Diogen - "Tražim čoveka" - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Diogen - "Tražim čoveka"

Oceni ovaj blog
O nijednom filozofu nema toliko anegdota kao o Diogenu. Njegov zivot u buretu, susret sa Aleksandrom Velikim koji mu zaklanja sunce i slicno.
Posto su te anegdote proistekle iz naroda u njima je sigurno mnogo stosta dodato, mnogo oduzeto, i ko zna da li je nesto od toga uopste bilo bas tako.
Bez obzira na to, njegove anegdote su prepune znacenja i mudrosti.

Kada jednom videše Diogena kako u sred podneva ide trgom noseći upaljeni fenjer i upitaše ga zašto to čini, on odgovori: "Tražim čoveka".
Diogenes_looking_for_a_man_-_attributed_to_JHW_Tischbein_zps457a4454.jpg
Na trgu prepunom ljudi Diogen trazi čoveka.?! Poruka je skoro pa jasna. Tesko je naci coveka medju ljudima i to se na prvi pogled odnosi na moral.

Na drugi pogled, Diogen kao osnivac kinizma i ucenja o potpunom odricanju od zadovоljstva ovoga sveta, sigurno nije mogao naci tako lako nekog ko zadovoljava takve ideale, a koji coveka razdvajaju od zivotinje. Jer, na trgu prepunom ljudi on je mogao da vidi bića koja jure za istim "vrednostima" bas poput svake zivotinje, a to je hrana i produzenje vrste. Tako da u tom smislu na prepunom trgu ima zivotinja u ljudskom obliku, ali nema čoveka.

Medjutim, ono najvrednije u toj prici nema veze ni sa moralom, ni sa kinickim asketizmom vec sa Platonovim idejama.
Znamo da se Diogen nije slagao sa Platonom a narocito sa njegovim ucenjem o "Idejema".

"U ovoj sobi vidim sto i pehar", kazao jе Diogen gledajući oko sebe, ali mi se ne čini da igde vidim 'ideju stola' i 'ideju pehara'."
,,To je normalno", odgovorio je Platon, ,,pošto je tvoj um sposoban da opazi samo sto i pehar, a ne i ideje."
Filozof u pravom smislu te reci ne moze osporavati ideje, jer je to sustina ovoga sveta i zivota. Ono sto nikada ne postaje niti nestaje, ono supstancijalno u stalnoj promeni oblika ili akcidencija jeste biće, sustina, ideja. To je definitivno postalo jasno tek sa novijom filozofijom i podelom na pojavu i stvar po sebi. Opazaji slike oko nas jesu pojava, sustina izvan pojave, transcendentna stvar po sebi jeste Platonova ideja. Tako da je Diogen mozda na recima bio protiv Platona ali ne i u intuiciji, u delovanju. A to mozemo videti i iz one price.

Diogen na prepunom trgu mogao je naci samo forme, oblike svog opazanja ili pojavu. A čoveka nije mogao naci, jer čovek koga trazi jeste "ideja" ono sto ne postaje niti nestaje vec uvek jeste, transcendentna sustina izvan pojave. To je čovek. A to na prepunom trgu necemo naci. Na prepunom trgu su opazaji slike a ideja čoveka je u duhu, nedostupna saznanju (fenjer) ali dostupna intuiciji.

Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na Facebook Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na Google Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na My Yahoo! Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na Live Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na MySpace Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na Twitter Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na Digg Pošalji "Diogen - "Tražim čoveka"" na del.icio.us

Ažurirano 06.09.2017. u 15:10, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. lejla.al.dbuni (avatar)
    Lep tekst.
    A posto volim slikarstvo,zelim i da napisem nesto o slici.
    Divna ilustracija price ovom slikom za koju sam mislila da je,po prepoznatljivom stilu,mozda Rembrantova ili Rubensova.
    Potrazila sam je...i nisam bila u pravu:
    Johann Heinrich Wilhelm Tischbein
    /1751-1829,Germany/
    "Diogenes sucht einen Menshen"
    ("Diogen u potrazi za Covekom",ulje na drvetu, 27x35, 1780)
    Ps.Mozda nije losa misao da ponekad stavimo u Blog neka od remek dela slikarstva koja nam se posebno dopadaju,sa osnovnim podacima o autoru,slikarskoj tehnici,eventualne price vezane za sam motiv slike i sl.
    Ideja bi imala za cilj osnovnu edukaciju iz ove oblasti,nas koji nismo u ovoj profesiji,a zainteresovani smo da je upoznamo.
    A mene,u tom slucaju,neko mora da nauci kako da to uradim..
    Ima li dobrovoljaca?..he,he.
  2. oziman (avatar)
    Pa imas na forumu "Slikarstvo" gomilu toga. Na blogu slika, narocito kada je filozofija u pitanju, jeste korisna jer sustinsko u slici nije rec niti se moze iskazati recima a to neiskazivo je zajednicki izvor vecnoga zivota sa koga piju kako umetnici, tako i filozofi.
  3. capljara (avatar)
    Jednostavnost je sustina diogenove filozofije i otuda popularnost iskazana kroz bezbroj anegdota.
  4. lejla.al.dbuni (avatar)
    Apsolutno se slazem..
    Mi smo,izgleda,kolege sa istog fakulteta,Filozofskog,ali sa razlicitih katedri.
    Zato se i razumemo,bar ja tako mislim..he,he..
    Znam da na Forumu ima "gomila toga" o slikarstvu,ali sam mislila da povremeno postavimo tekstove i poznata platna koja bi mogla da ilustruju ono o cemu govorimo..prosto da Blog malo oplemenimo,da ga ucinimo drugacijim.
    Ako sam malopre bila nejasna,eto to mi je bila ideja..
  5. gagili48 (avatar)
    Lejla, divna ti je ideja...Mozda pokusam i ja...
  6. He Who Cares (avatar)
    hvala za tekst Ozi...
  7. oziman (avatar)
    Шопенхауер је у делу "О вољи у природи" писао управо о овоме. Пренећу тај цитат:

    "Животиња је најживље свесна свог постојања у иритабилитету, отуда егзалтира у његовим испољавањима. Док је сензибилитет главна особина човекова, оно заправо људско у човеку. Ни једна животиња се у овоме не може ни издалека поредити са њим. Када претежно превладава даје генија. Отуда је човек гениј у вишем ступњу човек. Тиме се објашњава, зашто неки генији нису хтели остале људе, са њиховим једноличним физиономијама и општим обележјима свакодневности, да признају за људе: јер у њима нису налазили себи сличне, те су западали у природну заблуду да је њихов склоп онај нормалан. У том смислу је Диоген лампом тражио човека;

    Грациан У Критикону, можда највећој и најлепшој алегорији икада написаној, каже:

    Najčudnije je pak bilo, što u čitavoj zemlji, čak i u najnaseljenijim gradovima, nisu našli ni jednog čoveka; sve je bilo nastanjeno lavovima, tigrovima, leopardima, vukovima, lisicama, majmunima, volovima, magarcima, svinjama, - nigde ni jednog čoveka!

    Tek kasnije su shvatili, da se ono malo ljudi što ih je bilo, da bi se skrili i ne bi gledali šta se dešava, povuklo u one pustinje, koje su zapravo trebalo da budu stanište divljih životinja" ( Грациан, из Ерида 5. и 6. првог дела).
    У ствари на овом почива склоност свих генија ка самоћи, ка којој их тако тера њихова различитост од осталих. : јер од људи, као и од дијаманата, само они необично велики ваљају за самца: обични морају да буду заједно и да делују у маси."

    цитат: Шопенхауер
    Ažurirano 26.04.2017. u 09:01, autor: oziman