Naslonjen na prozor uživam u lepoti nedeljnog jutra. Odjednom do mene dopiru stihovi Balaševićeve pesme "Mirka ko te sada dirka" i vraćaju me u vreme kada sam imao desetak godina. I ona se zvala Mirka i bila je prelepa,doduše njenih desetak godina više nije sprečilo ni mene a ni ostale da je svako veče čekamo ispred kuće sakriveni u krošnji oraha ispred njenog prozora isčekujući kada će započeti sa ritualom svlačenja. Pošteno rečeno nisam razumeo zašto to radim,bio sam mnogo mlad ali mi mlađi smo uvek radili isto što i oni neku godinu stariji, inače bi pukla neka zauška. Iako tada nisam razumeo zašto se krijem na tom orahu bio sam opčinjen njenom lepotom. Stariji su pominjali njene bujne grudi a ja sam se divio svemu što sam video...
Prelistavajući po netu naišao sam na veliku ponudu slika prozora i zapitao se zašto baš prozora? ? Šta ljude pokreće da ih slikaju? Da li samo žele da zabeleže jedan trenutak ili ih vodi ona večita znatiželja da malo zavire kroz njega i nešto razotkriju.
Prozori kriju tajne, male i velike, lepe i ružne, ljubavne..
Koliko sam prozor govori o ljudima koji iza njega žive? Mnogo. Da li su otvoreni,zatvoreni,da li su blistavo čisti ili su im spuštene roletne ....da li na prozoru ima saksija sa cvećem ili neka rasčupana glavica viri željno isčekujući nekoga.
Kada sam tužan pogled mi odluta daleko kroz prozor sa molbom da mi se želja ispuni,opet kada sam veseo preko njega bih podelili radost sa celim svetom. Zato uvek drzim otvoren prozor
A Mirka? Kao i mnoge lepe žene imala je mnogo ponuda za brak a ona se opredelila za najlošiju. Udala se za fudbalskog golmana koji je otišao u veliki fudbalski klub a nju trudnu ostavio da sačeka dok on tamo ne pronađe stan. Onda je dobio ponudu iz inostranstva i odselio se bez nje i tamo pronašao ženu svog života. A Mirka je živela sama i odgajala njihovog sina uvek lepa i ponosna. Posle osamnaest godina pojavio se golman i odveo sina na visoke škole...
Mirka ko te sada dirka
I pod prozor dolazi da virka...
