Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Доста популарна тема последњих дана. Нешто сам о томе размишљао и дошао до чак неколико закључака. Можемо и кренути од почетка, али почетак чувам за крај 
Да се не би неки увредели па прекинули читање. А дотле:
Прво, занимљиво је да ово све пропагира либералистичка (не либерална) бееееее92 и још неки из те струје. За тај дискурс је иначе било карактеристично тврђење како "језик служи само да би се пренеле информације". Односно да није битно како говориш (правилно или енглеско-српски) и како пишеш (ћирилицом или латниицом). А сада, у једном случају испада веома битно...
Друго, то се наводи као "захтев" Европске Уније (мада ја до сада нисам чуо да је неко ЊИХОВ поставио такав захтев). Нема бољег начина да се постигну два ефекта него да се позива на ЕУ - да се нешто изфушери, одради про-форме, колико се мора и наравно, да се постигне контраефекат, у народу гледа на нешто тако као "силом" наметнуто.
Треће, већина занимања која се описују домаћим или већ дуже употребљаваним страним речима сасвим природно имају женске облике: доктор-докторка, новинар-новинарка, пастир-пастирица... ако су женски облици престали да се употребљавају, треба видети због чега, а ако је (формалним правописом) неправилно, то треба мењати.
Четврто, нека занимања су изгубила женски облик из разлога који више нису битни. Да ли је рецимо неопходно да министрова жена има своју именицу "министарка". И без тога знамо на шта је Нушић мислио у својој "министарки", односно женски министар може да се сада назива министарка, а жена од министра је само жена од министра.
Пето, има међутим парњака који имају сасвим различита значења. Рецимо сектретар- секретарица.
Шесто, страни изрази, посебно они који се завршавају г - стварно бре рогобатно звуче. Социолошкиња, оториноларинголошкиња... У слични групу спада и "боркиња".
Седмо, ипак су неки други језици овоме боље прилагођени. Нпр португалски има у правилу наставак о за мушки, а за женски род. Има и "неутралних" занимања која се завршавају на е - онда у зависности од члана имамо род.
Из свега овога видимо да то није питање какво би се декретом решило. Аха, и да се вратимо на почетак.
У Библији пише "Ја сам Онај који јесам". Дакле, не можемо одређивати Бога, однодно божанство. Како онда можемо знати да је Он, односно мушко?!? Ето у Догми Бога сасвим добро игра Аланис Морисет.
Дакле, правилно би било "Ја сам Оно које јесте". У нашем језику многе битне именице су средњег рода - добро, злато, сребро, Сунце, божанство, небо...
Да се не би неки увредели па прекинули читање. А дотле:
Прво, занимљиво је да ово све пропагира либералистичка (не либерална) бееееее92 и још неки из те струје. За тај дискурс је иначе било карактеристично тврђење како "језик служи само да би се пренеле информације". Односно да није битно како говориш (правилно или енглеско-српски) и како пишеш (ћирилицом или латниицом). А сада, у једном случају испада веома битно...
Друго, то се наводи као "захтев" Европске Уније (мада ја до сада нисам чуо да је неко ЊИХОВ поставио такав захтев). Нема бољег начина да се постигну два ефекта него да се позива на ЕУ - да се нешто изфушери, одради про-форме, колико се мора и наравно, да се постигне контраефекат, у народу гледа на нешто тако као "силом" наметнуто.
Треће, већина занимања која се описују домаћим или већ дуже употребљаваним страним речима сасвим природно имају женске облике: доктор-докторка, новинар-новинарка, пастир-пастирица... ако су женски облици престали да се употребљавају, треба видети због чега, а ако је (формалним правописом) неправилно, то треба мењати.
Четврто, нека занимања су изгубила женски облик из разлога који више нису битни. Да ли је рецимо неопходно да министрова жена има своју именицу "министарка". И без тога знамо на шта је Нушић мислио у својој "министарки", односно женски министар може да се сада назива министарка, а жена од министра је само жена од министра.
Пето, има међутим парњака који имају сасвим различита значења. Рецимо сектретар- секретарица.
Шесто, страни изрази, посебно они који се завршавају г - стварно бре рогобатно звуче. Социолошкиња, оториноларинголошкиња... У слични групу спада и "боркиња".
Седмо, ипак су неки други језици овоме боље прилагођени. Нпр португалски има у правилу наставак о за мушки, а за женски род. Има и "неутралних" занимања која се завршавају на е - онда у зависности од члана имамо род.
Из свега овога видимо да то није питање какво би се декретом решило. Аха, и да се вратимо на почетак.
У Библији пише "Ја сам Онај који јесам". Дакле, не можемо одређивати Бога, однодно божанство. Како онда можемо знати да је Он, односно мушко?!? Ето у Догми Бога сасвим добро игра Аланис Морисет.
Дакле, правилно би било "Ја сам Оно које јесте". У нашем језику многе битне именице су средњег рода - добро, злато, сребро, Сунце, божанство, небо...
