Sad ozbiljno pitam: da li je srećan brak u kome je neko prevaren?
".
Evo da budem fer i da pokusam da odgovorim - iako meni nije postavljeno pitanje.
Znam za jedan brak, vencani su 40 godina. Ona je zena sa sela koju je majka poslala u grad da ne provede zivot na njivi. Ona nije htela da ide, bilo joj je lepo u selu a onda je mama isprebijala i rekla da ako nece da ide u grad (Beograd), ona ce je ubiti.
(Ovo mi je ta zena rekla - da ne bude rekla-kazala i moja interpretacija).
I onda tako dodje sa sestrom, obe siromasne, imaju samo jedne cipele, jedan kaput.
Zena upise fakultet, zavrsi ga.
I onda "sretne" njega. Kaze, cim ga je videla, znala je da je to on. A i rekla mi je da su je mnogi prosili ali da nisu bili "prilike". Ali, "on" je bio fisoki funkcioner u to vreme, besna kola, puno para. Hladan covek kao led, grozan karakter (znam ga dobro
), nevaspitan strahovito, nikad osecanje prema nekom nije pokazao. Ali, ona je u njemu videla "njega".
Vencaju se, zivot na visokoj nozi (beeeeogradskoj, je l da), ambasade, inostranstva.
On je sve vreme varao i ona je to znala.
Kuje ga u zvezde, stalno prica kako je on najbolji na svetu. Salje pare u selo i dolaze u selo sa mercedesom. Celo selo je naravno odusevljeno jer je ona "uspela" u zivotu. Sklonila se sa njive i udala se za funkcionera u merdzi.
Ja iskreno verujem da je sve ovo mnogo bolje nego da vas ubije majka i da ona, na neki nacin, jeste srecna.
Ali nismo svi imali takav start. Niti su nam majke pretile smrcu.
Niti smo imale takve izbore ili smo bile prinudjene na takve izbore.
Tako da apsolutno nema sanse da se mi ovde "dogovorimo" ko je srecan a ko nije.
...
