Noć, tiha, i duga. Nikada do sada nije bila tako duga. Tako tiha, kao ova. Bio sam budan cele noći. Sam. Nije mi prvi put, da provedem noć budan i sam. Međutim, ova mi je jako teško došla, a još teže protekla.
Kraj.
Tako to izgleda. Bili smo zajedno. Dugo. Jako dugo. Možda i predugo. Očekivao sam...da će sve proći relativno lako...da će rastanak proći kao i svaki drugi. Prevario sam se.
Mada nismo zajedno već nekih godinu i nešto više, ipak smo se viđali. Bili na neki način zajedno. Povremeno izlazili, bili zajedno na letovanju. Voleo sam je. Jako. Možda nisam znao da iskažem svoja osećanja na pravi način. Rešila je da krene svojim putem. Ovog puta bez mene.
Puno toga smo prošli zajedno. Sada, sada sam ostao sam. A to boli, i to jako.
Sećam se dana kada sam otišao iz stana. Plakala je. Molila me da ostanem. To mi se uvek vraća. Iznova i iznova.
Kraj.
Tako to izgleda. Bili smo zajedno. Dugo. Jako dugo. Možda i predugo. Očekivao sam...da će sve proći relativno lako...da će rastanak proći kao i svaki drugi. Prevario sam se.
Mada nismo zajedno već nekih godinu i nešto više, ipak smo se viđali. Bili na neki način zajedno. Povremeno izlazili, bili zajedno na letovanju. Voleo sam je. Jako. Možda nisam znao da iskažem svoja osećanja na pravi način. Rešila je da krene svojim putem. Ovog puta bez mene.
Puno toga smo prošli zajedno. Sada, sada sam ostao sam. A to boli, i to jako.
Sećam se dana kada sam otišao iz stana. Plakala je. Molila me da ostanem. To mi se uvek vraća. Iznova i iznova.