У нашој досадашњој судској пракси, видео или фото запис нема никакву посебну тежину као доказно средство. Другим речима, то јесте доказ, али нема никакву предност у односу на нпр. сведочење.
Међутим, нови Закон о безбедности саобраћаја који је припремило Министарство за капиталне инвестиције у сарадњи са Саобраћајном факултетом, промениће такву праксу. У том закону је предвиђено да сваки видео или фото запис на коме се јасно види возило, регистарска таблица, и прекршај, има снагу веродостојне исправе чија се истинитост претпоставља. Може се доказату супротно, само ако се утврди фалсификат.
Шта то значи у пракси? То значи да, када усликаш или снимиш некога у прекршају, треба да доставиш фотку или снимак саобраћајној полицији. Они онда треба на основу тога да поднесу прекршајну пријаву, а суд ће на основу тога казнити возача. Пожељно је да, поред осталог, уз материјал доставиш и тачно место и време извршења прекршаја.
Теоретски, све ово је могуће и сада, али је мала вероватноћа да неко на основу приватног снимка буде осуђен.
Живели, и браво за идеју. Ево прилога:
