Senka svih Senki
(U Svetlosti Senke svih Senki,
tu negde, na Kraju Sveta)
U Svetlosti Senke svih Senki,
tu negde, na Kraju Sveta,
zivim ja.
Ochima svojim vidim sve
i zato zmurim,
sakrivam se od podlosti ljudi.
Prijatelji su moji zlato mi najvece.
Ljubav- san neodsanjan.
Cheznja je moja u pravcu vetra poletela,
senke, kceri njene, pratishe je.
Bogu u ochi da pogleda ona je htela,
da pita zashto da skrivena stoji tu,
odbachena od svih.
Ljudi prezrivo je gledahu.
Cheznja moja letela je nebom.
I nije znala nishta.
Nije znala zashto suzne su ochi tela njenog.
Drvece kroz lice joj prolazi.
Jer tela ne beshe.
Ono ostade Tamo, da chuva Senku,
da chuva tu Svetlost,
ali telo je samo krv i meso.
Krv je vruca,
a meso se raspada.
Krv je srce,
Krv je dusha,
Krv je ljubav.
Krv... mnogi bi iz njene chashe pili,
malo ih je pochastvovanih.
I ne! Nisu to vampiri!
To su ljudi
shto Ljubav znaju kako da piju,
suze voljene vodom sa Izvora Svetlosti da miju.
I lice bljesne tim sjajem,
shto samo Sreca moze da ga da!
I Srce zakuca, ali avaj-
U Svetlosti Senke svih Senki,
tu negde, na Kraju Sveta,
zivim ja,
tako da moja svetlost ne vidi se,
jer Svetlost Senke jache sja...
A shta je Senka?
Krv je moja plava i venama mojim ne teche.
Ja sam Lacrimosa,
suze moje oplakuju sve grehe ljudske,
sva zla.
U Svetlosti Senke svih Senki,
tu negde, na Kraju Sveta,
zivim ja.
Nekada, u buducnosti nekoj,
dusha moja vaskrsnuce poput Feniksa.
Sada ona spi
i mirno cheka
da Senka je pusti.
Telo moje gorko plache.
A shta je Senka?
Senka svih Senki,
shto zivi tu negde, na Kraju Sveta,
to je ta sen, shto vechno te prati,
shto hoda za tobom skrivena medj' drvecem.
Ako joj se jednom prepustish,
da pobegnesh ona tebi nece dati.
Ona je tu da shapce ti na uvo,
ona je tu da te pokoleba,
ona je tu i shamar da udari,
ona je tu samo da pobedi.
Oni, shto ruku joj dadoshe,
u svet zakorachishe drugi
misleci da tamo je bolje.
Sada u Svetlosti njenoj zive
i, bez imalo volje,
gledaju cvece shto opojno mirishe.
Osetiti njegov miris
oni nece nikada vishe,
ako Ljubav im ne pokuca na vrata.
Ta Ljubav, shto sve rane lechi!
Ta Ljubav velika!
Ta Ljubav slavna!
Doci ce jednog dana u dvor moj,
vrata srca mog otvorice!
Nishta necu reci,
samo cu je pustiti da udje
i istog trena od Senke cu pobeci!
I Senka ce pasti!
Krila moja rashirice se,
andjeli chuce moju pesmu!
Djavo ce u ognju goreti sam!
Iletecu tako ja,
k'o cheznja moja shto letela je negda!
Telo moje osetice nebesne visine,
dusha moja uzdrhtace od miline!
Druge dushe poletece za mnom.
I u tom trenu-
kad nastane neba i zemlje spoj-
poveshcemo najveci na ovom svetu boj!
Ko u biblijska vremena
bice se andjeli i demoni-
krshi se grana i puca stena,
ratni poziv shalju nam oni!
Da svi ustanemo,
Ljubav da udahnemo,
Srca otvorimo
i poslednji zid samoce da oborimo!
Da uhvatimo se za ruke,
zaigramo veselo
i bitku biti da krenemo smelo!
O tome sanjam ja!
O tom dalekom danu!
I makar tada umrlo moje telo- neka!
Zivece moja dusha!
A do tada
ostacu da chamim ja
u Svetlosti Senke svih Senki,
tu negde, na Kraju Sveta...
(U Svetlosti Senke svih Senki,
tu negde, na Kraju Sveta)
U Svetlosti Senke svih Senki,
tu negde, na Kraju Sveta,
zivim ja.
Ochima svojim vidim sve
i zato zmurim,
sakrivam se od podlosti ljudi.
Prijatelji su moji zlato mi najvece.
Ljubav- san neodsanjan.
Cheznja je moja u pravcu vetra poletela,
senke, kceri njene, pratishe je.
Bogu u ochi da pogleda ona je htela,
da pita zashto da skrivena stoji tu,
odbachena od svih.
Ljudi prezrivo je gledahu.
Cheznja moja letela je nebom.
I nije znala nishta.
Nije znala zashto suzne su ochi tela njenog.
Drvece kroz lice joj prolazi.
Jer tela ne beshe.
Ono ostade Tamo, da chuva Senku,
da chuva tu Svetlost,
ali telo je samo krv i meso.
Krv je vruca,
a meso se raspada.
Krv je srce,
Krv je dusha,
Krv je ljubav.
Krv... mnogi bi iz njene chashe pili,
malo ih je pochastvovanih.
I ne! Nisu to vampiri!
To su ljudi
shto Ljubav znaju kako da piju,
suze voljene vodom sa Izvora Svetlosti da miju.
I lice bljesne tim sjajem,
shto samo Sreca moze da ga da!
I Srce zakuca, ali avaj-
U Svetlosti Senke svih Senki,
tu negde, na Kraju Sveta,
zivim ja,
tako da moja svetlost ne vidi se,
jer Svetlost Senke jache sja...
A shta je Senka?
Krv je moja plava i venama mojim ne teche.
Ja sam Lacrimosa,
suze moje oplakuju sve grehe ljudske,
sva zla.
U Svetlosti Senke svih Senki,
tu negde, na Kraju Sveta,
zivim ja.
Nekada, u buducnosti nekoj,
dusha moja vaskrsnuce poput Feniksa.
Sada ona spi
i mirno cheka
da Senka je pusti.
Telo moje gorko plache.
A shta je Senka?
Senka svih Senki,
shto zivi tu negde, na Kraju Sveta,
to je ta sen, shto vechno te prati,
shto hoda za tobom skrivena medj' drvecem.
Ako joj se jednom prepustish,
da pobegnesh ona tebi nece dati.
Ona je tu da shapce ti na uvo,
ona je tu da te pokoleba,
ona je tu i shamar da udari,
ona je tu samo da pobedi.
Oni, shto ruku joj dadoshe,
u svet zakorachishe drugi
misleci da tamo je bolje.
Sada u Svetlosti njenoj zive
i, bez imalo volje,
gledaju cvece shto opojno mirishe.
Osetiti njegov miris
oni nece nikada vishe,
ako Ljubav im ne pokuca na vrata.
Ta Ljubav, shto sve rane lechi!
Ta Ljubav velika!
Ta Ljubav slavna!
Doci ce jednog dana u dvor moj,
vrata srca mog otvorice!
Nishta necu reci,
samo cu je pustiti da udje
i istog trena od Senke cu pobeci!
I Senka ce pasti!
Krila moja rashirice se,
andjeli chuce moju pesmu!
Djavo ce u ognju goreti sam!
Iletecu tako ja,
k'o cheznja moja shto letela je negda!
Telo moje osetice nebesne visine,
dusha moja uzdrhtace od miline!
Druge dushe poletece za mnom.
I u tom trenu-
kad nastane neba i zemlje spoj-
poveshcemo najveci na ovom svetu boj!
Ko u biblijska vremena
bice se andjeli i demoni-
krshi se grana i puca stena,
ratni poziv shalju nam oni!
Da svi ustanemo,
Ljubav da udahnemo,
Srca otvorimo
i poslednji zid samoce da oborimo!
Da uhvatimo se za ruke,
zaigramo veselo
i bitku biti da krenemo smelo!
O tome sanjam ja!
O tom dalekom danu!
I makar tada umrlo moje telo- neka!
Zivece moja dusha!
A do tada
ostacu da chamim ja
u Svetlosti Senke svih Senki,
tu negde, na Kraju Sveta...
