Правда у правом смислу те речи проистиче из питања морала или из вечне борбе добра и зла која се одвија између хтења индивидуалне воље и слутње трансцендентне воље. Или борбе између егоизма и гриже савести.
У основи тога јесте егоизам и његове границе. Индивидуална воља појединца има своја хтења која се објективишу у његовом телу и способностима за рад тог тела. Али, егоизам појединца нема границе. Он жели да прошири своја хтења и да и туђу вољу и туђе тело стави у своју "службу". Тако ојачан егоизам свакако би био нешто добро да није ту једне велике препреке. Та туђа воља која је заробљена и искоришћена на тај начин, такође је припадала нечијем егоизму а тим атаком је у тој другој особи изазвано трпљење патње. На тај начин та подређена особа трпи неправду а онај ко искоришћава њену вољу за циљеве свог егоизма врши неправду.
Овде су границе у питању, баш попут држава. Атак на границе туђе воље јесте вршење неправде и то је оно што је ту позитивно. Одбрана тих граница, или заштита од неправде, јесте вршење правде. Из овога можемо видети да је правда негативан појам и да он означава оно што није неправедно, а сам за себе појам "правда" не значи ништа.
Егоизам особе која лежи на земљи покушао је да у своју службу стави вољу друге особе. Тиме јој је нанео неправду. И у томе је суштина питања правде и неправде. Повреда граница између индивидуалних воља.
Сада, особа која трпи неправду скаче у загрљај заштите богиње правде Јустиције, која одмах вади свој мач и њиме напада егоизам агресора, или онога ко врши неправду.
Питање правде и неправде је као што видите једноставно питање а оно што је ту интересантно јесте Јустицијин мач и питање у чему је његова снага? Јер, шта то може спречити надирући егоизам неког човека да се заустави и да не испуни своја хтења?
Постоје два одговора. Јустичији мач је са две оштрице.
1) Чиста теорија права
Чиста теорија права је независна од државног права и она постоји и у анархији. Јер кад год неки човек пређе границу између индивидуалних воља и тиме изврши неправду над другим човеком, његов егоизам слави али његова савест (сажаљење као темељ морала) трпи. И та борба егоизма и савести одржава равнотежу ваге Богиње правде Јустиције, чак и у анархичном свету.
Овде се дакле надирући егоизам обуздава снагом сажаљења и гриже савести. То је суштина чистог природног права.
2) Државно право
Вероватно сви мислите да је и државно право засновано на моралу али грешите. Држава са својим правом изникла је из ове фундаменталне чисте теорије права, али уз једну велику разлику, јер у основи државног права није снага мача морал и грижа савести већ страх од казне.
До тога је дошло овако:
Пошто су људи схватили да нико као појединац не може дуго опстати у животу само као вршилац неправде, већ да је много већа шанса да појединац постане жртва него нападач, то је у интересу егоизма сваког појединца не у томе да му се дозволи да испуњава своја хтења према другим вољама, већ је у његовом интересу да се тих прохтева одрекне, не би ли се тако заштитио од трпљења неправде.
Заштита од трпљења неправде је, као што видите, у основи државног права, а не спречавање вршења неправде. Трпљење је оно што се кажњава, а вршење по том уговору није додирнуто. Тако да што се тиче државе, вршење неправде није у њеној надлежности, и када би било могуће вршити неправду без патње неког другог који неправду трпи, то не би за државу потпадало под казнену политику.
Да би се затим спречило трпљење неправде, егоизам појединца мора бити спречен у вршењу неправде. То се постиже тако што се мотивима користи од туђе воље и туђег тела, супротставе мотиви казне. На тај начин смо добили закон који је збирка противмотива. Кривични законик је збирка противмотива. На сваки импулс могућег индивидуалног хтења према другима, протистављен је противмотив у виду казне.
Из овога можемо видети да оно на шта се позива државно право јесте страх од казне, а то се веома разликује од чистог права које важи у природи а које се не заснива на страху од казне, већ на сажаљењу и грижи савести која делује као (qуетив) умирење надирућег егоизма.
Када год пожелите да удовољите свом егоизму, пред собом имате мач са две оштрице. Да ли то што ваш спречава да атакујете на туђу имовину, туђе достојанство, туђу снагу и слободу јесте сажаљење и грижа савести (темељ морала) или вас у томе спречава страх од законом запрећене казне?
https://forum.krstarica.com/threads/mac-boginje-justicije-teorija-prava.319247/
У основи тога јесте егоизам и његове границе. Индивидуална воља појединца има своја хтења која се објективишу у његовом телу и способностима за рад тог тела. Али, егоизам појединца нема границе. Он жели да прошири своја хтења и да и туђу вољу и туђе тело стави у своју "службу". Тако ојачан егоизам свакако би био нешто добро да није ту једне велике препреке. Та туђа воља која је заробљена и искоришћена на тај начин, такође је припадала нечијем егоизму а тим атаком је у тој другој особи изазвано трпљење патње. На тај начин та подређена особа трпи неправду а онај ко искоришћава њену вољу за циљеве свог егоизма врши неправду.
Овде су границе у питању, баш попут држава. Атак на границе туђе воље јесте вршење неправде и то је оно што је ту позитивно. Одбрана тих граница, или заштита од неправде, јесте вршење правде. Из овога можемо видети да је правда негативан појам и да он означава оно што није неправедно, а сам за себе појам "правда" не значи ништа.
Егоизам особе која лежи на земљи покушао је да у своју службу стави вољу друге особе. Тиме јој је нанео неправду. И у томе је суштина питања правде и неправде. Повреда граница између индивидуалних воља.
Сада, особа која трпи неправду скаче у загрљај заштите богиње правде Јустиције, која одмах вади свој мач и њиме напада егоизам агресора, или онога ко врши неправду.
Питање правде и неправде је као што видите једноставно питање а оно што је ту интересантно јесте Јустицијин мач и питање у чему је његова снага? Јер, шта то може спречити надирући егоизам неког човека да се заустави и да не испуни своја хтења?
Постоје два одговора. Јустичији мач је са две оштрице.
1) Чиста теорија права
Чиста теорија права је независна од државног права и она постоји и у анархији. Јер кад год неки човек пређе границу између индивидуалних воља и тиме изврши неправду над другим човеком, његов егоизам слави али његова савест (сажаљење као темељ морала) трпи. И та борба егоизма и савести одржава равнотежу ваге Богиње правде Јустиције, чак и у анархичном свету.
Овде се дакле надирући егоизам обуздава снагом сажаљења и гриже савести. То је суштина чистог природног права.
2) Државно право
Вероватно сви мислите да је и државно право засновано на моралу али грешите. Држава са својим правом изникла је из ове фундаменталне чисте теорије права, али уз једну велику разлику, јер у основи државног права није снага мача морал и грижа савести већ страх од казне.
До тога је дошло овако:
Пошто су људи схватили да нико као појединац не може дуго опстати у животу само као вршилац неправде, већ да је много већа шанса да појединац постане жртва него нападач, то је у интересу егоизма сваког појединца не у томе да му се дозволи да испуњава своја хтења према другим вољама, већ је у његовом интересу да се тих прохтева одрекне, не би ли се тако заштитио од трпљења неправде.
Заштита од трпљења неправде је, као што видите, у основи државног права, а не спречавање вршења неправде. Трпљење је оно што се кажњава, а вршење по том уговору није додирнуто. Тако да што се тиче државе, вршење неправде није у њеној надлежности, и када би било могуће вршити неправду без патње неког другог који неправду трпи, то не би за државу потпадало под казнену политику.
Да би се затим спречило трпљење неправде, егоизам појединца мора бити спречен у вршењу неправде. То се постиже тако што се мотивима користи од туђе воље и туђег тела, супротставе мотиви казне. На тај начин смо добили закон који је збирка противмотива. Кривични законик је збирка противмотива. На сваки импулс могућег индивидуалног хтења према другима, протистављен је противмотив у виду казне.
Из овога можемо видети да оно на шта се позива државно право јесте страх од казне, а то се веома разликује од чистог права које важи у природи а које се не заснива на страху од казне, већ на сажаљењу и грижи савести која делује као (qуетив) умирење надирућег егоизма.
Када год пожелите да удовољите свом егоизму, пред собом имате мач са две оштрице. Да ли то што ваш спречава да атакујете на туђу имовину, туђе достојанство, туђу снагу и слободу јесте сажаљење и грижа савести (темељ морала) или вас у томе спречава страх од законом запрећене казне?
https://forum.krstarica.com/threads/mac-boginje-justicije-teorija-prava.319247/
Poslednja izmena:
.
