Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Руски пут
Вера, морал, домовина и светиње нису ништа мање вредности од људских права, стоји у Декларацији донетој на Сверуском народном сабору. Реаговање је било бурно, а Црква оптужена да жели да ограничи људска права
http://www.nin.co.yu/images/Svet/2885_svet_putin.jpg
Либералне вредности које Запад нуди свету као универзалан метод погрешне су зато што игноришу појам морала. Права и слободе, истргнути из моралног контекста, чине човека способним за изржавање ксенофобије, за вређање туђих религиозних осећања и остале грехе. Западна концепција меша људска права са сведозвољеношћу.
То би, у најкраћем, био закључак Сверуског народног сабора, десетог по реду, ком је председавао патријарх московски и целе Русије Алексиј ИИ, а учествовао, поред црквених великодостојника, и готово цео државни врх Русије. Отварању тродневног сабора у Храму Христа Спаситеља присуствовало је око 1 500 учесника и гостију, да би се сутрадан тај број попео на више од две и по хиљаде. У Москву су тим поводом допутовали представници познатих руских племићких породица, као и представници Руске православне цркве из Немачке, САД, Италије, Француске, Украјине, Казахстана и Придњестровља.
Сабор је донео Декларацију о правима и достојанству човека која ставља под сумњу либералне вредности које су у Русију стигле са Запада и предлаже своје тумачење људских права у руском друштву.
МЛАДА ДЕМОКРАТИЈА: Митрополит смоленски и калињинградски Кирил изазвао је праву буру негодовања либералног дела руске јавности својом оштром критиком западног либерализма.
“Постајемо сведоци тога да се иза концепције о људским правима скрива лаж, скрнављење религиозних и националних вредности. У комплекс права и слобода човека постепено се интегришу идеје које противурече не само хришћанским него уопште традиционалним моралним представама о човеку. И, зато, не треба се чудити расту ксенофобије у тренутку кад откривамо све могућности човеку кога никакве моралне норме не спречавају да уништава светиње, да пљује по својој отаџбини, да уништава своју културу. Такав човек ће кренути да убија другог човека само зато што је друге националности или друге вере.”
Неуважавања моралних норми маскирано као заштита људских права доводи до двојних стандарда и многих других зала савременог света. Бомбардовање Југославије и рушење хришћанских храмова на Косову, скандал са карикатурама Мухамеда који је остао некажњен, или пример шведског пастора који је ухапшен због својих изјава против хомосексуализма, све су то карике истог ланца који води друштво у пропаст, сматра митрополит Кирил.
Током последњих десетак дана догодило се неколико напада на, како се то овде каже, “лица несловенске спољашњости”, због чега је све чешће почело да се говори о фашизму у Русији. Чињеница да постоје скинхедси, да нападају људе друге боје коже или друге вере, упозорава на болест друштва, и логично је да изазива реаговање. Па и тако неумерено као што је изјава да је Русија фашистичка земља. Узрок свему Црква види у ерозији морала, а повратак моралним нормама као начин за решавање тог, као и многих других проблема савремене Русије.
Треба имати у виду да је руска демократија веома млада, да је људска права као универзалну вредност Русија прихватила међу последњима у Европи, дотле је била царска па комунистичка, и у њој ни у ком случају нису права појединца стављана на прво место. Деведесетих година, после рушења комунизма, настао је период анархије који се може упоредити само са америчким Дивљим западом. Држава је растурена и опљачкана, а богатство огромне земље поделило је између себе двадесетак људи.
Ипак, сведозвољеност Јељциновог времена више не постоји, Путинова чврста рука у великој мери је увела земљу у ред, а високе цене нафте учиниле су да се постепено иде ка бољем животу. Тај бољи живот подразумева, између осталог, и прихватање западне либералне концепције људских права и слобода. После вишедеценијске затворености, земљу је запљуснуо западњачки талас – некритички је прихватано све што је западно, од одеће, литературе, до правила понашања. Законодавни процеси су се све више оријентисали, и та тенденција траје, на стандарде западне Европе. Русија све више постаје члан европског правног простора. Ово се поклопило с тежњом читавог православног света да се активно укључи у европско друштво, а многе православне земље су или постале или се спремају да постану чланице ЕУ. Запад, са своје стране, чини све да своје вредности наметне “заосталој” Русији, и у то улаже огромне напоре и средства.
Географски, историјски и духовно, Русија припада Европи, али значи ли то да мора слепо да прихвата западњачку идеологију и стереотипе са свим њиховим грешкама и више него очигледним промашајима?
Вера, морал, домовина и светиње нису ништа мање вредности од људских права, стоји у Декларацији донетој на Сверуском народном сабору. Реаговање је било бурно, а Црква оптужена да жели да ограничи људска права
http://www.nin.co.yu/images/Svet/2885_svet_putin.jpg
Либералне вредности које Запад нуди свету као универзалан метод погрешне су зато што игноришу појам морала. Права и слободе, истргнути из моралног контекста, чине човека способним за изржавање ксенофобије, за вређање туђих религиозних осећања и остале грехе. Западна концепција меша људска права са сведозвољеношћу.
То би, у најкраћем, био закључак Сверуског народног сабора, десетог по реду, ком је председавао патријарх московски и целе Русије Алексиј ИИ, а учествовао, поред црквених великодостојника, и готово цео државни врх Русије. Отварању тродневног сабора у Храму Христа Спаситеља присуствовало је око 1 500 учесника и гостију, да би се сутрадан тај број попео на више од две и по хиљаде. У Москву су тим поводом допутовали представници познатих руских племићких породица, као и представници Руске православне цркве из Немачке, САД, Италије, Француске, Украјине, Казахстана и Придњестровља.
Сабор је донео Декларацију о правима и достојанству човека која ставља под сумњу либералне вредности које су у Русију стигле са Запада и предлаже своје тумачење људских права у руском друштву.
МЛАДА ДЕМОКРАТИЈА: Митрополит смоленски и калињинградски Кирил изазвао је праву буру негодовања либералног дела руске јавности својом оштром критиком западног либерализма.
“Постајемо сведоци тога да се иза концепције о људским правима скрива лаж, скрнављење религиозних и националних вредности. У комплекс права и слобода човека постепено се интегришу идеје које противурече не само хришћанским него уопште традиционалним моралним представама о човеку. И, зато, не треба се чудити расту ксенофобије у тренутку кад откривамо све могућности човеку кога никакве моралне норме не спречавају да уништава светиње, да пљује по својој отаџбини, да уништава своју културу. Такав човек ће кренути да убија другог човека само зато што је друге националности или друге вере.”
Неуважавања моралних норми маскирано као заштита људских права доводи до двојних стандарда и многих других зала савременог света. Бомбардовање Југославије и рушење хришћанских храмова на Косову, скандал са карикатурама Мухамеда који је остао некажњен, или пример шведског пастора који је ухапшен због својих изјава против хомосексуализма, све су то карике истог ланца који води друштво у пропаст, сматра митрополит Кирил.
Током последњих десетак дана догодило се неколико напада на, како се то овде каже, “лица несловенске спољашњости”, због чега је све чешће почело да се говори о фашизму у Русији. Чињеница да постоје скинхедси, да нападају људе друге боје коже или друге вере, упозорава на болест друштва, и логично је да изазива реаговање. Па и тако неумерено као што је изјава да је Русија фашистичка земља. Узрок свему Црква види у ерозији морала, а повратак моралним нормама као начин за решавање тог, као и многих других проблема савремене Русије.
Треба имати у виду да је руска демократија веома млада, да је људска права као универзалну вредност Русија прихватила међу последњима у Европи, дотле је била царска па комунистичка, и у њој ни у ком случају нису права појединца стављана на прво место. Деведесетих година, после рушења комунизма, настао је период анархије који се може упоредити само са америчким Дивљим западом. Држава је растурена и опљачкана, а богатство огромне земље поделило је између себе двадесетак људи.
Ипак, сведозвољеност Јељциновог времена више не постоји, Путинова чврста рука у великој мери је увела земљу у ред, а високе цене нафте учиниле су да се постепено иде ка бољем животу. Тај бољи живот подразумева, између осталог, и прихватање западне либералне концепције људских права и слобода. После вишедеценијске затворености, земљу је запљуснуо западњачки талас – некритички је прихватано све што је западно, од одеће, литературе, до правила понашања. Законодавни процеси су се све више оријентисали, и та тенденција траје, на стандарде западне Европе. Русија све више постаје члан европског правног простора. Ово се поклопило с тежњом читавог православног света да се активно укључи у европско друштво, а многе православне земље су или постале или се спремају да постану чланице ЕУ. Запад, са своје стране, чини све да своје вредности наметне “заосталој” Русији, и у то улаже огромне напоре и средства.
Географски, историјски и духовно, Русија припада Европи, али значи ли то да мора слепо да прихвата западњачку идеологију и стереотипе са свим њиховим грешкама и више него очигледним промашајима?
