Pre izvesnog vremena sam zavoleo jednu osobu, sve sam bio spreman da uradim za tu devojku (ili sam bar tako mislio). Nikoga nisam toliko voleo nikada, ali...
Usled mog duhovnog i dusevnog slepila nisam primecivao sta cinim, sta radim i njoj i sebi i ljudima oko sebe.
Napravio sam toliko velikih sranja kojih samo ja nisam bio svestan, SVE MI SE OPRASTALO! Sve se oprastalo dok nisam postavio ''slag na tortu'' i dodatno unistio sve! Nikada nisam dozvoljavao da ne budem u pravu, bio sam toliko tvrdoglav da sam uvek druge krivio za sranja koja sam ja pravio, imao sam izgovor zaa sve!
BIO SAM SLEP U LUD!
Odlucio sam se da posetim psihologa i duhovnika...
Posle jednog ozbiljnijeg razgovora sa psihologom covek je uspeo da me ''otvori'', poceli smo da pretresamo sve, ceo moj zivot!
Duhovnik mi je zaista pomogao i vratio me na put sa kog sam davno skrenuo, put ka spasenju i put ka Bogu!
POCEO SAM DA UPOZNAJEM SEBE!
Razni uzasi iz detinjstva, gubici dragih ljudi, haos u porodici koja se raspala, sankcije, besparica, bezbroj padova, lose drustvo, usamnjenost...su uticali da padam i padam i padam. Nedostatak podrske iz kuce i samostalna borba kroz zivot i sve nedace koje mladost nosi su me dodatno unistavale. Tragican kraj jedne uspesne sportske karijere, smrt jednog roditelja, pogibija dragih ljudi... su me bacili u tesku depresiju koja je postajala sve teza i teza. Usled nedostatka podrske iz kuce padao sam sve nize i nize, prepustio se drustvu, ulici, poceo da divljam i radim ljudima razne stvari koje ne bih voleo da od drugih dozivim. Na trenutke sam se vracao na pravi put, upisao skolu, krvavo radio na gradjevini kako bih priustio za skolovanje, za sve ono sto mladom coveku treba, ali sam brzo ponovo padao. Jako tesko mi je islo sve. Znao sam da mogu vise, ali uslova i snage nije bilo. Opet sam padao i cini mi se sve nize i nize!
Moj pakao je trajao sve dok nisam upoznao devojku koju sam pomenuo na pocetku ove price. Uz nju sam se osetio ponovo covekom, osetio sam da me neko postuje i da sam za nekoga vredan, ulila mi je samopouzdanje koje sam odavno izgubio...Sve je bilo kao u bajci dok nisam poceo da se ponasam nadmeno, da glumim autoritet, da budem tvrdoglav, bezobrazan... Poceo sam da radim sve ono sto ne treba jer sam se posle duzeg vremena osetio kao neko ko ima sve, uobrazio sam se, ubezobrazio... Trazio sam trn u oku svih, a balvan u svom nisam video, ponasao se kao najgori dripac. Ona je htela sa mnom sve, decu, porodicu bukvalno sve, zivela je za mene i ako se borila za svoj zivot, postao sam joj oslonac i to gadno (nesvesno) koristio. To me je osililo, pomislio sam da sam ja centar sveta, da me najvoljeniji nikada nece ostaviti ma sta im ja uradio. Nisam na Boga mislio ni u jednom trenutku, nije mi palo na pamet da mu blagodarim za sve sto mi je sa njom dao u paketu. Okrenuo sam mu ledja jednom recju.
Kazna je usledila, ono malo sebe sto sam imao se totalno zakljucalo negde u dubini moje duse i sa mnom je zavladao neko drugi-tacnije, kako moj psiholog kaze neki drugi ja. unisten, iskompleksiran... Taj drugi ja je uspeo da pobedi i da prokocka i zadnju sansu za spas. Izgubio sam devojku, drugovi su poceli da me izbegavaju, poceo sam da pijem samo kada sam tuzan. Na slavljima sam sedeo sa strane i posmatrao , retko pio i jos redje se veselio...Nije mi bilo ni do cega. Pao sam na totalno dno kada sam gore pomenutim ''slagom na torti'' doveo do toga da izgubim i tu devojku i ono malo prijatelja...
Tu je dosla odluka da se trgnem, da shvatim da imam problem koji moram da resim, da moram zivot da stavim u svoje ruke i da uradim ono sto je najteze: DA PRIZNAM SEBI DA SAM IDIOT i da moram u globalu da se menjam.
Kao sto sam naveo gore, poceo sam da idem kod psihologa i duhovnika. Pomogli su mi da se otkljucam, da zalecim rane iz proslosti koje su jo krvarile, da povratim samopouzdanje koje je odavno nestalo, da shvatim i da razumem ljude oko sebe, da se vratim na pravu put, put spasenja i konacno da postanem svoj.
Vera u Boga i pomoc strucnih lica su mi pomogle da probadjem sebe i da cvrsto stanem na zemlju, da rascistim sa drustvom koje mi je prijalo samo zato jer sam se plasio da ne ostanem sam, da oko sebe okupim samo prave prijatelje, ali jedino sto nisam uspeo to je da vratim devojku koja je i dan-danas meni sve na svetu!
To je kazna za sve sto sam joj ucinio, ta kazna je jako teska jer tek sada shvatam u sta sam se bio pretvorio i koliko je ona truda ulozila da nas odrzi, koliko je propatila jer me je volela vise od svega
Ne znam kako da je vratim i ne znam da li i zasluzujem da je imam. Znam samo jedno: volim je vise od svega na svetu ali je sada (mozda) kasno za sve!!!!
Koja je poenta? U stvari ima ih vise:
-Ne trazi trn u oku brata svog, a da pri tom ne vidis balvan u svom oku!
-Postuj bliznjeg svog kao sebe samog
Nadam se da ce se bar neko na vreme prepoznati u ovoj celoj prici i da ce na vreme shvatiti bar nesto, da nece dozvoliti da mu se desi ono sto i meni.
Vratimo se Bogu, postujmo druge. Shvatimo da nismo ''ludi'' ako zatrazimo strucnu pomoc, ali je pre toga najvaznije da prepoznamo svoje greske i da ih ne ponavljamo.
NIJE SRAMOTA KADA COVEK PADNE, SRAMOTA JE KADA NE USTANE!
BOLJE U PODVIGU SMRT NEGO U SRAMOTI ZIVOT!
Meni ostaje samo da se nadam da ce mi ona jednog dana oprostiti i shvatiti da i ja shvatam sada sve. Da sam konacno svoj, da imam prioritete, principe i stavove i da imam sto je najvaznije cilj kome stremim!
Da ce konacno shvatiti da je sada volim bas onako kako treba, da je volim najiskrenije! Ostaje mi nada da ce mi pasti ponovo u zagrljaj i da ce mi opet reci volim te!
Svima koji ste procitali ovaj teks se zahvaljujem i molim se Bogu da shvatite sustinu. Molim vas sve da pokusate da pronadjete sebe i budete svoji!
Onima kojima je to uspelo SVAKA CAST!
Pozdrav!
Usled mog duhovnog i dusevnog slepila nisam primecivao sta cinim, sta radim i njoj i sebi i ljudima oko sebe.
Napravio sam toliko velikih sranja kojih samo ja nisam bio svestan, SVE MI SE OPRASTALO! Sve se oprastalo dok nisam postavio ''slag na tortu'' i dodatno unistio sve! Nikada nisam dozvoljavao da ne budem u pravu, bio sam toliko tvrdoglav da sam uvek druge krivio za sranja koja sam ja pravio, imao sam izgovor zaa sve!
BIO SAM SLEP U LUD!
Odlucio sam se da posetim psihologa i duhovnika...
Posle jednog ozbiljnijeg razgovora sa psihologom covek je uspeo da me ''otvori'', poceli smo da pretresamo sve, ceo moj zivot!
Duhovnik mi je zaista pomogao i vratio me na put sa kog sam davno skrenuo, put ka spasenju i put ka Bogu!
POCEO SAM DA UPOZNAJEM SEBE!
Razni uzasi iz detinjstva, gubici dragih ljudi, haos u porodici koja se raspala, sankcije, besparica, bezbroj padova, lose drustvo, usamnjenost...su uticali da padam i padam i padam. Nedostatak podrske iz kuce i samostalna borba kroz zivot i sve nedace koje mladost nosi su me dodatno unistavale. Tragican kraj jedne uspesne sportske karijere, smrt jednog roditelja, pogibija dragih ljudi... su me bacili u tesku depresiju koja je postajala sve teza i teza. Usled nedostatka podrske iz kuce padao sam sve nize i nize, prepustio se drustvu, ulici, poceo da divljam i radim ljudima razne stvari koje ne bih voleo da od drugih dozivim. Na trenutke sam se vracao na pravi put, upisao skolu, krvavo radio na gradjevini kako bih priustio za skolovanje, za sve ono sto mladom coveku treba, ali sam brzo ponovo padao. Jako tesko mi je islo sve. Znao sam da mogu vise, ali uslova i snage nije bilo. Opet sam padao i cini mi se sve nize i nize!
Moj pakao je trajao sve dok nisam upoznao devojku koju sam pomenuo na pocetku ove price. Uz nju sam se osetio ponovo covekom, osetio sam da me neko postuje i da sam za nekoga vredan, ulila mi je samopouzdanje koje sam odavno izgubio...Sve je bilo kao u bajci dok nisam poceo da se ponasam nadmeno, da glumim autoritet, da budem tvrdoglav, bezobrazan... Poceo sam da radim sve ono sto ne treba jer sam se posle duzeg vremena osetio kao neko ko ima sve, uobrazio sam se, ubezobrazio... Trazio sam trn u oku svih, a balvan u svom nisam video, ponasao se kao najgori dripac. Ona je htela sa mnom sve, decu, porodicu bukvalno sve, zivela je za mene i ako se borila za svoj zivot, postao sam joj oslonac i to gadno (nesvesno) koristio. To me je osililo, pomislio sam da sam ja centar sveta, da me najvoljeniji nikada nece ostaviti ma sta im ja uradio. Nisam na Boga mislio ni u jednom trenutku, nije mi palo na pamet da mu blagodarim za sve sto mi je sa njom dao u paketu. Okrenuo sam mu ledja jednom recju.
Kazna je usledila, ono malo sebe sto sam imao se totalno zakljucalo negde u dubini moje duse i sa mnom je zavladao neko drugi-tacnije, kako moj psiholog kaze neki drugi ja. unisten, iskompleksiran... Taj drugi ja je uspeo da pobedi i da prokocka i zadnju sansu za spas. Izgubio sam devojku, drugovi su poceli da me izbegavaju, poceo sam da pijem samo kada sam tuzan. Na slavljima sam sedeo sa strane i posmatrao , retko pio i jos redje se veselio...Nije mi bilo ni do cega. Pao sam na totalno dno kada sam gore pomenutim ''slagom na torti'' doveo do toga da izgubim i tu devojku i ono malo prijatelja...
Tu je dosla odluka da se trgnem, da shvatim da imam problem koji moram da resim, da moram zivot da stavim u svoje ruke i da uradim ono sto je najteze: DA PRIZNAM SEBI DA SAM IDIOT i da moram u globalu da se menjam.
Kao sto sam naveo gore, poceo sam da idem kod psihologa i duhovnika. Pomogli su mi da se otkljucam, da zalecim rane iz proslosti koje su jo krvarile, da povratim samopouzdanje koje je odavno nestalo, da shvatim i da razumem ljude oko sebe, da se vratim na pravu put, put spasenja i konacno da postanem svoj.
Vera u Boga i pomoc strucnih lica su mi pomogle da probadjem sebe i da cvrsto stanem na zemlju, da rascistim sa drustvom koje mi je prijalo samo zato jer sam se plasio da ne ostanem sam, da oko sebe okupim samo prave prijatelje, ali jedino sto nisam uspeo to je da vratim devojku koja je i dan-danas meni sve na svetu!
To je kazna za sve sto sam joj ucinio, ta kazna je jako teska jer tek sada shvatam u sta sam se bio pretvorio i koliko je ona truda ulozila da nas odrzi, koliko je propatila jer me je volela vise od svega
Ne znam kako da je vratim i ne znam da li i zasluzujem da je imam. Znam samo jedno: volim je vise od svega na svetu ali je sada (mozda) kasno za sve!!!!
Koja je poenta? U stvari ima ih vise:
-Ne trazi trn u oku brata svog, a da pri tom ne vidis balvan u svom oku!
-Postuj bliznjeg svog kao sebe samog
Nadam se da ce se bar neko na vreme prepoznati u ovoj celoj prici i da ce na vreme shvatiti bar nesto, da nece dozvoliti da mu se desi ono sto i meni.
Vratimo se Bogu, postujmo druge. Shvatimo da nismo ''ludi'' ako zatrazimo strucnu pomoc, ali je pre toga najvaznije da prepoznamo svoje greske i da ih ne ponavljamo.
NIJE SRAMOTA KADA COVEK PADNE, SRAMOTA JE KADA NE USTANE!
BOLJE U PODVIGU SMRT NEGO U SRAMOTI ZIVOT!
Meni ostaje samo da se nadam da ce mi ona jednog dana oprostiti i shvatiti da i ja shvatam sada sve. Da sam konacno svoj, da imam prioritete, principe i stavove i da imam sto je najvaznije cilj kome stremim!
Da ce konacno shvatiti da je sada volim bas onako kako treba, da je volim najiskrenije! Ostaje mi nada da ce mi pasti ponovo u zagrljaj i da ce mi opet reci volim te!
Svima koji ste procitali ovaj teks se zahvaljujem i molim se Bogu da shvatite sustinu. Molim vas sve da pokusate da pronadjete sebe i budete svoji!
Onima kojima je to uspelo SVAKA CAST!
Pozdrav!
