IMAŠ ''T'' NEŠTO SI 'TELA

Koliko verujemo u raznorazna gatanja: gledanje u šolju, gledanje u soc na tacni od šolje, tarot, gledanje u dlan.....

Meni se par puta desilo da su mi neke stvari (što se prošlosti tiče) pogodjene 100% ... znači nečega ima ....

Hajde da čujemo neka vaša zanimljiva, smešna, tužna iskustva. Opišite žene koje se time bave - kako izgledaju - kako se ponašaju.

meni 100 godina niko nije gledao u solju!
imam utisak da je zadnji put to bilo u srednjoj skoli ...

Kada god procitam nesto na ovu temu ..ne mogu a da se ne setim one Vidovite Zorke..i onih pasulja cini mi se na Tv i njenog vokabulara...haha.. za mene je to vrh.. ..a da i onaj Kleopatra....ma ..neodoljivi su...

ja znam extra da gledam u šolju od kafe
učila me mama a nju njena mama a nju njena... i tako dokle oćeš

o'sh da mi gledash, majcheki?

majcheki:

ja znam extra da gledam u šolju od kafe
učila me mama a nju njena mama a nju njena... i tako dokle oćeš

Kliknite za proširenje...

Kad mi gledaš u šolju, cico

a ne, ne - to je maler, donosi nesreću

Šta je maler?

kome donosi nesrecu, onome sto gleda ili onom kome se gleda? :smile:

Zabranjuje ti vera... a glupo bi bilo da veruješ do onde dokle ti odgovara, jel da?

Po nekim našim starim običajima, onaj ko gleda dužan je da te obavesti da je to maler i da će ti gledati u šolju ako preuzmeš ,,greh'' na sebe... Gledanje u šolju se ne naplaćuje, ne sme ni dinar da se uzme al' je običaj da onome ko ti gleda u šolju doneseš kafu - kao, kafa je crna pa time svoju nesreću pebacuješ na njega. Onaj ko gleda u šolju, treba da zna simboliku ali ne može da odbije dar tako da je obostrano...
Ja i ranije pisala da su mi običaji i verovanja fascinantni - nemoj da se zbunjuješ

Znači da ti donesemo po kilo kafe .... pa nek ide život

... I cigani s tim njihovim tripovima
Pre par godina, sedim ja na jednom betonu, čekam trolu da idem kući i seda matora ciganka s ogromnim plavim očima pored mene, pita me jel oću cigaru... Reko ,,Oću, hvala'' Pogledaše me prekorno oni ljudi sa stanice i kao u vrsti da su bili, pomerili se na drugu stranu.
Pušila je laki, sećam se
Kaže:,,Kasniš, čekala sam te dugo''
I ja kao večita sanjalica izašla upravo iz nekih bajkovitih tekstova, bez problema nastavljam razgovor...
,,Ne, stižem na vreme - kao i obično, znala sam da ćeš biti na raskrsnici....''
Duvanimo i ćutimo neko vreme i ona vadi iz džepa nešto i kaže ,,Evo ti''
Daje mi prilično veliki srebrni prsten...
,,Reko, nemam čime da se trampim - nemam ništa vredno na sebi''
Kaže ona meni:,,Ako stvarno nemaš ništa vredno nema veze, prsten ipak zadrži''
I ja vadim novčaničić, karirani s nekim medom je bio, vadim iz njega kartu (bila sam sigurna da je totalno prazan) i dajem joj ,,Evo ti, nosi... Videćeš i sama da je prazan''
Stiže trola, ja krećem da ulazim a ona ustaje i maše novčanikom, govori:,,Nije prazan, dala si mi najdraže što imaš sada - al' ja ću ti ga vratiti''
Trola je već uveliko odmakla kad sam se setila da je u novčaniku bila njegova fotografija... Nismo se nešto slagali tada... Reko, u životu me neće pogledati ako mu kažem da sam slučajno ciganšturi dala njegovu fotku, ima da mi ebe sve po spisku...
Međutim nije... Godinama već nema devojčicu, kaže i sam: Proklele ste me i ti i ta tvoja luda ciganka, ne mogu drugu ni da pipnem

... a da, prsten! On je negde iskopao knjigu sa simbolima... Bez blama je na njemu znak tzv ,,Veštičijeg krsta''

ma ti to zayebavas?

IH .. kakva priča

Bila sam skoro na jednoj dečijoj predstavi ,,Petar pan'' glumio moj mlađi brat od tetke (imam i starijeg od iste ) On je bio Džon... Puno pozorište dečice - extra trip je bio kada je Zvončica umirala - okrenuo se ,,Petar Pan'' ka deci i rekao:,,Samo kada bi sva deca sveta povikala kako veruju u vile ona bi sigurno preživela... Ja verujem u vile'' I sva dečica od jednom krenula da se dernjaju, najviše što su mogla ,,Ja verujem u vile, ja verujem u vile...''
Ulepšalo im je dan što je Zvončica ipak preživela... Al' mislim da su do sad zaboravili celu tu predstavu...

Imam snimak zvuka na telefonu

Elem, priča je stvarno istinita - donekle... Nismo mi njega prokleli, nego je on poverovao u to da jesmo...

U svaku magiju moraš da veruješ da bi se ostvarila... Naš Balkan je bogat običajima, verovanjima, tripovima... Al' sve se svodi na to da ti osoba koja ti gleda u šolju ili na bilo koji način proriče sudbinu pogodi onoliko koliko je u stanju da zadobije tvoje poverenje :wink:
Vrhunski magovi su ništa više nego dobri psiholozi, loklani više imaju ulogu psihoterapeuta - kad se na našim prostorima išlo na razgovor u neku psihijatrijsku ustanovu? Samo kad se čaša prelije, pa na lečenje... Ovako, ženice stalno idu kod nekih baka, pa provedu po ceo dan tamo slušajući - ništa drugo nego ono što im je potrebno da bi im se moral malo podigao...
Načini (običaji) na koji su samouki lekari podizali ljudima moral su stvarno vredni pažnje... šteta što savremena literatura to uglavnom preskače.

pa na kraju oni ispadose i dobri:?

Pa što bi pa bili loši? Šta kome nažao čine? Crkva se uglavnom bori za svoje mesto i sasvim je logično što propagira da je to nešto strašno... Al' kad si ti tamo mogla da sedneš i da poprilčaš sa nekim, da mu što kažu ,,Otvoriš dušu'' i da te sasluša i posavetuje - pa makar to i bilo nešto u fazonu pogledaj ga kroz prsten, sipaj mu karanfilić u vino... Da se osetiš kao pojedinac vredan pažnje a ne kao pripadnik jedne mase vernika...
Jedna loša stvar vuče drugu - niti ima dovoljno savesnih psihijatara, niti im se veruje - a s druge strane, ljudi su još uvek primitivni za tako nešto.... A socijalni su, traže pažnju, traže obraćanje i pomoć... Prosto ne znaju od koga bi drugog, pa na izdahu svojih mogućnosti obično završe u nekom selu, nekoj zabačenoj kućici sa nekom bakutom koja ni sama nije svesna u šta se upušta.
S druge strane, oni im preporučuju čime bi trebalo da se hrane, ima tu i dobrih travara i nutricionista - sve je samo pitanje poverenja koje su u stanju da zadobiju... A rade to savršeno, bukvalno teraju ljude da žive i da se nadaju

Ebeš mi mater ako jednog dana ne budem ubacila sve što sam uspela da pokupim u svoj magistarski rad i vezala verovanje, običaje, veštičarenje, magiju i menadžment, marketing i ekonomiju u jednu celinu , to ne da može da se poveže i liči na nešto realno nego nije normalno

wow, majche, very interesting!

Ne. Klonim se.

Verujem u sebe...

Nisam verovao da postoje veštice. Dok je nisam sreo

Zašto su te žene veštice???