Stradanje Srba na KiM

[Stvarnost i Iskrenost]

Grobnica na deponiji
U julu prošle godine iz Albanije na područje Prizrena dopremljeni leševi Srba kojima su izvađeni organi. Lokalnom stanovništvu rečeno da je u toku operacija uništavanja opasnih hemikalija

BEOGRAD - Kosovska vlada je u saradnji sa nemačko-austrijskim Kforom u julu prošle godine tajno zakopala nekoliko stotina srpskih leševa na deponiji u okolini Prizrena, na lokaciji Hajdučka česma! Reč je o žrtvama trgovine organima koje su sa severa Albanije iskopane i prebačene na teritoriju Kosova i Metohije kako bi se zataškali dokazi o ovim monstruoznim zločina, otkriva pouzdani izvor Kurira iz bezbednosnih krugova.

Naime, kao maska za celokupnu akciju premeštanja leševa poslužila je medijska buka i masovni protesti Albanaca zbog dolaska dve cisterne sa opasnim hemikalijama iz Irana. Cisterne su došle preko Makedonije i graničnog prelaza Đeneral Janković, a navodno je 70 tona njihovog sadržaja trebalo da bude uništeno u Trepči. Višenedeljne proteste Albanaca predvodio je lično Bajram Redžepi, gradonačelnik južnog dela Kosovske Mitrovice i bivši premijer Kosova.

Prema tvrdnjama naših izvora, u to vreme su iz Albanije u okolinu Prizrena prebačena dva šlepera bugarskih registracija sa telima Srba i drugih nealbanaca koji su nastradali u "žutoj kući", gde su im vađeni vitalni organi. Stanovništvo koje je prolazilo u blizini ovih šlepera osetilo je smrad jakog intenziteta koji podseća na raspadnute leševe. Nemački i austrijski Kfor obezbedio je deponiju na mestu zvanom Hajdučka česma i, uz obrazloženje da se tu uništavaju opasne materije iz cisterni o kojima je brujao ceo Kosmet, zabranio pristup lokalnom stanovništvu.

Operacijom prebacivanja tela ljudi ubijenih u "žutoj kući" uklonjen je znatan deo dokaza iz Albanije, koja time pokušava da opere ruke od jednog od najstrašnijih zločina koji se desio na njenoj teritoriji, konstatuje naš izvor.

Abdi Alija, predsednik opštine Gora, kazao je za Kurir da su iz pravca Albanije, preko graničnog prelaza Vrbnica, na to područje, kod mesta Žur, stigle zapravo dve cisterne, a ne dva šlepera.

- To se dešavalo otprilike u isto vreme kada su bili i protesti u južnoj Mitrovici zbog sličnih cisterni. Dobio sam uveravanja da i ove dve potiču iz Irana, ali išle su drugom linijom, preko Albanije. Na nekim mestima su curile i osećao se oštar neprijatan miris. Bilo je nagađanja o njihovoj sadržini, ali ja ne bih ulazio u to - kazao je Alija.

Vozači cisterni su pokušali da se zapute za Prizren, ali su ih meštani sprečili, pa su skrenuli ka Gori, gde su ostali dva dana.
- Hteli su da sadržaj izbace na jednoj velikoj deponiji na opštini Dragaš, kod Hajdučke česme, ali nisu uspeli. Organizovali smo proteste, Goranci i Albanci zajedno, i cisterne su se uz pratnju policije i obezbeđenje Kfora uputile ka Prizrenu. Potom su nestale i ne znamo šta je dalje bilo s njima - napominje Alija.

Bruno Vekarić, portparol specijalnog Tužilaštva za ratne zločine, kaže da ovo Tužilaštvo nema informacije koje bi potvrdile tezu o prebacivanju leševa iz severne Albanije u okolinu Prizrena.

- One lokacije na severu Albanije za koje mi znamo nisu dirane. Možda je reč o nekim drugim lokacijama, ali mi to nemamo u predmetu koji vodimo - istakao je Vekarić.

ZATAŠKANO
Vuko Antonijević, direktor Zavoda za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici, ne zna šta se desilo sa dve cisterne koje su bile stacionirane u južnom delu grada.
- Protesti Albanaca trajali su nedeljama, a i Ministarstvo za ekologiju Republike Srbije je bilo zainteresovano. Postojala je opasnost da prilikom uništavanja dođe do ispuštanja opasnih materija u Ibar i da se zagadi tok reke prema Srbiji. Međutim, u narednom periodu vršili smo stalne kontrole i do toga nije došlo. Kakva je sudbina cisterni, ne znam, izgleda da je sve zataškano - kaže Antonijević.

[Eric Draven]

Ejupi najavljuje odštetni zahtev 15. mart 2009. | 10:23 | Izvor: B92 Priština -- Fljorim Ejupi, oslobođen optužbi za ubistvo 12 Srba u autobusu Niš ekspresa 2001. godine, najavio je da će tražiti odštetu za vreme provedeno u zatvoru. Ejupi je u zatvoru proveo pet godina. Najveći deo pritvora Fljorima Ejupija protekao je u istražnim radnjama. Osuđen je u junu prošle godine u prvostepenom postupku i od tada izdržava kaznu od 40 godina zatvora. Tužbu za vreme provedeno u pritvoru Ejupi će, kako je najavio njegov advokat, podneti protiv zaštićenih svedoka, a tužiće i pripadnike policije, uključene na istrazi slučaja. Ejupi je oslobođen u drugostepenom postupku pre dva dana, odlukom Vrhovnog Suda, zbog nedostatka dokaza. Ejupi smatra da je u njegovom slučaju napravljena zavera, u kojoj su učestvovali predstavnici Kfora, Ujedinjenih nacija i vlasti u Srbiji. Ejupi je rekao da je priča o njegovoj krivici dobro osmišljen scenario britanskog Kfora, Srbije i UNMIK-a. "Ne znam koji je bio njihov motiv, ali mislim da su baš hteli da za ovaj događaj okrive nekog Albanca", rekao je Ejupi. On je naveo da putem kod sela Livadice u blizini Podujeva, gde je uhapšen, često prolazi, tvrdeći da živi u blizini. Inače, Ejupi je od momenta hapšenja 2001. godine, ukupno pet godina proveo u zatvoru, odakle je uspevao više puta da pobegne. Najspektakularnije je bilo njegovo bekstvo iz zatvora američke vojne baze Bondstil kod Uroševca. http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=350191

Eto ovako nagradjuju ljude koji ubijaju Srbe........

[Eric Draven]

% godina od pogroma............secajte se ovoga braco..........

[jeka]

Ja samo citam li citam ovu temu... i ne znam sta da kazem, vrlo je frustrirajuce za pojedinca da zna za patnju naroda, a nije dovoljno jak da sve to spreci

[strawbbery_city]

Original postavio jeka Ja samo citam li citam ovu temu... i ne znam sta da kazem, vrlo je frustrirajuce za pojedinca da zna za patnju naroda, a nije dovoljno jak da sve to spreci

da citas i da places...................

[Stvarnost i Iskrenost]

I posle deset godina od pocetka nato agresije i posle pet godina od pogroma srba...na KiM,Srbi na KiM danasnji dan docekuju u strahu za svoj opstanak...ove 2009.godine u martu mesecu na Kosovu i Metohiji se nastavlja sa pritiscima na preostale srbe,iskljucuje im se struja i voda,preti humanitarna katastrofa,napadaju se srbi povratnici po Metohiji,puca se na kuce povratnika i pale im se kuce...
Svaki pocetak proleca za srbe na KiM je i pocetak novog stradanja,kao da Mart mesec polako postaje tragican i simbol stradanja srba na KiM...Mart je mesec kada sve polako pocinje da zivi,na KiM se bude teroristi i srbomrsci koji zele da nas uniste sve sto je srpsko...
Sta reci svaki dan za Srbe na KiM je dan novog stradanja,ali nekako Mart mesec je poseban...umesto da se kao svi ljudi raduju dolasku proleca,srbima na KiM kad se sete dolaska proleca krv pocinje da im se ledi...Dokle bre vise,zar nismo i do sad stradali previse???
DA SE NE ZABORAVI!!!

[kisela bombona]

BERIŠA OBUČAVAO ŠIPTARE

• Srpsko Tužilaštvo došlo do novih snimaka zločina na Košarama 30. septembra 1998. • Beograd znao da je za teroriste odvojeno 300.000 dugih cevi i da su se iz Albanije vraćali naoružani do zuba

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije dobilo je nove dokaze o umešanosti pripadnika OVK u trgovinu organima, ali i bazama koje su imali na teritoriji severa Albanije. Na video-snimku koji je Tužilaštvo dobilo početkom ove nedelje do u detalje je opisan napad na graničare tadašnje Vojske Jugoslavije 30. septembra 1998. godine na Košarama, kada je ubijeno pet, a ranjena su dvojica vojnika.
Snimak je ekskluzivno emitovan u Drugom dnevniku RTS-a, i na njemu se jasno vidi kako su teroristi u jutarnjim satima prešli na teritoriju Kosova iz Albanije, postavili zasedu i na kraju se vratili u bazni kamp u Albaniji.

Veze s Haradinajem

Specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ranije je potvrdio da je država Albanija uništila dokaze o strašnim zločinima nad Srbima i trgovini njihovim organima 1999. godine.
- Na osnovu naših saznanja, albanski premijer Salji Beriša je, pod pritiskom Haradinaja, izdao nalog službama bezbednosti da unište dokumentaciju o nestalim Srbima na Kosovu, njihovim transportima u Albaniju i trgovini organima. Mi smo došli do zaključka da je politika imala veliki uticaj na prikrivanje ratnih zločina počinjenih nad Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji - rekao je Vukčević.


- Ovo je krucijalan dokaz da su teroristi dejstvovali iz Albanije i da su tamo imali logističku podršku. To je ujedno i više nego dovoljan materijal da albansko tužilaštvo pokrene ozbiljnu istragu, ali i ozbiljan dokaz koji ćemo predočiti Savetu Evrope i drugim međunarodnim institucijama - kaže portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić.
On ipak nije mogao da kaže zašto se sa obelodanjivanjem ovog snimka čekalo deset godina, ali ne negira da je o ovom slučaju još te 1998. godine vođena istraga.
I dok je tadašnji šef istrage za zločin na Košarama Stanko Radosavljević odbio da za "Vesti" iznese konkretnije podatke o ovom slučaju, upućujući nas na Okružni sud u Nišu, general Momir Stojanović, nekadašnji šef Vojno-bezbednosne agencije, odlično se seća tih godina jer je tada bio načelnik Bezbednosti Treće armije.

Da se ne zaboravi

Dosadašnja istraga je utvrdila ne samo imena većine pripadnika OVK koji su učestvovali u prebacivanju kidnapovanih u Albaniju i trgovini organima, već i onih koji su činili konkretne zločine. Za događaj od 30. septembra 1998. godine je utvrđeno da je ovu grupu predvodio izvesni Agim Ramadani. U toj zasedi je sa još četvoricom drugova, tada ubijen i vojnik Vladimir Radojičić.
- Poštujem izbor svog sina da se kao vojnik vrati na Kosovo, a mogao je to da izbegne, ali samo mi je stalo da svima njima koji su poginuli obezbedim da ne budu zaboravljeni - izjavila je kratko njegova majka Lozanka Radojičić.


- Slučaj iz septembra 1998. godine bio je samo jedan od stotinu terorističkih napada na pripadnike vojske iz Albanije u kojima je ubijeno blizu 70 graničara. Lično sam ja pokrenuo krivičnu prijavu za ovaj događaj, međutim, pošto nismo znali konkretne počinioce ta prijava je bila podneta protiv NN izvršilaca - kaže Stojanović.
Prema njegovim rečima, vojne službe bezbednosti su još februara 1998. godine, mnogo pre nego zaoštravanja krize i eskalacije sukoba u južnoj srpskoj pokrajini, raspolagale informacijama da se na severu Albanije nalaze kampovi za obuku terorista OVK.

Snimak dostavili novinari iz Tirane

Bruno Vekarić tvrdi da je ovaj video-materijal dobijen pre samo nekoliko dana od albanskih novinara, nalik na druge dokaze koji, prema njegovim rečima, pristižu - svakodnevno.
- Nove detalje o trgovini organima, ali i postojanju kampova OVK u Albaniji, dobijamo bukvalno svakodnevno i sa svih strana. Neke dokaze su nam dostavile naše službe, a neke dobijamo i od međunarodnih institucija. Jednostavno nema pravila - kaže Vekarić i najavljuje da će obimna dokumentacija koju je Tužilaštvo do sada prikupilo, sledećeg petka biti predstavljena ambasadoru Oebsa u Srbiji Hansu Ola Urstadu, a zatim i Diku Martiju koji je najavio dolazak.


- Operativnim radom smo ne samo utvrdili da su ti kampovi postojali, već i koliko ih je i koja im je bila svrha. Naime, početkom te godine Hašim Tači i Ramuš Haradinaj su stigli na Kosovo kako bi pokušali da umreže te manje terorističke grupe, da ih uvrežu u jedinstven sistem i pokrenu oružanu pobunu. Da bi dobili u ljudstvu, novi pripadnici OVK su ilegalnim kanalima odlazili na sever Albanije i u nekom od kampova provodili 15 dana na obuci. Vraćali bi se do zuba naoružani i sa umećem koje su im preneli ne samo strani instruktori, već i legalni pripadnici Albanske armije - tvrdi Stojanović.
Prema njegovim rečima najveći kampovi za obuku terorista bili su Kruma, Tropoja, Čeret i Vicedol, a aktuelna istraga Tužilaštva za ratne zločine Srbije već je utvrdila da su u nekim od njih ne samo držani kidnapovani sa Kosmeta, već su upravo na tim mestima i vađeni organi.

Ilegalni prelazi

Prema rečima generala Momira Stojanovića, teroristi su granicu sa Albanijom prelazili na više mesta, ali su im dva najvažnija pravca bila preko Juničkih planina i preko Paštrika.
- Oba pravca su teško prohodna i jako teška za kontrolu. Teroristi su to znali, pa su ih najviše i koristili. Kada bi prelazili Juničke planine, prva stanica im je bilo selo Junik, a zatim bi se spuštali do Đakovice. Drugi pravac je bio preko planinskog masiva Paštrik, Košara i dalje tokom Belog Drima prema Prizrenu - kaže general Stojanović.


- Ovaj deo severa Albanije bio je bukvalno "el dorado" za teroriste. To područje je bilo pod direktnom kontrolom Saljija Beriše, nekadašnjeg predsednika Albanije, a direktnu kontrolu su imale lokalne bande. Neke su oružje Albancima sa Kosova prodavale, neke poklanjale, ali je upravo u ovom području završilo oko 300.000 dugih cevi koje su ranije opljačkane iz albanskih vojnih magacina - priča general Stojanović i dodaje da je dobar deo tih terorista te 1998. godine pohapšen.



- Oko 2.000 pripadnika OVK, od kojih se za neke nepobitno dokazalo da su počinili stravične zločine, vojska i policija su te 1998. godine uhapsili. Svi su oni procesuirani i do 2000. godine bili na izdržavanju kazne u zatvoru u Nišu. Međutim, odlukom tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice svi su oslobođeni. Navodno, to je trebalo da bude razmena svi za sve. Međutim, koliko znam niko od kidnapovanih ili zarobljenih Srba nije posle pušten - naglašava nekadašnji šef VBA, general Momir Stojanović.

http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=11393

[SasaBorgdron]

Filmovi o stradanju i zaboravu Već sedam godina Ninoslav Ranđelović sam snima i producira filmove o stradanju Srba i srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji. Njegovih 14 dokumenata u svetu su prikazivani i nagrađivani, ali naša država u njihovom stvaranju gotovo da i ne učestvuje. Filmovima o srpskom narodu i crkvama zainteresovao je uticajne ljude i u Americi.

Ali zato i Srbija i RS daju pare onom degeneriku da snima film tipa Turneja pa ima li goreg frazolosko-propagandnog defitistickog filma snimljenog medju Srbima.
Ali eto mi mozemo i takve filmove da snimimo znate kad ce ovi ostali da snime jedan takav nikada.
I ako je ovde rijec o dokumentarnim filmovima koji bi upravo zbog toga morali da imaju paznju kako javnosti tako i vlasti i drzave to ovde nije slucaj.
Pitam se zasto .

[kisela bombona]

Original postavio SasaBorgdron Ali zato i Srbija i RS daju pare onom degeneriku da snima film tipa Turneja pa ima li goreg frazolosko-propagandnog defitistickog filma snimljenog medju Srbima. Ali eto mi mozemo i takve filmove da snimimo znate kad ce ovi ostali da snime jedan takav nikada. I ako je ovde rijec o dokumentarnim filmovima koji bi upravo zbog toga morali da imaju paznju kako javnosti tako i vlasti i drzave to ovde nije slucaj. Pitam se zasto .

Једноставан одговор.
Наша историја мора да се мења!
Ми смо зликовци и убице, па зато не сме ништа бити приказано
где су Срби жртве и где неко руши српска гробља, манастире и
спаљује куће!

.

[Dylan Hunt]

O našoj državi govori dovoljno,to da nam trebaju Česi snimati film dokumentarni o okupiranom Kosovu i Metohiji!

[Stvarnost i Iskrenost]

Zlikovac
Kurir došao u posed dokumenta koji dokazuje da su predstavnici Unmika sve vreme znali za trgovinu organima na Kosmetu, ali da ništa nisu preduzeli da to spreče

BEOGRAD - Predstavnici Unmika na Kosovu i Metohiji sve vreme su znali za trgovinu organima poginulih i ubijenih Srba kojom su se bavili Albanci, pokazuje dokument do koga je došao Kurir, a koji potiče od Unmikove policije i Kancelarije za nestala lica i forenziku (OMPF)! Uprkos tome, međunarodni tužilac nikada ni protiv koga iz misije UN nije podigao optužnicu!
U dokumentu koji posedujemo navodi se da su organi Srba vađeni u Albaniji i prodavani u Turskoj. Prvi na listi osumnjičenih je Ramuš Haradinaj, jedan od lidera OVK i bivši premijer privremene vlade Kosova. Izveštaj je pisan na engleskom jeziku, a naš list ga ekskluzivno prenosi u integralnoj verziji.

"Lokacija incidenta: veći broj mesta (Suva Reka)
Datum dogaĐaja: jul-avgust 1999. godine

Priroda sluČaja: Otmica, ubistvo, trgovina organima. Tvrdnja je da su između avgusta i jula 1999. srpski civili (kao i pripadniciVojske Jugoslavije i MUP u nekim slučajevima) bili kidnapovani i odvedeni preko granice u Albaniju. Tačke okupljanja bile su kampovi locirani u severnoj Albaniji (Tropoja) i centralnoj Albaniji (okolina Kukeša). Nakon što su bili držani u tim kampovima i bili dobro hranjeni, odvedeni su u improvizovanu kliniku u blizini Tirane, gde su im odstranjivani organi, koji su prebacivani u Tursku radi prodaje. Takođe se tvrdi da su ostaci mrtvih Srba takođe bili prebacivani u Albaniju.

Osumnjičeni: Veći broj. Među imenima koja se pominju u različitim izveštajima nalaze se Ramuš Haradinaj, Daut Haradinaj, Džavid Eljšani, Daut Laša, Alija Ljulaj, Islam Kastrati, Šićuri Ćeljaj.
Žrtve: Srbi
Svedoci: Više izvora koji su označeni slovima (P, B i N). Izjave su prikupljene iz spoljašnjih izvora i OMPF ne zna pravi identitet dostavljača. Prema raspoloživim informacijama, izvori su učesnici počinjenih zločina".
Prema saznanjima Kurira, Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, zadužen je za ovaj problem. Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, tvrdi da Rusi neće sedeti skrštenih ruku.
- Među nekoliko stotina ljudi kojima su vađeni organi na severu Albanije bilo je i pedesetak Rusa, tako da je Rusija veoma zainteresovana da ovo istera na čistac. Žrtve su bile i pripadnici drugih nacionalnosti, imamo podatke za troje Čeha - otkriva Vekarić.
Od nadležnih u Unmiku juče nije bilo moguće dobiti komentar.

KAKO JE HAG SPASAO LIMAJA
Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu pokrenulo je više od 300 poternica za bivšim pripadnicima OVK zbog zločina počinjenih na teritoriji Kosova i Metohije i Albanije. Istraga se vodi i protiv Fatmira Limaja, koga je Tribunal oslobodio zaslugom haškog tužilaštva. Limaj je u Krajmirovcima u leto 1998. napravio privremeni logor za Srbe koje je hapsio po okolnim selima. Zatim ih je prebacio u Klečku, gde je deo pobijen i bačen u krečanu. Nakon ofanzive srpskih snaga povukao se sa svojim snagama u Lapušnik zajedno sa ostalim zarobljenim Srbima, gde ih je pobio. U Hagu je oslobođen po optužnici za komandnu odgovornost.

[Dierre]

Što se tiče terora nad Srbima na Kosovu, on nikako ne prestaje kad Srbi umru.

Fotografije oskrnavljenih grobova i kapele na pravoslavnom groblju u Prištini.

[Marty Misterija]

Original postavio Stvarnost i Iskrenost Postovani forumasi,ovih dana se navrsava godinu dana od samoproglasenja "nezavisnosti" Kosova i Metohije,od strane zlocinaca. Mnogi Srbi su stradali na Kosovu i Metohiji upravo od ruke onih koji su prvi potpisali tu nezavisnost,pred ocima "zapadnih demokrata" koji su kroz "milosrdnog andjela" napravili kvazidrzavu,na srpskoj teritoriji od srpske krvi.Mislim da je vreme da i na ovom forumu,prikazemo njihova imena,koja trebaju da nas uvek opominju da KiM,nije izgubljeno osim ako ga se sami ne odreknemo. Spiskovi koji slede nisu konacni,ukoliko bilo ko od vas za bilo koga zna a nije na spisku,dodajte.A ljudima na spisku nek je vecna slava! DA SE NE ZABORAVI!!! Sledi spisak ubijenih a zatim kidnapovanih (za koje se jos uvek nadamo da su bar neki od njih zivi???):

Да се не заборави!

[Eric Draven]

Жутим „мерцедесом” у смрт Тужилаштво за ратне злочине завршило истрагу у случају трговине људима, на потезу су Еулекс и истражни органи Албаније Жутим „мерцедесом” у смрт Окрвављене руке албанских терориста Тужилаштво за ратне злочине расветлило је до појединости случај трговине људским органима на северу Албаније током 1999. године. После годину дана истраге, која је кренула трагом навода књиге „Лов”, Карле дел Понте, бивше хашке тужитељке, позната су имена 20 Албанаца који, према подацима тужилаштва, стоје иза злочина какве људски ум тешко може да замисли. „Наша истрага је готова, завршено је 95 одсто посла. Прикупљена је велика количина доказа, као и изјаве 134 сведока. Идентификовано је осам жртава злочина, мада се сумња да их је било око 300. Сада су на потезу они који имају надлежност и могу да ухапсе осумњичене, а то су Еулекс и истражни органи Албаније ”, каже Бруно Векарић, портпарол Тужилаштва за ратне злочине. Он наводи да су осумњичени бивши припадници ОВК и да неки од њих живе на Космету, а други су у иностранству. Документација за известиоца Мартија У Београд би ускоро требало да допутује Дирк Марти, специјални известилац Парламентарне скупштине Савета Европе. Њему ће бити уручена сва документација коју је наше тужилаштво прикупило о трговини људским органима. Марти би затим могао да затражи да се истрага поведе тамо где су починиоци ових злочина – на Космету. Списима овог предмета придружен је и транскрипт недавно емитоване емисије новинара Би-Би-Сија Ника Торпа, који је дошао до очевидаца злочина над Србима. У емисији је објављен разговор са човеком који је био злостављан у бази ОВК у пограничном градићу Кукеш у Албанији. „Видео сам много тога, видео сам како пребијају људе, боду их ножевима, ударају моткама. Видео сам људе који ништа нису јели по пет, шест дана. Видео сам људе којима су облачили панцирна одела, а затим пуцали у њих да би проверили да ли су одела заиста непробојна. Видео сам како људе бацају у гробове, како их туку и убијају”, каже један очевидац. Овај човек је рекао да су затвореници углавном били Срби и Роми, али и косовски Албанци, и то искључиво цивили. Рекао је такође да су неки заробљеници били пребијани и убијани у бази ОВК, док су други некуда одвожени у жутом „мерцедесу”. „Сваки пут када сам видео жути ’мерцедес’, некога би убацивали у тај аутомобил, након чега га више никад не бих видео”, изјавио је овај човек. Тешко да здрав ум може да замисли Жути „мерцедес” није имао регистарске таблице. Према наводима Би-Би-Сија, овај аутомобил би покупио известан број затвореника и одвезао их некуд. Људи су затим ликвидирани, а њихова тела никада нису нађена. Припадници ОВК на терену „Како бисте се ви осећали када бисте видели оно што се тамо дешавало, када би пред вама убијали и злостављали људе? То што сам тамо видео никада нећу моћи да заборавим. Такве ствари не могу да се виде ни у филмовима. Такве страхоте не би могла да дочара ниједна камера. То су злочини какве људски ум не може да замисли”, рекао је на крају саговорник Би Би Сија. За емисију су говорили и бивши припадници ОВК који тврде да су згрожени оним што су чинили неки њихови саборци. Трагом информације коју је добио од једног од таквих извора, Торп стиже до низа приземних кућа у једној скровитој уличици у селу Јуник. Према тврдњама тих сведока, ОВК је држала заробљенике у тим кућицама за време и по завршетку рата. Исти извор је рекао да је чуо вриске и запомагање затвореника и пристао да открије више појединости због терета мучних осећања, која и данас у њему изазивају успомене на призоре злостављања. „У овом помоћном објекту била је затворена група људи, углавном Рома, али било је и Срба. Били су затворени у бараци. Мислим да их је било између 22 и 25. Не бих рекао да их је било више од 25. У почетку су их држали у кући. Али мислим да су наши команданти, када су чули да ће Кфор ићи у обилазак села, одлучили да их пребаце у помоћни објекат иза куће, из кога, чак и да су хтели, нису могли да виде припаднике Кфора, нити да знају за њихов обилазак. Никада их касније нисам видео, никада нисам прочитао у новинама ништа о њима, тако да су они вероватно напросто нестали. Видели сте те планине. Огромне су и непрегледне, ништа лакше него да човек у њима нестане. Нико никога ту неће да тражи”, каже бивши припадник ОВК. Чеку „нема увид” Према сведочењу, камиони су се кретали планинским врлетима, прелазили албанску границу и настављали пут до тајних затвора и логора у којима су држани отети Срби. Кукеш је био важна стратешка локација за ОВК и база која се ту налазила свакако није могла да буде тајна. Оружје, санитетски материјал и лекови, новац и техничка опрема – све је овуда пролазило, као и стотине војника у походу на Космет. За емисију говори и Агим Чеку, командант ОВК. На питање да ли му је познато да су у Кукешу људи држани у затвору, Чеку је одговорио: „Не. Пре свега, ја за време рата ни у једном тренутку нисам био на тој локацији. Све време сам био на Космету, тако да немам увид у оно што се дешавало у Кукешу, а никада нисам ни чуо за тако нешто. Уопште не верујем у те приче.” Чеку је рекао да је народ жарко желео да се освети за српске злочине. Његовог рођеног оца убили су припадници српских паравојних снага. Ипак, по његовим речима, команданти ОВК су одржавали дисциплину међу својим подређенима. „Сматрам да је наш рат био веома чист и знам да су правда и истина на нашој страни. Због тога смо моје колеге и ја потпуно отворени за сваку врсту истраге и изузетно нам је стало да се утврди истина, јер смо дубоко уверени да би таква истрага потврдила чињеницу да је ОВК водила чист рат. Тачно је да је било спорадичних инцидената, али нико не може да каже ко је то радио, ко је био умешан у то. Познато нам је да се неки Срби и данас воде као нестали, као и то да је известан број Срба убијен, и нама је због тога жао”, казао је Чеку. Извор који је преживео заточеништво у Кукешу рекао је да је чуо за постојање још једног тајног затвора у граду Бурељу у централној Албанији. Овај град је стотинак километара удаљен од границе са Косметом. „Сазнао сам то од људи који су из Буреља доведени у Кукеш, а потом нестали. Наводно су их држали у неким пећима, рернама, рупама у којима нико не би опстао због несносно високе температуре. Међутим, ми нисмо могли много о томе да причамо зато што су нас чувари упозорили да ће нас убити ако проговоримо о томе. Али и то мало речи што смо са њима успели да разменимо, као и то у каквом су стању били, довољно је речито говорило о условима у затвору у Бурељу”, каже један од саговорника. Путовање без повратка Друга двојица сведочила су о злочинима у Бурељу уз услов да им идентитет буде заштићен. Један од њих био је возач у шверцу оружја: „Рекли су ми да треба да превезем неке људе у Албанију. Била су то тројица мушкараца, заробљени цивили. По њиховој одећи бих рекао да су били са села. Руке су им биле везане на леђима и причвршћене за наслон седишта. Испред нас је ишао аутомобил у коме су била тројица косовских Албанаца. Иза нас се кретало друго возило, и у њему су била два лица наоружана пиштољима.” Присни односи косовских лидера и представника међународних снага Овај извор сведочи да су тројица заробљеника одвезена у једну приватну кућу у близини Кукеша, где их је дочекала група људи од којих су двојица били лекари. Исти извор је такође рекао да је чуо да су ови заробљеници затим пребачени на другу локацију у близини града Буреља, који је од Кукеша удаљен стотинак километара. Други извор рекао је да је био у пратњи друге групе заробљених Срба који су превожени у кућу у околини Буреља. Закључио је да је цело то путовање било веома необично. „Када смо довезли прву групу са Космета у Бурељ чуо сам да их лекари прегледају и да им узимају узорке крви. И водили су рачуна да их не туку и не малтретирају. То је било потпуно необјашњиво. Кога би се још тицало њихово здравствено стање? Касније сам нешто начуо о томе да се ови затвореници, или можда њихови бубрези, транспортују на аеродром и затим превозе у Турску”, рекао је тај човек. Три одвојена извора наводе да су чули да се затвореницима ваде органи и да се продају за потребе трансплантација које су обављане у иностранству. Све је то деловало прилично невероватно и исконструисано. Али, пре пет година Мисија УН на Космету је покренула истрагу да би испитала веродостојност управо тих навода, у сарадњи с Међународним трибуналом за ратне злочине у Хагу. Антрополог-форензичар Хозе Пабло Бараибар води истрагу. После неколико сати, на сметлишту надомак куће проналази медицинске епрувете и кесице с раствором за интравенску инфузију. У кући је утврђено присуство трагова крви. Докази прикупљени на локацији у Бурељу послати су трибуналу за ратне злочине у Хагу и у међувремену су уништени.

......

[Eric Draven]

Неће да се упуштају Трибунал је одбио да потврди или порекне ову причу, уз објашњење да су поменути наводи део истраге која се води у Србији. Али интерни документи показују да су званичници трибунала закључили да нису надлежни за овај случај. Документи такође показују да је мисија УН на Косову могла да истражује случај Бурељ, као и наводе о тајним затворима ОВК у другим деловима Албаније. Они су одлучили да се у то не упуштају, закључује се у емисији. Шан Џонс, из организације Амнести интернешенел, каже у емисији да део одговорности за ове пропусте сноси НАТО, јер је та организација потпуно игнорисала питање безбедности цивилног становништва на Космету након завршетка рата. То се нарочито односи на угрожене мањине као што су Срби. „Мислим да је најневероватније од свега то што су представници међународне заједнице, пре свега Кфор, а потом Унмик, послати на Косово да створе миран и безбедан амбијент за живот, а ова злодела су се дешавала пред њиховим очима. Док сам у фебруару боравила на Космету, разговарала сам са многима који су ми казали да су баш тог јутра ишли у најближу базу Кфора да пријаве нестанак брата, оца или неког другог члана породице. Док сам била у Србији, разговарала сам са рођацима оних Срба који су остали на Космету, верујући да ће их међународна заједница заштитити. Данас смо сведоци огромног неуспеха УН да заштите мањинске заједнице од кршења људских права, а управо је међународна заједница била дужна да их заштити својим присуством”, тврди Шан Џонс. Доротеа Чарнић ------------------------------------------- Бараибарова истрага Пре шест година Уједињене нације су прибавиле сведочења о мучењима и убиствима која су се догађала у бази ОВК у Кукешу, али и у низу других тајних затвора широм Албаније. Екипа Би-Би-Сија имала је увид у документе мисије УН на Космету и трибунала УН у Хагу, који потврђују поменута сведочења. Телевизија наводи да је Хозе Пабло Бараибар, перуански антрополог форензичар који је био шеф Канцеларије УН за нестале особе на Косову и Метохији, провео пет година откопавајући гробове у потрази за несталима на Космету и у Албанији. Бараибар истиче чињеницу да су УН биле обавештене о овом случају још 2003. године. Интерни документи потврђују да је полиција УН на Космету утврдила да постоји довољно доказа за покретање предмета. Ипак, никада није спроведена ваљана истрага.

Zveri ce platiti za svoja zlodela
http://www.politika.rs/rubrike/tema-...u-smrt.sr.html

[Stvarnost i Iskrenost]

Логори за мучење у Албанији
четвртак, 09 април 2009


РТС: Ослободилачка војска Косова организовала мрежу логора на северу Албаније. Затвореници, Срби, Албанци и Роми, мучени и убијани. Међу организаторима и садашњи званичници власти у Приштини. Документација УНМИК-а и сведочења бивших припадника ОВК и затвореника. Ново истраживање тајних логора на северу Албаније, које су током и непосредно после рата држали припадници Ослободилачке војске Косова, показује да су албански герилци организовали мрежу од најмање шест тајних затвора у десетак база у Албанији, као и две на Косову, наводи "Балкан инсајт", у чије је истраживање био укључен и новинар чију је причу објавио и британски Би-Би-Си.



Осумњичени као Хашки сведок
Бислим Зирапи, некадашњи начелник генералштаба Ослободилачке војске Косова, кога медији помињу као једног од могућих починилаца злочина тренутно обавља дужност директора одељења за управљање кризним ситуацијама у министарству унутрашњих послова Косова.
Зирапи је, иначе, био сведок Хашког тужилаштва у процесу против шесторице бивших српских функционера, који су, осим бившег председника Милана Милутиновића, осуђени због злочина на Косову почињених 1999. године.

Тада је изјавио да "не зна ништа о нападима ОВК на српске снаге, а камоли за злочине које су починили припадници" те формације. Зирапи је, такође, тада тврдио да ништа не зна о злочинима ОВК над српским цивилима и Албанцима који су сматрани "колаборационистима".
Сведоци тврде да је у логору у Кукешу било затворено најмање 25 људи. Међу њима су биле и три Албанке са Косова. У логору је убијено најмање 18 људи, док су остали ослобођени. Чини се да је Кукеш био само један од неколико затворских центара у Албанији и на Косову, а затвореници су били пребацивани из једног у други.



Чак и после НАТО интервенције један такав логор је наставио са радом у Бабалоцу на Косову, где је било затворено тридесетак Срба и Рома за које се ни данас не зна где се налазе. Имена неколико људи који су могући починиоци већ су позната УНМИК-у, пише "Балкан инсајт", издање Балканске истраживачке мреже, БИРН.

Српско тужилаштво за ратне злочине, такође, има списак сведока злочина припадника ОВК, али се њихова имена не откривају, јер се очекује да се појаве на суду као заштићени сведоци.

Како наводи "Балкан инсајт", један од тих, могућих починилаца злочина и даље се налази на високом положају у косовском правосуђу. Ради се о Бислиму Зирапију, званичнику Министарства унутрашњих послова Косова, који је био одговоран за операције ОВК у Кукешу. Зирапи, међутим, тврди да у самој бази или изван ње нико није убијен.

Би-Би-Си и "Балкан инсајт" су прикупили сведочења неколико особа, укључујући бивше припаднике ОВК, некадашње затворенике тајних логора, а у склапању целе приче коришћена је и документација, коју је у затворима ОВК прикупила мисија УН на Косову, УНМИК.

Британски јавни сервис објавио је и сведочење анонимног Албанца, заробљеника ОВК-а, који тврди да су у Кукешу, где је био заробљен, мучени заробљеници. Албанац с Косова, посведочио је за радио Би-Би-Си да су припадници ОВК-а мучили цивиле различитог етничког порекла, укључујући и Србе.

"Ноћи су биле тихе, тако да сте могли да их чујете како вичу док су их тукли или после тога. Када некога муче, он виче 'о, мајко' на свом језику", рекао је сведок, који је био у затвору ОВК у Кукешу, у северној Албанији. Према његовим речима, у мучењу су коришћени ножеви, пиштољи и аутоматске пушке.

Овај бивши заробљеник, како је навео Би-Би-Си, пристао је да разговара под условом да остане анониман, јер његова породица страхује за његов живот.

Британски радио је спровео истрагу која је показала да је ОВК током и после рата на Косову 1999. године киднаповала цивиле на Косову, мучила их и у неким случајевима убијала.

Извори су за Би-Би-Си рекли да се међу 2.000 несталих налазе косовски Срби, Албанци и Роми.

То се догађало, како наводи радио, за време рата који су НАТО и ОВК на Косову водиле против српских снага, од марта до јуна 1999. године, и после тога када је Покрајина била под контролом међународних снага.

Шест логора у Албанији, два на Косову

Према тврдњама бивших албанских герилаца, са којима су разговарају новинари "Балкан инсајта", као и према независном сведочењу које су документовали истражитељи УН, ОВК је, током и после рата 1999. године, одржавала мрежу од најмање шест тајних затвора у десетак база у Албанији, као и две на Косову.

"Затвори, који су се већином налазили при базама ОВК у Албанији, коришћени су за ислеђивања која су рутински укључивала и мучење", тврде ови извори, укључујући и некадашње припаднике ОВК, који се већином поносе учешћем у рату против српских снага.

Али неки су такође изјавили да се стиде због онога што су неки команданти и вође ОВК радили под окриљем рата.

"Тада ми то није изгледало необично," изјавио је један бивши припадник ОВК, који је присуствовао овим догађајима. "Али сада, када се осврнем, јасно ми је да су неке од ствари које су радили недужним цивилима биле погрешне. Али људи који су то радили понашају се као да се ништа није догодило и тако наносе штету сопственом народу, Албанцима."

Други очевидац, Албанац са Косова, каже да су га држали у бази ОВК у Кукешу под оптужбом да је српски шпијун, што он одлучно пориче. Овај сведок, који је тражио да остане анониман, описао је како су војници ОВК недељама злостављали и мучили затворенике у тој бази, често под надзором официра ОВК.

"Гледао сам како људе туку, боду ножевима, ударају палицама," изјавио је. "Гледао сам како људе остављају без хране по пет или шест дана. Гледао сам како спуштају мртвачке ковчеге у раке. Гледао сам како убијају."

Овај сведок тврди да су затвореници у Кукешу већином били цивили који нису учествовали у борбама, углавном Албанци оптужени да сарађују са режимом и понеки Ром. Било је ту и војника ОВК затворених из дисциплинских разлога.

Рекао је да су неки од затворених косовских Албанаца били устрељени или пребијени до смрти у самој бази док су друге одвозили некуда у жутом мерцедесу. Један косовски Албанац је умро пред његовим очима, у присуству још пет других затвореника, након што су му пуцали у ногу и оставили га без лекарске помоћи.



DA SE NE ZABORAVI!!!

[Stvarnost i Iskrenost]

Гробље у Кукешу

Регистар гробља у Кукешу открива нешто више о човеку који је умро након што су му пуцали у ногу.

Према сачуваној документацији, сахрањен је 10. јуна на парцели резервисаној за косовске Албанце који су преминули у Албанији за време сукоба, само четири дана пре повлачења српских снага са Косова.

Према тврдњама иста два извора, као и према документацији УНМИК-а из истражног поступка, неки од преживелих су после рата пребачени у притвор полицијске станице у Призрену на Косову. Њих су ослободили Немци када су, 18. јуна 1999. године преузели контролу над том зградом.

Исти извори наводе да је у Кукесу убијено до 18 затвореника.

"Јасно ми је да су ако су сарађивали са Србима нанели много зла. Човек побесни када помисли на масакре који су се дешавали са друге стране границе. Али третман је био бруталан. На тренутке ми их је било жао", рекао је за "Балкан инсајт" бивши припадник ОВК,

Тешко кршење људских права

Премијер Косова Хашим Тачи, који је у то време био политички лидер ОВК, демантовао је оптужбе рекавши да је свестан да је било појединаца који су после рата "злоупотребљавали" униформе ОВК, али да су такве злоупотребе биле "минималне".

Лондонски радио, како је наведено, такође истражује тврдње да су неки од отетих пребачени у Албанију, где су убијени, а њихови органи извађени, као и оптужбе да је физичке доказе које су истражитељи УН прикупили у Албанији уништио Медународни трибунал за ратне злочине.

Радио, такође, наводи да је, позивајући се на изворе из Кукеша, тамо убијено 18 затвореника.

Би-Би-Си објављује и сведочење Бранкице Антић из Призрена, која каже да су њеног супруга, Србина са Косова, у јулу 1999. године у Призрену киднаповали мушкарци у униформама ОВК. То се десило шест недеља после окончања рата, када су мировне снаге под вођством НАТО већ биле на Косову.

Према подацима Удружења породица несталих у Србији, Златко је један од око 400 косовских Срба који су отети на крају рата и још се воде као нестали, навео је Би-Би-Си.

"Резултати истраге показују да су припадници ОВК криви за тешка кршења људских права", закључио је лондонски радио, уз напомену да су и српске снаге безбедности вршиле злочине а да су у Србији стотине тела пронађене у масовним гробницама.

Мерцедес смрти у Кукешу
Тешке оптужбе за догађаје у логору Кукеш на северозападу Албаније засноване су на подацима, које је "Балкан инсајт" добио од двојице очевидаца - бившег затвореника и припадника ОВК, као и увидом у регистар једног гробља у Албанији, те документације УН, која садржи детаљна сведочења људи који су злостављани у Кукешу.

Наведени извори дају слику бруталног затворског режима који се коси са исказима бивших вођа ОВК који тврде да су поштовали међународне конвенције о људским правима и да никада нису затварали цивиле.

"Сваки пут када сам видео жути мерцедес, некога би одвезли, и тог човека никада више не бих видео... Никада нису пронађени," изјавио је тај сведок, који је навео и случајеве Албанца, полицајца из Ђаковице и наставника који је поседовао дозволу за држање оружја, коју су издале српске власти. Обојица су, према сведочењу, одвезени "жутим мерцедесом".

Бивши затвореник је изјавио да верује да је на овој локацији држано више од 25 људи у периоду од марта до јуна 1999, односно од почетка НАТО бомбардовања у бившој Југославији до уласка НАТО снага на Косово. Исти извори наводе да је у Кукешу убијено до 18 затвореника.

Кукеш је, током рата на Косову, био важна стратешка локација за ОВК. Оружје, униформе, новац и људство су пролазили кроз хале и магацине на овој локацији. База је такође била важна за војну полицију ОВК, која је наводно издвајала сумњива лица из масе цивила који су бежали или су били протеривани у Албанију.

Јединица албанске војске стационирана у бази у Кукешу помагала је ОВК да организује сопствену војну полицију, тврди неколико полицајаца које смо интервјуисали. Чини се да је Кукеш био један од више затворских центара у Албанији и на Косову између којих су затвореници пребацивани.

Двојица затвореника су у Кукеш пребачени из сличног центра који је ОВК држала у оближњем граду Бурелу, где је ОВК имала касарне за обуку војника током последња два месеца рата, изјавио је бивши затвореник.

"Причали су нам о томе како тамо убијају људе, како их бацају у јаме са кречом," изјавио је. "Шта се догађало у Бурелу могло се видети и по томе како су њих двојица изгледали... Видело се да су их гадно мучили."

Према тврдњама још једног извора, бившег припадника ОВК, ове јединице су контролисале притворски центар у Бабинама, у близини границе у региону Тропоја, центар за обуку у Бурелу и базу ОВК у Драчу.

DA SE NE ZABORAVI!!!

[Stvarnost i Iskrenost]

Goraždevac - šest godina ubice na slobodi



U Goraždevcu kod Peći danas će biti obeležena šesta godišnjica terorističkog napada albanskih ekstremista u kome su na obali reke Bistrice, na kupanju ubijena dva srpska dečaka, a ranjeno još četvoro mladih.

Ovaj monstruozni zločin šokirao je celu Srbiju i naišao na oštre osude međunarodnih predstavnika, ali je istraga i danas na početku.

Tog letnjeg dana, 13. avgusta 2003, oko 100 dečaka i devojčica iz srpske enklave Goraždevac u Metohiji stiglo je na obale obližnje reke Bistrice u potrazi za osveženjem i druženjem u vreme školskog raspusta.

Teroristi su ispalili 90 metaka i na licu mesta likvidirali Ivana Jovovića (19) , dok je Pantelija Dakić (13) preminuo u pećkoj bolnici.

Tada su teško ranjen 15.godišnji Bogdan Bukumirić i 11.godišnji Marko Bogićević, a lakše Dragana Srbljak stara 14 godina i 20.godišnji mladić Đorđe Ugrenović.

Bogićević je tada prebačen u bolnicu na severu Kosovske Mitrovice gde je hitno operisan. Metak mu je pokidao tkivo iznad kuka i potpuno oduzeo desnu nogu, tako da se i danas otežano kreće.

Najteže je ranjen Bukumirić koji je zadobio sedam prostrelnih rana, dok mu je jedan metak okrznuo članak leve noge.

Kola hitne pomoći u kome je jedva davao znake života napali su Albanci na putu do francuske bolnice u južnoj Kosovskoj Mitrovici, gde mu je izvađena slezina.

Samo zahvaljujući upornosti srpskih lekara i vlasti, Bukumirić je prebačen na VMA u Beograd, ali sa velikim zakašnjenjem i zbog toga se njegovo stanje iskomplikovalo, a život "visio o koncu" - u komi je bio šest dana i preživeo četiri teške operacije.

Bogićević i Bukunirić su protekle godine proveli na lečenjima, kontrolama i terapijama, a kako su porodice siromašne, u pomoć je pritekla država.

Bukumirić je od Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju dobio na privremeno korišćenje stan u Beogradu, a "odužio" se tako što je, uz lečenje, uspeo da završi srednju elektrotehničku školu.

Kako je istakao u razgovoru za Tanjug, sada mašta o povratku na porodično imanje u rodni Goraždevac, a životna mu je želja da postane kuvar, mada još teško pokreće levu ruku.

Roditeljima druge dece država je obezbedila zaposlenje, a porodica Bogićević, koja nije imala stalne prihode, pomoć je primala samo prvih nekoliko meseci.

Preživljavaju obrađujući zemlju, a troškove medicinskih snimanja i kontrola plaćali su sami. Marko se teško kretao na štakama, pa ga je brat vozio na časove u školu udaljenu kilometar od kuće.

Osim Bukumirića, sve žrtve napada albanskih ekstremista i dalje žive u Goraždevcu, gde je pre rata bilo 2.000 Srba, a sada 850.

Zločin u Goraždevcu osudili su šefovi UNMIK-a i Kfora, predstavnici EU, SAD, Francuska, Rusija, kao i kosovski zvaničnici.

Portparol Kosovske policije Arber Beka izjavio je juče da nema nikakvih novosti u istrazi ubistva dvojice srpskih dečaka u Goraždevcu.
Beka je podsetio da je predmet bio u nadležnosti UNMIK-a, dok je sada u nadležnosti Euleksa.

DA SE NE ZABORAVI!!!

[Vlada BP]

@manje_zlo kad kopiras neciji tekst, bilo bi lepo da okacis link gde se nalazi orginal tekst.

"Nikada nije proglasen za heroja"