6. јули

17 дугих година
живим с тобом ја
а сада морам отићи
у свој родни град.
Овдје су пјесме друкчије,
људи више пате,
али зато стрпљиво чекају
да им се дјеца врате.
Данас небо плаче,
сузе саме теку,
све су пјесме данас тужне
јер поток оде у ријеку.
Тешко је причати о томе,
схватићеш једном и сам,
дјетињство буде и прође
а волиш само један град.
Никад не знаш шта ће бити,
каква је твоја судбина,
можда те љубав чека
негдје иза 7 долина.
Можда ће баш тај град
бити тај једини,
можда ће те његово име
сјећати предивне љубави.
Близу сам граду кога волим,
далеко од града који ме мрзи,
ал' све се ријеке овдје срећу
гдје почињем живот нови.