Nista te nisam iskrenije molio,
od ovog sto ti sada govorim,
sine moj..
U najezenom vetru veceri
drvece otresa s`ledja
suvi bakar.
To je dosegao septembar.
Ti sutra polazis u skolu.
Okna mirisu srebrno i zeleno
na prve severne magle i prve kise.
Vazduh se para kao paucina i
sav je izbusen kricima divljih jata
sto se sele na jug.
Popodne kupio sam ti torbu.
Tvoj prvi teret u zivotu
.Drzis je praznu kraj uzglavlja.
S njom ces prespavati noc.
"Prazna je torba najteza"-pevaju Cigani,
dok se vuku niz bespuca..
Ja u sebi pevusim:
"Prazna je torba bogatstvo,
jer u nju staje
masta svega sto zivi i zeli".
U punu ne staje vise
nijedna mrva sna.
Nijedna gipkost ovog
pomalo okostalog sveta.
Tu pesmu.mozda,
retko koji malisan cuje
od svoga oca,
dok prima u sake sudbinu.
Otac Don Kihotov,Servantes,
rekao je svom sinu:
"Ko premnogo u torbu trpa,poderace je".
A i ljudsko oko je torba.
A i ljudska pamet je torba.
A i ljudsko srce je torba.
Sve su to torbe bez dna.
I mogu mnoge hiljade pokolenja
stavljati u njih pregrst
zanosa,neznosti,nade,
jos uvek ostace mesta
za mnogolike svetove
koji na prstima prilaze
i nose ispod koze
toplije i belje ljubavi.
Jer sutra nema jedno oblicje,
sine moj..
Postoji veliki broj buducnosti.
I moras imati dalekovidu moc proricanja
da se ne zgrudvas
u samo jednom vremenu.
Ne znam gresim li ako verujem:
ipak je sve tako lako poderivo
-sem coveka.
MIROSLAV ANTIC
PS.Mikin testament za dobro jutro svima nama koji imamo maluveliku decu...
od ovog sto ti sada govorim,
sine moj..
U najezenom vetru veceri
drvece otresa s`ledja
suvi bakar.
To je dosegao septembar.
Ti sutra polazis u skolu.
Okna mirisu srebrno i zeleno
na prve severne magle i prve kise.
Vazduh se para kao paucina i
sav je izbusen kricima divljih jata
sto se sele na jug.
Popodne kupio sam ti torbu.
Tvoj prvi teret u zivotu
.Drzis je praznu kraj uzglavlja.
S njom ces prespavati noc.
"Prazna je torba najteza"-pevaju Cigani,
dok se vuku niz bespuca..
Ja u sebi pevusim:
"Prazna je torba bogatstvo,
jer u nju staje
masta svega sto zivi i zeli".
U punu ne staje vise
nijedna mrva sna.
Nijedna gipkost ovog
pomalo okostalog sveta.
Tu pesmu.mozda,
retko koji malisan cuje
od svoga oca,
dok prima u sake sudbinu.
Otac Don Kihotov,Servantes,
rekao je svom sinu:
"Ko premnogo u torbu trpa,poderace je".
A i ljudsko oko je torba.
A i ljudska pamet je torba.
A i ljudsko srce je torba.
Sve su to torbe bez dna.
I mogu mnoge hiljade pokolenja
stavljati u njih pregrst
zanosa,neznosti,nade,
jos uvek ostace mesta
za mnogolike svetove
koji na prstima prilaze
i nose ispod koze
toplije i belje ljubavi.
Jer sutra nema jedno oblicje,
sine moj..
Postoji veliki broj buducnosti.
I moras imati dalekovidu moc proricanja
da se ne zgrudvas
u samo jednom vremenu.
Ne znam gresim li ako verujem:
ipak je sve tako lako poderivo
-sem coveka.
MIROSLAV ANTIC
PS.Mikin testament za dobro jutro svima nama koji imamo maluveliku decu...
za Miku 
za tebe draga,
