Ama ljudi, sta je sa vama - pa ne mozete sve na svetu pravdati klimaksom?! Kao - 'ona je u klimaksuu, pusti je, neuracunjljiva je', sta li?! PA sta je vama, i u klimaksu zene imaju dusu, i srce, i osecaju, i placu i smeju se nezavisno od hormona, pobogu. Prestaju da vole, odlucuju da ne budu vise nesrecne, odlucuju da ne trpe! Kakav bre klimaks i kriza srednjih godina!
Sine: tvoja mama nije trazila losa i pateticna obrazlozenja, jadna opravdanja i isprike; bila je bolno jasna i postena: rekla je da vise ne voli tvog oca (posle 20 godina, a pitanje je kolko poslednjih godina ga nije volela) i da zeli da se razvede. Bila je bolno iskrena; ali je bila ISKRENA, sto je najvaznije. Mogla je da ga vara i ima afere sa strane, mogla je da se vadi na njegovu 'domacinsku' narav, da nadje neko ruzno opravdanje kojim bi on bio nekako kriv i odgovornost za zelju za razlazom svalila na njega. Nista od toga nije ucinila tvoja majka: bila je bolno jasna, preuzela je odgovornost i rekla da ga ne voli vise i da time prestaje da ima dovoljno dobar razlog da bude sa njim. Posteno da postenije biti ne moze. Strasno je kad prestane ljubav...Kako prestaje ljubav?....Ne znam...Ljubav se jednostavno ugasi jednog trenutka, onog trenutka kada oboje prestanu da je, kao biljku, gaje - da je okrecu prema suncu, da je zalivaju osecanjima, malim iznenadjenjima, odrzavaju strastima svojih bica...Ljubav se jednostavno ugasi kada se pretvori u naviku. Ne znam sta se desilo izmedju tvojih roditelja i zasto je tvoja mama osetila da je nestala ljubav. Ali ako ljubavi nema - za oboje je bolje da se razvedu; da ne zive u lazi, da ne zive u navici, da ne zive glumeci srecu - vec da potraze srecu i ispune svoje zivote svako za sebe ili sa nekim drugim. Razvodi nikad nisu laki za decu, ali ako su deca vec dovoljno odrasla da shvate, ako su dovoljno voljena da shvate da se roditelji razvode jedno od drugog a nikako od svoje dece - onda su stvari daleko jednostavnije. Uvek sam za to da se spasi brak ako je moguce; ali nikad nisam za to da se potone zajedno sa onim sto tone ako se ne moze spasiti. I uvek kazem (i onima koji dolaze u moju ordinaciju) da je dobro razveden brak daleko bolji od loseg braka, da je opcija 'biti srecno sam' bolja od 'biti u nesrecnom braku', i za same roditelje i za njihovu decu. LJudi se sastaju, vole, prestaju da se vole, ili se vole za sva vremena; ljudi se nekad rastaju. Ali ako se rastanu prijateljski i mirno, njihovi zivoti mogu da dobiju novi kvalitet, i njihovi odnosi novu dimenziju, a njihova deca da imaju dva srecna, umesto dva (ili jednog u ovom slucaju) nesrecna roditelja. Tvoja mama ce uvek biti tvoja mama, i uvek ce voleti tebe i tvog brata; isto vazi i za tvog oca. Oni nikada nece prestati da vole vas. Reci ces mozda "ali ako je prestala da voli oca, komi garantuje da jednog dana nece prestati da voli i mene?" Garantuje ti prirodni roditeljski instinkt koji u sebi nos svi normalni ljudi: deca su jedina bica na svetu koja se vole BEZUSLOVNO (bar je tako u normalnim pricama, ne govorim o bolesnim ljudima). Deca se VOLE ZAUVEK. To je jednostavno tako. I tvoji roditelji nikada nece prestati da vas vole, bez obzira da li su u braku ili razvedeni, da li zivite ovde ili na drugom kraju sveta, bez obzira sta uciili - tvoji roditelji nikad nece prestati da vole tebe i tvog brata. Njemu ce teze pasti njihov eventualni razvod jer je mladji (kolko shvatam). Ali jednostavno, ako ne postoji nacin da se spasi taj brak, ako zaista nema vise ljubavi - pozmozite svojim roditeljima da se razvedu, pomozite svojoj majci da ode iz te price u kojoj vise nema ljubavi: ne ljubavi za vas, vec ljubavi prema vasem ocu, one partnerske ljubavi koja je neophodna da se odrzi partnerski odnos. Svakako da tvoja majka i dalje voli tvog oca, onako prijateljski, ljudski: najzad, sa tim covekom ima dve najvaznije stvari u svom zivotu - tebe i brata; s anjim je prosla dobro i zlo, teske dane i najvaznije trenutke u zivotu. Nikda se to ne zaboravlja; ali ta vrsta ljubavi jednostavno nije vise dovoljna da bi se odrzao njihov partnerski odnos.
Tvoja mama, bas kao i tata, bas kao i ti, ima pravo da bude srecna; da se oseca voljeno od nekog muskarca, da voli nekog muskarca.....tebe i brata ce uvek voleti i nikada vam nece uskratiti tu ljubav. Nemoj ni ti njoj uskracivati mogucnost da opet oseca ljubav, ili ako je ne nadje nikada vise, da bar ne bude sa covekom koga ne voli u laznom i prividnom miru i harmoniji koji coveku prozderu dusu i ostave ga praznog i trajno nesrecnog.
