---Pomišljam da bi Srbija u roku od par godina mogla postati Švajcarska, uz samo jednu sitnicu... Jednu malu intervenciju. Bez obzira na sve druge probleme, ako bi ovo rešili došlo bi do ekonomskog procvata. Pa... to se naravno neće desiti. Ali, ipak da kažem o čemu se radi. Ta stvar, to nešto malo što toliko stoji na putu prosperiteta, ta sitnica kao prepreka blagostanju... je lopovisanje. Mazdisanje, ćorisanje, kraduckanje... itd, itd. Dali smo mu gomilu nekih simpatičnih imena ali nazovimo ga onim što jeste - kradja. Jer, to je to... A sva ova žargonska imena služe nam da ga nekako opravdamo, da to ispadne opšteprihvaćeno... I to, ne da nam je neko to smislio i nametnuo, ma ne... Sami smo to, godinama, vekovima. I sad - tako je kako je. Ali, da se vratim na početak... Dakle, pomišljam da bi Srbija... itd, itd. I to, kad ovo kažem, ne mislim ni na kriminal ni na mafiju ni na sve te organizovane oblike. Ne, mislim na ono što većina od nas mazne onako, usput. Recimo, na poslu. A to otprilike izgleda ovako: tu i tamo možda neki šrafčić, možda kutija farbe, lepka, šta bilo... Ako ima kantica nafte, nekog ulja koje već valja za nešto - puna kapa. I tako. Mic po mic, malo po malo, pa i godina po godina, nakupi se. Pa još, stotine hiljada zaposlenih... I tu smo gde smo. Plus, ćape i oni koji ne rade, normalno. A sve to nešto na sitno pa nije ni greh. Mada, nije ni tako prosto. Evo, sad da se prestane sa tim, i naravno stvori se gomila svega u višku, i sve to nešto košta i znači eto gomile para... I normalno, dodje neko ko je u mogućnosti i sve to lepo počisti. I šta onda? Znači, moraju ili svi ili niko. Znači niko.
---I eto... Nema ništa od toga. Ali, bilo je zanimljivo malo promaštati. I tako je bilo blizu...
---I eto... Nema ništa od toga. Ali, bilo je zanimljivo malo promaštati. I tako je bilo blizu...