doooooobro...
ne biste njuskale i to...
a kad bi se desilo znale bi..
al' bez dokaza ne bi mogle da budete sigurne 100%, nema sanse...
ko je reko' da bi nepogresivo znao nista mu ne verujem.
dakle, sumnjale bi jer postoje neke indicije da nije bas sve u redu? i sta onda?
sve mi nesto preskocite najpipaviji deo...
Види, овако: била сам у вези три и по годне. Живели у различитим градовима. Он ме обожавао, држао ме ко мало воде на длану, био је мнооого загрејанији за нашу везу од мене, причао о браку, деци...
Негде после три године забављања ћаскајући тако констатујемо како је наша веза чврста, како је ништа не може пољуљати и како смо дошли дотле да ама баш све можемо да поверимо једно другоме... И тако, у таквом тренутку дође до његовог признања како је у првој години забављања 4 пута имао једнократни секс са неким рибама (посао му је био везан за стална путовања)...
Све те године ама баш никаквих индиција није било! Ја сам се све време осећала као највољенија особа на свету!
Али, све ок, ми се волимо, то ништа не значи...наша љубав је толико јака и веза толико стабилна да је ништа не може пољуљати... Изљубимо се ми, обоје срећни због толиког степена блискости и отворености и због тога што чак ни тако нешто не може да нас пољуља...
Али, не лези враже...
Јесте да сам ја све то прихватила као нешто сасвим нормално, да ми је било драго што ми је рекао ''истину по сваку цену''....али - после 4 месеца се наша веза распала као кула од карата!
Ја сам била та која је прекинула. Тада нисам тај прекид повезивала са тим сазнањем - али данас, кад гледам са ове дистанце - то сазнање ме је подсвесно гризло, мучило ми сујету, оптерећивало ме...
Он је још месецима после прекида јурио за мном, плакао, молио...
САД кад гледам на све то јасно ми је шта нас је срушило: МОЈА СУЈЕТА! То јест, после тог сазнања, ја, која сам била његова принцеза и коју је све време држао на пиједасталу, одједном сам почела да се осећам несигурно, да се преиспитујем, да мислим како нисам добра у кревету чим је био са неком другом, да му нисма довољна...почела сам да тражим доказе своје привлачности у другим мушкарцима...
А човек ме је заиста волео и годинама после прекида, озбиљно је планирао женидбу са мном, заједнички живот, децу, био је диван, пажљив, пожртвован...све, све...
А да нисам тражила толику отвореност - можда бисмо данас били у срећном браку!
Шта је мени донела та ''истина по сваку цену''???
Добро - ништа!
Лоше - прекид једне дивне и перспективне везе!
Е, од тад сам лепо свакоме рекла: ''Ако ти се
деси такав тренутак слабости - немој да ме оптерећујеш тиме.''
А ако жели да себи олакша савест тиме што ће ''бити искрен'' па својом искреношћу у ствари мене оптеретити - е, неће моћи! Нек се са својим брљотинама носи сам како зна и уме! Ја не желим да служим некоме да му олакшавам грижу савести.