Jutro je doba kada se budimo..kada smo negde izmedju dva sveta.
Sveta sna-maste i sveta realnosti-"dobro jutro,Kolumbo!"
Kada treperimo,onako osamuceni,kada se onako bestelesno smestamo
u svoje staro iznoseno telo i pokusavamo da se misaono koliko-toliko organizujemo
..i to je znak lenjog,pospanog jutra.
Jutro je doba kada smo najcesce sami sa sobom..
To je vreme kada se probudimo i vidimo u ogledalu poznat nam lik,
koji samo jos pomalo lici na nas..
Lik koji je sve cesce poprilicno daleko od onog sto bismo zeleli da bude..
Lik koji nam se sve vise ne dopada..pa smo rano-jutarnje namrgodjeni,cinicni,pomalo depresivni.
Kada se probudimo,onako smrljavi..nejasnog vida..nemocni..dok tumaramo za soljom vruce kafe..
za nekim osmehom koji bi nam u radjanju novog dana tako prijao..
dok ceznemo za nekim likovima koji su daleko od nas negde isceznuli...
i to je Jutro..
U mislima,jos uvek smo umorni od "ljutih bitaka" koje smo vodili,
umorni od virtuelnih skitanja po nekim cudesnim predelima nasih zelja,dalekim i lepim..
sto ih paletom boja slika novo jutro.
U ovom dobu prozracne magle i ozeblog sunca jos smo topli od zagrljaja nekih dragih nam ruku..
nekad samo u mislima..nekad jos uvek cujemo disanje tih "dragih ruku" ispod pokrivaca,
dok uz miris jake kafe,za "masinom" kucamo ove reci..
Jutro je doba upecatljivih mirisa i ukusa jucerasnjeg dana.
Izadji iz oklopa..
promoli nosic..
otkini parce kasno-jutarnje osamucenosti..
opusti se..
polako zategni luk i nanisani strelom..
ubodi dan..
i zaplovi njegovim nepoznatim tokom danas......
Ps."Me and Bobby Mc.Gee"..
Sveta sna-maste i sveta realnosti-"dobro jutro,Kolumbo!"
Kada treperimo,onako osamuceni,kada se onako bestelesno smestamo
u svoje staro iznoseno telo i pokusavamo da se misaono koliko-toliko organizujemo
..i to je znak lenjog,pospanog jutra.
Jutro je doba kada smo najcesce sami sa sobom..
To je vreme kada se probudimo i vidimo u ogledalu poznat nam lik,
koji samo jos pomalo lici na nas..
Lik koji je sve cesce poprilicno daleko od onog sto bismo zeleli da bude..
Lik koji nam se sve vise ne dopada..pa smo rano-jutarnje namrgodjeni,cinicni,pomalo depresivni.
Kada se probudimo,onako smrljavi..nejasnog vida..nemocni..dok tumaramo za soljom vruce kafe..
za nekim osmehom koji bi nam u radjanju novog dana tako prijao..
dok ceznemo za nekim likovima koji su daleko od nas negde isceznuli...
i to je Jutro..
U mislima,jos uvek smo umorni od "ljutih bitaka" koje smo vodili,
umorni od virtuelnih skitanja po nekim cudesnim predelima nasih zelja,dalekim i lepim..
sto ih paletom boja slika novo jutro.
U ovom dobu prozracne magle i ozeblog sunca jos smo topli od zagrljaja nekih dragih nam ruku..
nekad samo u mislima..nekad jos uvek cujemo disanje tih "dragih ruku" ispod pokrivaca,
dok uz miris jake kafe,za "masinom" kucamo ove reci..
Jutro je doba upecatljivih mirisa i ukusa jucerasnjeg dana.
Izadji iz oklopa..
promoli nosic..
otkini parce kasno-jutarnje osamucenosti..
opusti se..
polako zategni luk i nanisani strelom..
ubodi dan..
i zaplovi njegovim nepoznatim tokom danas......
Ps."Me and Bobby Mc.Gee"..
