedoše da dođu.
Onda posla druge sluge, govoreći: 'Recite zvanicama: Evo, gozba je spremna. Moji junci i tovljenici su poklani i sve je spremno. Dođite na svadbu.'
Ali, oni se ne odazvaše, nego odoše - jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom, a ostali uhvatiše kraljeve sluge pa ih zlostaviše i ubiše.
A kralj se razgnevi pa posla svoju vojsku i pobi one ubice, a njihov grad spali.
Onda reče svojim slugama: 'Svadba je spremna, ali zvanice nisu bile dostojne. Zato idite na raskršća i pozovite na svadbu koga god nađete.' I sluge izađoše na ulice i skupiše sve koje su našli - i zle i dobre - i svadbena dvorana se napuni gostima.
A kad je kralj ušao da vidi goste, ugleda onde jednog čoveka koji nije bio obučen u svadbenu odeću pa ga upita: 'Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbene odeće?' A ovaj je ćutao.
Tada kralj reče slugama: 'Vežite mu ruke i noge i izbacite ga napolje u tamu, gde će biti plač i škrgut zuba.'
Jer, mnogo je zvanih, a malo odabranih."
Matej glava 22
Опажајни свет слика кога зовемо "реалан свет" јесте појава, нешто секундарно, изведено, створено формама опажања интелекта и као такво само акцидентално и далеко од суштинске егзистенције ствари по себи. Оно што "нити постаје, нити нестаје" нису опажајне слике које је створио интелект или мозак, већ нешто што је њима у основи а што је Спиноза звао "супстанција", Шопенхауер "воља" а Бергсон "квалитативна множина".
Нарочито ово последње је погодно за разјашњење теме, јер је квалитативна множина веома реална. Сама суштина света и живота коју налазимо у себи, а која је потпуно различита од спољашњег опажања слика, самим тим и од сазнања, па опет то налазимо у себи као својеврсно осећање.
Већ сам писао о Квалитавној множини овде:
https://forum.krstarica.com/threads/kvalitativna-mnozina.845858/
А из тога ћу издвојити само аналогију са мелодијом.
Свака нота која се додаје мелодији не ређа се поред других нота на начин јукстапозиције у простору, већ се нота са мелодијом стапа, и на тај начин утиче на промену целокупног својеврсног доживљаја мелодије у целини, где су све ноте стопљене у јединство мелодије и постоје као појединачне само у потенцији. Сваки следећи тон мења целокупни доживљај мелодије.
Ово исто дешава се у сваком тренутку нашег живота. Када год стекнемо ново искуство или ново знање, а то радимо сваког секунда, чак и у сновима. То ново искуство присаједињује се целокупној квалитативној множини нашег живота која је ништа друго до нешто слично мелодији, мењајући је у целини.
На тај начин облачим "свадбено рухо". На тај начин се спремамо за свадбу над свадбама. Од тога зависи да ли ћемо бити достојни ступања у више сфере. Не зависи то од милости неког старца са брадом на небу, већ зависи од самог квалитета наше "мелодије" коју смо створили током живота, а која се треба уклопити у ултимативну мелодију свега.
Зато је важно стицати знање. Јер стицањем знања облачимо "свадбено рухо".
А без тога, наћи ћемо се голи на свадби.
Poslednja izmena:
