Najveci filozofi ikada.......

Pa drag mi Platon (bese?) ali mi je istina jos draza...

Ali ono sto je meni zanimljivo je da su svi filozofi zapravo bili matematicari... Cak bih pre mogao da kazem da su bili matematicari, pa onda filozofi, mahom jer je u preksi matematika ispala korisnija.

Fascinira me onaj jedan covek, ali zaista ne mogu da se setim imena, koji je imao filozofiju nesto o tome da je svet takav kakav je na svom energetskom minimumu. Lose sam se izrazio, ali ne mogu da definisem tacno kako je isla dilozofska varijanta tog njegovog vidjenja, ali ono sto je zapravo fascinantno, on je na toj ideji razvio matematicki metod kojim se resavaju neki problemi u otpornosti materijala, oko nekih nosaca.

Znaci na potpuno istoj ideji je priokazao nacin funkcionisanja sveta i npr. tih nosaca, a za njih je i metematicki pokazao.

Stoga, filozofioja (i filozofi) bez mate je samo sviranje k.... :)
 
NE, nego mislim lepo je filozofirati, to moze i onaj Gandor, onaj opaljeni lik, ali ovo sto sam naveo je nesto sasvim sasvim drugacije.....

Matematika je nekako u osnovi svega.... Od kretanja nebeskih tela do kretanja atoma. Svako moze filozofski da nesto interpretira na svoja nacin ali matematicki samo na jedan.

A ako neko spouji tako nesto apstraktno kao filozofija, i tako koknretno kao matematika, on je ipak car.

Na to sam mislio.
 
Aleksej_BASO:
NE, nego mislim lepo je filozofirati, to moze i onaj Gandor, onaj opaljeni lik, ali ovo sto sam naveo je nesto sasvim sasvim drugacije.....

Matematika je nekako u osnovi svega.... Od kretanja nebeskih tela do kretanja atoma. Svako moze filozofski da nesto interpretira na svoja nacin ali matematicki samo na jedan.

A ako neko spoji tako nesto apstraktno kao filozofija, i tako koknretno kao matematika, on je ipak car.

Na to sam mislio.
Kliknite za proširenje...

:shock: aleksej.... jesu li ovo stvarno tvoje reci??? yebote..... kako si iskristalisao...... sta vise dodati???
 
Hahah nisam se ja iskristalisao, ja jesam takav. :D

Imam ja svakakva interesovanja, eh....

Ali zamisli koliko mi je bilo odsadno da sam presaao na ovaj podforum da malo vidim sta ima.


Ma smorio me vec LJ&S stalno jedno te isto, sto bi rekao Rambo.
 
Aleksej_BASO:
Hahah nisam se ja iskristalisao, ja jesam takav. :D

Imam ja svakakva interesovanja, eh....

Ali zamisli koliko mi je bilo odsadno da sam presaao na ovaj podforum da malo vidim sta ima.


Ma smorio me vec LJ&S stalno jedno te isto, sto bi rekao Rambo.
Kliknite za proširenje...

hehehe, nisam mislila na tebe licno, vec na misao..... :-D
i ti si iskristalisan, samo se pravis.... :roll: :-D
 
Dodjosmo do kvantne prirode matematike , prirode , a sada i ljudi i ljudske psihe...

Da je samo kvant posledica , možda bi se i složili odmah samnom.
Ali posledica je i neodredjenost staja i hajzenbergovi principi ili u prevodu , Ne mogu da saznam u kakvom si stanju ako te ne pitam , a ako te pitam promenio sam ti i raspoloženje i stanje....

Živela tema, moj promašeni odgovor i novo poglavlje u posmatranju sveta .....
 
Filozofi u globalu nisu najmudriji ljudi, npr. Sokrat je rekao "znam da nishta ne znam" jer po njemu istina nikad nije na dohvat ruke. I prema tome, po meni, ni Sokrat nije bio toliko obrazovan da sve zna... Drugo je biti filozof, a drugo mudar. Mozda su i filozofi i mudraci pametni. A ako je neko stvarno pametan, taj je i filozof i obrazovan. Mala koncepcija mog mishljenja o filozofima. Chisto sanjari. :?
 
@nica:
Filozofi u globalu nisu najmudriji ljudi, npr. Sokrat je rekao "znam da nishta ne znam" jer po njemu istina nikad nije na dohvat ruke. I prema tome, po meni, ni Sokrat nije bio toliko obrazovan da sve zna... Drugo je biti filozof, a drugo mudar. Mozda su i filozofi i mudraci pametni. A ako je neko stvarno pametan, taj je i filozof i obrazovan. Mala koncepcija mog mishljenja o filozofima. Chisto sanjari. :?
Kliknite za proširenje...

A kako bi objasnila tvrdnju 'filozofija je majka svim naukama', sto bi bilo jednako tome, da nije filozofije ne bi bilo ni jedne druge nauke :)!!!????
Mudri ljudi se pitaju....to ne moraju biti samo filozofi...ali bitno je pitati se, zar ne????
Zacuditi se i razmisljati....nije li to kljucno????
Filozofi su se verovatno vise pitali :) :) :) razmisljali i postali slavni !!!!
Isorija filozofije je jako diskutabilna...zavisno od vremena....sastavni deo kulture....naroda....
Ne mozes tako pricati!!!!!!!
 
Perzefona:
A kako bi objasnila tvrdnju 'filozofija je majka svim naukama', sto bi bilo jednako tome, da nije filozofije ne bi bilo ni jedne druge nauke :)!!!????
Kliknite za proširenje...
Ne znam ko je rekao da je filozofija majka svih nauka, ali mishljenja su razlichita, ja lichno mislim da je logika majka nauka, shto nije isto sa filozofijom.
Ali pojedinachne misli su relativan pojam, svako drugachije misli. Istina da ima onih koji ne misle ali njih ne trebamo uzeti u obzir.
Dakle po meni filozofija je stvar pojedinca, svako ima svoju filozofiju, neko stavi na javnost, neko ne. A vecina ljudi ne i prema tome zashto tvrdish da je Sokrat bio najveci filozof? Mozda najpoznatiji. Ali najveci... Sumnjam.
 
Za shvatanje matematichke logike treba da te zanima matematika od rodjenja i da svo vreme imash dobre predavache koji znaju da ti objasne pojam "matematika". Ali poshto to retko ko ima onda retko ko razume matematiku. A pogotovo njenu logiku.
 
@nica:
Ne znam ko je rekao da je filozofija majka svih nauka, ali mishljenja su razlichita, ja lichno mislim da je logika majka nauka, shto nije isto sa filozofijom.
Ali pojedinachne misli su relativan pojam, svako drugachije misli. Istina da ima onih koji ne misle ali njih ne trebamo uzeti u obzir.
Dakle po meni filozofija je stvar pojedinca, svako ima svoju filozofiju, neko stavi na javnost, neko ne. A vecina ljudi ne i prema tome zashto tvrdish da je Sokrat bio najveci filozof? Mozda najpoznatiji. Ali najveci... Sumnjam.
Kliknite za proširenje...

Pre pojave filozofije, ljudi su verovali u neke priče u koje su smestili svoja verovanja i znanja. Te priče su bili mitovi. Mit je narodna priča koja se bavi poreklom poznatog sveta, bogovima i davnom prošlošću naroda. Karakteristike mitova su: prenošenje sa "kolena na koleno", u suštini, u istom obliku, anonimnost autora i dominacija mašte u odnosu na racionalnost. Kada se dovede u pitanje i forma i sadržaj mitova, nastaje filozofija. Sa njom se pojavljuju prvi filozofi ("mudraci"), ljudi sa imenom i prezimenom koji iznose svoja mišljenja vezana za neka od pitanja na koja je odgovarao i mit. Iako su upotrebili sve svoje moći da dođu do svojih učenja, oni su svesni da su ona delo ljudskog razuma, te mogućnosti da će biti kritikovana i proveravana i da će možda biti odbačena u korist boljih. Filozofija je, dakle, kritičko mišljenje kome bi trebalo da je stran svaki dogmatizam. Ona je, takođe, rezultat razloga, argumenata, u čemu se ogleda njena racionalnost.

Mnogi filozofski tekstovi grupišu se oko istih tema i pitanja. Tako nastaju filozofske discipline. Evo osnovnih filozofskih disciplina, među kojima je i logika :):
1. Ontologija - nauka o biću, o onome što postoji. U staro vreme ontologija se zvala i metafizika- razmišljanje o onome što stoji iza ili u osnovi vidljivog sveta fizike. Aristotel takvo istraživanje naziva "prva filozofija". Po njegovom nišljenju, ona se bavi istraživanjem prvih principa i uzroka bića. Ontologija odgovara na pitanja: Šta je stalna, nepropadljiva osnova poznatog sveta? Kakve vrste stvarnosti postoje? Postoji li Bog? Na koji način? Kakvo je biće čovek?
Filozofi koji smatraju da je prava ili ključna stvarnost duhovne ili idealne prirode nazivaju se idealisti; a materijalisti su oni filozofi koji poriču postojanje takve stvarnosti i smatraju da je sve što postoji oblik materije.
Na primeru duše čoveka, može se videti zašto su ova pitanja važna. Ako je sve materijalno, onda je duša oblik organizacije materije i propada kada materija koja ostaje pređe u drugi oblik. Ako postoji idealna stvarnost postojanija od materijalne, onda je duša netaknuta, a za telo se može reći da propada.
2. Epistemologija, ili Teorija saznanja, bavi se načinima formiranja znanja. Ovu disciplinu je, u moderno vreme, utemeljio Džon Lok, ali su se prirodom saznanja bavili i grčki filozofi. Platon je npr. smatrao da kada učimo nešto zapravo aktiviramo sećanje na ideje koje duša po svojoj prirodi već ima u sebi, ali ih nije odmah svesna. U 17. veku formiraju se dva stanovišta o prirodi i poreklu znanja. Racionalisti smatraju da je razum, u kome postoje urođene ideje, izvor najbitnijih znanja, dok empiristi smatraju da se sve što se može znati zna preko iskustva. Epistemologija dakle odgovara na pitanja: Kako saznajemo neki određeni predmet? Šta mogu da znam? Kolika je izvesnost ljudskog znanja?
3. Etika - filozofija (nauka) o moralu. Etika pokušava da dokuči na koji način bi trebalo dolaziti do ispravnih moralnih pravila i šta je sve povezano sa moralom. Njena prva pitanja bila su: Šta je vrlina? Šta je smisao života i dobro kome treba težiti? Kasnije su ta pitanja nešto drugačija i glase: Za koja pravila i norme bi mogli da kažemo da njihovo poštovanje jednako koristi svim ljudima? Šta treba da nam bude kriterijum kada određujemo šta je moralno, a šta nije? Mogu li stavovi etike biti istiniti ili lažni? Ako se naglasak u etici stavi na iznalaženje pravila čije će poštovanje biti smatrano dužnošću, takva se etika naziva deontološka, a ukoliko se usvoji princip da je ispravno ono delo koje donosi najviše dobra, takva etika je utilitaristička.
4. Logika - disciplina koja ispituje osnovne zakone mišljenja koji važe za bilo koji predmet kojim se mišljenje bavi.
5. Metodologija - razmatranje opštih pravila koja bi trebalo usvojiti ako želimo da se uspešno bavimo naukom, ili da dobro razmišljamo o svim pitanjima sa kojima se susrećemo. Cela filozofija se može čitati kao metodologija.
6. Estetika - nauka o lepom i prirodi umetnosti. Šta je lepota? ili Šta je to što umetničkom delu daje njegovu umetničku vrednost? - pitanja su kojim se bavi estetika.
7. Hermeneutika - istraživanje fenomena razumevanja i tumačenja drugih tekstova. Kako se postaviti prema tekstu nekog autora?, Postoji li konačno, pravo tumačenje smisla nekog teksta? - pitanja su koja se javljaju u okviru hermeneutike
Filozofija često za svoj predmet uzima njoj srodne oblasti. Tako postoje filozofija religije, politike, jezika, nauke itd. Filozofija nauke je danas posebno razvijena. Bavi se pitanjima vezanim za rast naučnog znanja, optimalan metod nauke i pravi način tretiranja suparničkih teorija.
S obzirom na vreme koje razdvaja filozofe, sličnost u njihovim mišljenjima je više zapanjujuća, nego razlike među njima. Oni često govore o različitim problemima. Najzad, oni govore o stvarima koje se ne mogu opipati, budući da filozofske norme uključuju momenat izbora određenog načina mišljenja. Filozofija se ne bavi onim što postoji izvan nas, što bi moglo biti saznato i ostavljeno po strani, već se bavi onim što je u nama, kao pravilo po kojem živimo i razmišljamo.
Nadam se, nisam te smorila...Pozzz ... :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

sapiens
Raslojavanje mišljenja i budućnost povijesti filozofije
2
Odgovora
49
Pregleda
578
Živorad Drugi
Živorad Drugi
Nina
"Simpsonovi" i filozofija.
Odgovora
3
Pregleda
275
suave
suave

Back
Top