Obnova pećke patrijaršije

D

Dalibor Savic

Obećava
Poruka
91
Obnavljanjem Pećke patrijaršije 1557. godine počinje nova epoha u istoriji Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda. Bez obnavljanja Pećke patrijaršije, koja je izvršila i versko i nacionalno ujedinjenje srpskog naroda i u svome postojanju i radu vaskrsla ideju izgubljene države, ne bi srpski narod za vreme dugog ropstva pod Turcima mogao ostati onako verski i nacionalno budan kao što je ostao, niti pokazati onako veličanstvene zamahe u borbi za svoje oslobođenje od turskog ropstva.
Iako neuspeo, pokušaj smederevskog mitropolita Pavla da Srpsku crkvu oslobodi ispod vlasti Ohridske arhiepiskopije, pokazao je Turcima, da se srpsko sveštenstvo, u kome su bile nabujale i nacionalne i duhovnokulturne snage, više ne miri sa gubljenjem crkvene samostalnosti. A i političke prilike i državni interesi turske carevine postali su bili takvim, da je i njoj izmirenje sa srpskim narodom bilo potrebno i korisno. Prostor na kome je živeo srpski narod predstavljao je kičmu evropskog dela Turske carevine i zaleđinu njezinog fronta, koji je bio prenet severno od Save i Dunava. Na svome prostoru Srbi su se bili snašli: bilo je sve više onih, koji su stupali u tursku službu i na taj način ublažavali oštrice nove vlasti prema svome narodu. Posle Mohačke bitke bilo je jasno, da o nekom brzom oslobođenju od Turaka ne može bit# ni govora. Izmirenje sa novom vlašću bilo je jedini način da se poboljša položaj crkve i naroda.
Posledica toga držanja bilo je obnavljanje Pećke patrijaršije 1557. godine. Dušan Popovićje ukazivao na to, da „iako nemamo u pogledu obnove patrijaršije dovoljno podataka mislimo, da je obnova patrijaršije 1557 došla kao posledica ovoga novoga odnosa srpskog naroda prema osmanskoj

imperiji Rešavajući se na ovo imali su i sultan Sulejman Veličanstveni i njegov veliki vezir Mehmedpaša Sokolović pred sobom primer sultana Mehmeda II, za koga Stojan Novaković veli, da je „svojim političkim umom video političko značenje izmirenja sa pravoslavnom crkvom za celo Balkansko poluostrvo"2.
Izuzetan politički um bio je, nesumnjivo, i Mehmedpaša Sokolović, koji je shvatio kakvu korist može imati Turska carevina od izmirenja sa srpskim narodom, čiji je izdanak bio i on. Ovo tim pre što je Turska carevina u ovo doba pokazivala nameru da se i dalje širi i prema severu i prema zapadu. Okolnost, da se baš u ovo doba, na vodećim mestima carevine nalazilo nekoliko darovitih državnika srpskog porekla, mogla je doprineti tome, da se u Carigradu počne trezvenije gledati na odnose između turskog zavojevača i srpskog naroda. Vladimir Ćorović je imao pravo kada je isticao, da je Sokolovićeva „politika pomaganja srpskog elementa u Turskoj bila ne samo izraz izvesnih sentimentalnih obzira, nego sa turskog gledišta, i vrlo praktična mudrost, koja je u isto vreme i dokaz širokih shvatanja o državnom problemu otomanske vlade na Balkanu"3. „Posle prvih udaraca izazvanih borbama na srpskom tlu, kad je stradanje bilo i suviše, Turci su osetno izmenili svoju politiku prema pravoslavnoj crkvi, a naročito od vremena njihove ofanzive protiv katolika. Oni su u Srbima gledali da dobiju saradnike, delom kao vojnike delije i martoloze, a delom kao zemljoradnike, koji će im osiguravati ishranu4."
Sve ovo je mogao Mehmedpaša Sokolović imati u vidu i tek na drugom planu mogao je kod njega doći do izraza i sentimentalni momenat i glas krvi i porekla. Za njega veli Nikola Jorga, da „nije bio zaboravio svoju slovensku otadžbinu i upotrebio je svoj svemoćni uticaj da vaskrsne srpsku patrijaršiju u Peći"5. Za Mehmedpašu Sokolovića pisao je i Konstantin Jireček, da je „bio potajno srpski patriot iako samo u crkvenoj oblasti i po jednoj vrsti porodične politike"6.
Ovaj sentimentalni momenat, u koliko ga je bilo, ne treba precenjivati. Mnogo presudniju ulogu igrale su trezveno shvaćene okolnosti u kojima su se nalazili i Turska carevina i srpski narod. Stanje u kome se tada nalazio srpski narod pokazivalo je brojne znakove trajnosti, za koju se, u taj mah, nije moglo predvideti kada će se početi da menja. „Polovinom XVI veka", veli Jovan Radonić, „turska sila je bila toliko velika da se naš narod, sklanja'jući se poslednjih desetina godina ispred Turaka, našao opet celokupan pod turskom vlašću . I balkanski Srbi, i oni u Sremu, Banatu, Bačkoj, Baranji, tolnanskoj, stonobeogradskoj i tamiškoj županiji, sve do grada Komorana, našli su se pod turskom vlašću7."
Prema ovom stanju stvari i prema vlasti, koja je bila moćna, morao je i srpski narod zauzeti jasan i određen stav. Ne bi se moglo reći, da je tadašnji srpski vodeći sloj imao ikakvih iluzija o ozbiljnosti položaja u kome se tada nalazio naš narod. U koliko se ropstvo novom gospodaru sve više zgušnjavalo i perspektive za oslobođenje postajale tamnije, u toliko se i naš narod sve više okretao sebi i svojoj prošlosti. „Težak život u staroj državi sve se više zaboravljao, a mučna sadašnjica sve je više pritiskivala nova pokolenja; život i prilike u staroj državi izgledale su sve lepše, što se dalje odlazilo u prošlost. Mrskost prema veri novih gospodara davala je sve više maha sveštenstvu i pobožnim ljudima da veličaju stara vremena, kada je narodna vera vladala u državi8." Državna i crkvena tradicija počele su se sve više negovati i, počevši od ovoga vremena, „kaluđer i guslar išli su uporedo, oni su dva najglavnija činioca srpskog duhovnog života u vreme robovanja9."
 
U Carigradu su morali dobro poznavati raspoloženje srpskog naroda, koji se počeo kretati s jednog kraja zemlje na drugi, pun nemira i nespokojstva, i sa idealom izgubljene države u svojoj svesti. Iako fizički pokoren nije se ovaj narod dao duhovno savladati i njegovao je kult svoje slave i veličine na svakom tlu gde ga je sudbina bacala. Kompromis sa njim ležao je i u dobro shvaćenom državnom turskom interesu.
Kao teokratska država Turska carevina je i „prema učenju šerijata, a i iz finansiskih razloga, jer su im bili potrebni harački obveznici, smatrala hrišćane zimijama,
,narodima koji imaju knjige' (misli se božjeg otkrovenja), pa su i oni imali građanska prava, iako ne ista kao muslimani10." Zbog ovoga su Turci bili tolerantni ne samo prema crkvi i veri, nego su priznavali crkvama i manastirima pravo poseda na zemlje koje su imali. Ovo je bilo naročito u prvim decenijama posle potpadanja pod tursku vlast. Odnos turske vlasti prema Srpskoj crkvi, veli Branislav Đurđev, „do 1525 godine bio je snošljiv, naročito u severnoj Srbiji. Crkva je zadržala neka svoja imanja11." Veći manastiri kao Ravanica, Resava, Ljubostinja i Mileševa imali su svoje timare. Za Mileševu se zna da je „isprva zadržalo svoja imanja i bilo oslobođeno harača i ostalih podavanja, ali ih je kasnije moralo davati turskim feudalcima12."
Milenko Vukićević navodi, da je sultan Sulejman Veličanstveni, u vreme pred obnavljanje pećke patrijaršije, izdao jedan ferman u kome, pored ostaloga, naređuje, „da se od sada u mojoj carevini svaka vera slobodno ispoveda . i da niko ne smije otimati kako pokretna tako i nepokretna manastirska dobra hrišćanska"13. Da je, u glavnim linijama, bilo ovako potvrđuju i istraživanja Branislava Đurđeva14.
Odlučujući se da dozvoli obnavljanje Pećke patrijaršije Velika Porta je primenila na srpski narod ono što je već odavno bilo dato Grcima i što su nalagali njezini interesi, koji su se, u ovom momentu, podudarali sa interesima srpskog naroda. Stanoje Stanojević je imao pravo kada je rekao, da je obnavljanje Pećke patrijaršije bilo posledica kompromisa između Srpske crkve i turske vlasti. „Baš onda, kada je ideja o slobodi, koja je još od početka turske vlasti bila živa, a po gdekoji put i vrlo intenzivna, počela prodirati u ceo narod, jedna srpska institucija sklopila je kompromis sa turskom vlašću, kompromis koji je bio vrlo povoljan za srpski narod i koji je imao velikih i dobrih posledica u budućnosti15.".
Ne znamo ni do danas od koga je prvo potekla ideja za ovaj kompromis, koji je doneo vaspostavljanje Pećke patrijaršije
Kod nas se uobičavalo, da se obnavljanje Pećke patrijaršije 1557. godine veže neposredno za ličnost Mehmedpaše Sokolovića. I Konstantin Jireček je držao da je Mehmedpaša imao „vrlo velikog udela" pri obnavljanju patrijaršije,;„Odnos Sokolovića prema Pećkoj crkvi, veli on, pokazuje da kod Srba muhamedanaca XVI veka svest o nacionalnom i verskom poreklu nije bila ugašena. Oni su se trudili da kod Porte založe svoj uticaj za dobro nacionalne crkve, jedinog ostatka nekadašnje domaće državne organizacije16." Milenko Vukićević ističe, da je Makarije „uz pomoć svoga brata Mehmeda obnovio patrijaršiju"17. Stanoje Stanojević veli, da je Mehmedpaša „kod sultana izradio pristanak za obnavljanje srpske crkvene organizacije" i dodaje, da se „za Makarija ne može sigurno reći, da li je i sam radio na tome da se obnovi organizacija srpske crkve ili mu je položaj patrijarha ponuđen od državne vlasti bez njegove inicijative"18. Vladimir Ćorović je u obnavljanju Pećke patrijaršije video „tursku dobru volju da zadovolji Srbe"19. I Branislav Ćurđev podvlači lični uticaj Mehmedpaše Sokolovića u obnavljanju Pećke patrijaršije, koji se vidi u tome, „što je za prvog patrijarha postavljen njegov brat Makarije Sokolović. Zacijelo je uloga vezira Mehmeda Sokolovića u tom činu bila velika, iako obnavljanje patrijaršije nije bilo lično njegovo djelo, nego posljedica historijskih uvjeta"21.
Kao što je sigurno, da bez pristanka Velike Porte ne bi moglo doći do obnavljanja Pećke patrijaršije isto tako je, čini nam se, malo verovatno, da je inicijativa za ovo došla od nje. Morao je neko iz sredine srpskih crkvenih ljudi ukazati na to, da je izmirenje sa srpskim narodom moguće samo onda ako se Srbima vrati bar crkvena samostalnost. Da je Srbima do nje bilo mnogo stalo pokazao je i pokušaj smederevskog mitropolita Pavla.
Danas se teško može reći ko je moglo biti to lice. Činjenica, da je za prvog patrijarha obnovljene Srpske patrijaršije došao brat (ili rođak) velikog vezira Mehmedpaše Sokolovića ukazuje na dve mogućnosti: ili je inicijativu za obnavljanje Patrijaršije dao sam Makarije ili ga je
njegov brat Mehmedpaša upozorio na mogućnost, da se u novonastalim okolnostima može obnoviti patrijaršija.

Pitanja na koja bi bilo poželjno odgovoriti a koja bi doprinela razumevanju teme bila bi
1. Značaj obnove Pećke patrijaršije?
2. Uloga Mehmedpaše Sokolovića u obnovi patrijaršije?
3. Srpski patrijarsi od osmanofilstva do Austrofilstva?
4. Odnos Osmanske vlasti prema Katoličkoj i Pravoslavnoj crkvi uporediti?
5. Timarski sistem kao ekonomska podrška Pećkoj patrijaršiji.
I vi možete dodati neka pitanja za koja mislite da imaju veze sa temom. Što senepoznatih termina tiče tu sam da objasnim
 
E, evo stiže nam i nova tema da malo razbije ovo mrtvilo na Istoriji, i ja bih malo prokomentarisala prva, i to na prvo čitanje.
- Počela bih od kraja, nekako mi je to najupečatljivije i to od stava pod 21, druge rečenice kojom se kaže:
- "Morao je neko iz sredine srpskih crkvenih ljudi ukazati na to,da je izmirenje sa srpskim narodom moguće samo onda ako se Srbima vrati bar crkvena samostalnost"
1. Ja čitam iz ove rečenice sledeće: da je neko sigurno znao, jer ovde se to skoro tvrdi, da je postojala osoba- NEKO, iz vrha SPCa koja je Porti ukazala kako da reši problem sa Srbima; odnosno, da neko od istoričara tvrdi da je tada u vrhu SPCa postojao - insajder !
Potvrdu ovog mog stava nalazim i u drugoj rečenici: "Danas se teško može reći ko je moglo biti to lice" ;
2."...da bez pristanka Velike Porte ne bi moglo doći do obnavljanja Pećke patrijaršije, isto tako je, čini nam se, malo verovatno, da je inicijativa za ovo došla od nje".
1. Hajde, jedan mali rezime, tek toliko da se podsetimo: u pitanju je 1557.godina, Ako uzmemo, na primer za početak našeg "druženja" 1389,godinu, to je ukupno 168.godina zajedničkog života ! Milog ili ne, ali ipak zajedničkog života, u kome su se generacije i jednih i drugih smenjivale a što je dovelo do toga da su jedni za druge znali kako dišu, odnosno odlično su upoznale svoje
mentalitete!
2. Turci ili kako kaže naš Vojvoda- Osmani, mislim na sultane i ostale osmanske velikaše, su bili
jako pametan,mudar narod kojeg pri očuvanju Carstva nisu vodile emocije nego pamet, strategija! Narod koji je znao šta hoće i kako to da ostvari ! I šta sad je neko trebao reći Turcima šta treba da rade !!!! Ma dajte, ne ponižavajmo ih tako glupo. Uf, kao to je Turcima bio veliki problem, pa nisu znali šta s nama da rade, niti kako da nam se udvore, kako da nas umire nego im je to trebao reći neko drugi ? Kao, taj neko je delio Porti savet tipa: dajte vi Srbima lepo pravo da imaju svoju crkvu, pa će oni biti bolji za vas ! Ovako kako piše, deluje kako su se Turci plašili Srba, a ne Srbi Turaka ! Opet "zamena teza"? Neki Srbin, izdajica roda svoga, turska uvlakuša ! Nije, nego! Znala je Porta dobro i sama šta treba da radi. Odobrenje za obnovu Pećke patrijaršije Velika Porta je dala sama, jer je znala da su Srbi,kakvi god da su, ipak vrlo emotivno vezan narod za svoju hrišćansku veru i da će na taj način Turci vrlo pametno oslabiti otpor, mržnju Srba prema njima samima, kao okupatoru druge vere. Ili, jednostavnije rečeno: mi ćemo njima dozvoliti da se mole svome bogu u svojoj crkvi, a oni će zato biti bolji prema nama, odnosno trpeće nas dokle god mi to budemo hteli ! I tome u prilog dolazi podatak da je Prvi srpski ustanak bio tek 1804.g.što znači još 247.godina sigurnog bitisanja na teritorije Srbije, Balkanu, Evropi! Ko je tu bio mudar, mi ili oni ?
 
3. U prilog njihovoj mudrosti, ide i podatak da je na "čelo" obnovljene Pećke patrijaršije "postavljen" ipak njihov čovek, Makarije Sokolović ! Njihov čovek je bio i njegov rodjeni brat, jel tako? Mene su profesori istorije učili da su janičari bili gori po nas, nego pravi Turci.I to po meni pije vodu, jer on je uvek pred pravim Turčinom bio stranac-Srbin, koji je sebe uvek morao da dokazuje! I taj podatak da su u obnovi Pećke patrijaršije glavnu ulogu imali dva janičara, govori da je obnova Pećke patrijaršije bila smišljena od strane Porte ! Postavivši svog čoveka koji će upravljati, nadgledati i organizovati sve oko obnove, više nego govori u prilog tome da Turci ništa nisu hteli prepustiti slučaju, i da je sve to bilo dobro unapred isplanirano od strane same Velike Porte i da su oni planirali svoje poslove na duge staze !
Eto, koliko su bili pametni -da mi sada 2006. raspravljamo o tome šta su Turci hteli da kažu još 1557g.?????Mi ni to još nismo rasčistili.
 
Činjenica, da je za prvog patrijarha obnovljene Srpske patrijaršije došao brat (ili rođak) velikog vezira Mehmedpaše Sokolovića ukazuje na dve mogućnosti: ili je inicijativu za obnavljanje Patrijaršije dao sam Makarije ili ga je
njegov brat Mehmedpaša upozorio na mogućnost, da se u novonastalim okolnostima može obnoviti patrijaršija.

Eto, i u ovoj rečenici upravo piše to što sam i ja gore navela kao svoj komentar:
- veliki vezir - Mehmed-paša Sokolović je svom bratu Makariju "namestio posao" srpskog patrijarha, u Pećkoj patrijaršiji koja je obnovljena odobrenjem Porte,a moguće je na njegov lični predlog kao velikog vezira (janičara koji se uvek dokazuje) Mehmedpaša je i dalje ostao u službi Porte kao vezir, čoveku više odgovarao taj posao, a rad Patrijaršije je kontrolisao on preko svog bate,njenog prvog čoveka.Ništa više.
 
DALIBORE: sad ću ja ko neka zlokobna baba, a što si ti postao pitanje pod br.3. kad se ovde pominje samo Obnova i prvi patrijarh Makarije, mislim nigde nema ni pomena patrijarsima "austrofilcima"?
_______________________

3. Srpski patrijarsi od osmanofilstva do Austrofilstva?
- Ako je Pećka patrijaršija bila srce srBstva, duhovni centar srpskog naroda, centar u kome se sve dogovaralo, ogovaralo, planiralo...itd. a njegov prvi čovek bio rodjeni brat velikog vezira kome je drukao sve što je čuo i načuo u Patrijaršiji, zar nije onda normalno što su i u samoj Patarijaršiji postojale dve struje medju sveštenstvom? Jedna koja je ostajala na turskoj strani, i druga koja je videla ulogu Makarija i Mehmedpaše i okrenula narod ka hrišćanskoj Austrougarskoj?
Kad na to ovako gledam, onda mi je sasvim razumljivo što sve to liči na povlačenje od nemila do nedraga, što tadašnje sveštenstvo koje je imalo i vrlo veliku ulogu državnika nije imalo očigledno nikakvu viziju: kojim putem treba ići.
Hajd, sad ti malo komentariši mene! Zanima me tvoj stav na ovo moje duže komentarisanje.
Pozz
 
Bi2:
Činjenica, da je za prvog patrijarha obnovljene Srpske patrijaršije došao brat (ili rođak) velikog vezira Mehmedpaše Sokolovića ukazuje na dve mogućnosti: ili je inicijativu za obnavljanje Patrijaršije dao sam Makarije ili ga je
njegov brat Mehmedpaša upozorio na mogućnost, da se u novonastalim okolnostima može obnoviti patrijaršija.

Eto, i u ovoj rečenici upravo piše to što sam i ja gore navela kao svoj komentar:
- veliki vezir - Mehmed-paša Sokolović je svom bratu Makariju "namestio posao" srpskog patrijarha, u Pećkoj patrijaršiji koja je obnovljena odobrenjem Porte,a moguće je na njegov lični predlog kao velikog vezira (janičara koji se uvek dokazuje) Mehmedpaša je i dalje ostao u službi Porte kao vezir, čoveku više odgovarao taj posao, a rad Patrijaršije je kontrolisao on preko svog bate,njenog prvog čoveka.Ništa više.
Kliknite za proširenje...
Naravno da je sve smishljeno od strane Porte, jer da nije bilo smishljeno i isto tako od nje isplanirano (ne bez razloga, svakako), Pecka Patrijarshija ne bi ni bila obnovljena. Mehmed je bio blizak sultanu. Sultan je u njega imao poverenja, zato je Mehmed na vishe visokih sluzbi postavljao svoje ljude- kako bi sve moglo biti dobro kontrolisano. Osmani, kao shto kazesh, nikada nishta ne ostavljaju sluchaju. Jednostavno, smatrali su da je "i mesto i vreme" pogodno za vracanje srpske crkve, pa su to i uchinili- veliki prorachuni su tu pravljeni.
 
Bi2:
E, evo stiže nam i nova tema da malo razbije ovo mrtvilo na Istoriji, i ja bih malo prokomentarisala prva, i to na prvo čitanje.
- Počela bih od kraja, nekako mi je to najupečatljivije i to od stava pod 21, druge rečenice kojom se kaže:
- "Morao je neko iz sredine srpskih crkvenih ljudi ukazati na to,da je izmirenje sa srpskim narodom moguće samo onda ako se Srbima vrati bar crkvena samostalnost"
1. Ja čitam iz ove rečenice sledeće: da je neko sigurno znao, jer ovde se to skoro tvrdi, da je postojala osoba- NEKO, iz vrha SPCa koja je Porti ukazala kako da reši problem sa Srbima; odnosno, da neko od istoričara tvrdi da je tada u vrhu SPCa postojao - insajder !
Potvrdu ovog mog stava nalazim i u drugoj rečenici: "Danas se teško može reći ko je moglo biti to lice" ;
2."...da bez pristanka Velike Porte ne bi moglo doći do obnavljanja Pećke patrijaršije, isto tako je, čini nam se, malo verovatno, da je inicijativa za ovo došla od nje".
1. Hajde, jedan mali rezime, tek toliko da se podsetimo: u pitanju je 1557.godina, Ako uzmemo, na primer za početak našeg "druženja" 1389,godinu, to je ukupno 168.godina zajedničkog života ! Milog ili ne, ali ipak zajedničkog života, u kome su se generacije i jednih i drugih smenjivale a što je dovelo do toga da su jedni za druge znali kako dišu, odnosno odlično su upoznale svoje
mentalitete!
2. Turci ili kako kaže naš Vojvoda- Osmani, mislim na sultane i ostale osmanske velikaše, su bili
jako pametan,mudar narod kojeg pri očuvanju Carstva nisu vodile emocije nego pamet, strategija! Narod koji je znao šta hoće i kako to da ostvari ! I šta sad je neko trebao reći Turcima šta treba da rade !!!! Ma dajte, ne ponižavajmo ih tako glupo. Uf, kao to je Turcima bio veliki problem, pa nisu znali šta s nama da rade, niti kako da nam se udvore, kako da nas umire nego im je to trebao reći neko drugi ? Kao, taj neko je delio Porti savet tipa: dajte vi Srbima lepo pravo da imaju svoju crkvu, pa će oni biti bolji za vas ! Ovako kako piše, deluje kako su se Turci plašili Srba, a ne Srbi Turaka ! Opet "zamena teza"? Neki Srbin, izdajica roda svoga, turska uvlakuša ! Nije, nego! Znala je Porta dobro i sama šta treba da radi. Odobrenje za obnovu Pećke patrijaršije Velika Porta je dala sama, jer je znala da su Srbi,kakvi god da su, ipak vrlo emotivno vezan narod za svoju hrišćansku veru i da će na taj način Turci vrlo pametno oslabiti otpor, mržnju Srba prema njima samima, kao okupatoru druge vere. Ili, jednostavnije rečeno: mi ćemo njima dozvoliti da se mole svome bogu u svojoj crkvi, a oni će zato biti bolji prema nama, odnosno trpeće nas dokle god mi to budemo hteli ! I tome u prilog dolazi podatak da je Prvi srpski ustanak bio tek 1804.g.što znači još 247.godina sigurnog bitisanja na teritorije Srbije, Balkanu, Evropi! Ko je tu bio mudar, mi ili oni ?
Kliknite za proširenje...

Po meni postoje bar tri ili četiri razloga zašto su osmanlije odobrile osnivanje Pećke patrijaršije. Ja ću ovde navesti bar dva. Osmansko carstvo je za vreme Sultana Sulejmana 1521-1566 doživelo svoju kulminaciju koja je u prvom delu njegove vladavine bila veoma izražena i trajala je do par godina pre kraja njegove vladavine. Već tada se osetio pad moći osmanskog carstva , Osmanski sultani od Selima prvog pa uključujući i samog Sulejmana donekle nisu bili samostalni vladari odnosno nisu samostalno donosili odluke. Već je na donošenja odluke imao ogroman uticaj harem odnosno sultanija majka, koja je sve konce držala u svoim rukama i pomoću raznih spletaka vladala ustvari ona. Dakle carstvo je slabilo i trebalo je na svaki način da smanji neprijatelje raznim podmićivanjima ucenama i dobročinstvima. Jedno od njih je i Pećka patrijaršija Mehmedpaša se u tom trenutku našao kao pogodna ličnost da to sprovede. Odma na početku rasprave da vam skrenem na nešto pažnju a što je veoma bitno a to je termin turci ili Osmanlije.
Kao što ste mogli da primetite ja veoma retko skoro nikada ne pominjem termin turci a što sam odmah kod Bi primetio ovo ima svoje razloge
1 Osmanlije su se veoma ljutile na one koi su ih zvali Turcima i bili su u pravu. Jer je samo jedan mali deo bio turskog porekla.
2. Osmanski vladari većinom nisu poticali od čistokrvnih turaka a posebno u kasnijem periodu kada su robinje rađale naslednike.
mislim da je za sad ovo dovoljno i gledajte da koristite termin osmanlije.
 
ancika:
Naravno da je sve smishljeno od strane Porte, jer da nije bilo smishljeno i isto tako od nje isplanirano (ne bez razloga, svakako), Pecka Patrijarshija ne bi ni bila obnovljena. Mehmed je bio blizak sultanu. Sultan je u njega imao poverenja, zato je Mehmed na vishe visokih sluzbi postavljao svoje ljude- kako bi sve moglo biti dobro kontrolisano. Osmani, kao shto kazesh, nikada nishta ne ostavljaju sluchaju. Jednostavno, smatrali su da je "i mesto i vreme" pogodno za vracanje srpske crkve, pa su to i uchinili- veliki prorachuni su tu pravljeni.
Kliknite za proširenje...

Da su radili slučajno, ne bi održali toliko dugo osvojene teritorije. To mi idemo na emocije, na neku slučajnost...kod njih toga nikako nije bilo. Oni su imali pravac, želje,cilj...a za emocije nisu znali kad je Carstvo u pitanju. To se najbolje vidi na primeru sultanije Mare i njenog posinka Mehmeda Osvajača. Nju je voleo i cenio kao majku, ali državnički posao nema veze s tim, jel tako?
 
Kao što ste mogli da primetite ja veoma retko skoro nikada ne pominjem termin turci a što sam odmah kod Bi primetio ovo ima svoje razloge :
he,he.... i to što si kod mene primetio ima veze sa učenjem! Prihvatam sve što je pametno, a to me je istrenirao DukeofSerbia !
 
Bi2:
3. U prilog njihovoj mudrosti, ide i podatak da je na "čelo" obnovljene Pećke patrijaršije "postavljen" ipak njihov čovek, Makarije Sokolović ! Njihov čovek je bio i njegov rodjeni brat, jel tako? Mene su profesori istorije učili da su janičari bili gori po nas, nego pravi Turci.I to po meni pije vodu, jer on je uvek pred pravim Turčinom bio stranac-Srbin, koji je sebe uvek morao da dokazuje! I taj podatak da su u obnovi Pećke patrijaršije glavnu ulogu imali dva janičara, govori da je obnova Pećke patrijaršije bila smišljena od strane Porte ! Postavivši svog čoveka koji će upravljati, nadgledati i organizovati sve oko obnove, više nego govori u prilog tome da Turci ništa nisu hteli prepustiti slučaju, i da je sve to bilo dobro unapred isplanirano od strane same Velike Porte i da su oni planirali svoje poslove na duge staze !
Eto, koliko su bili pametni -da mi sada 2006. raspravljamo o tome šta su Turci hteli da kažu još 1557g.?????Mi ni to još nismo rasčistili.
Kliknite za proširenje...
Makarije jeste bio brat Mehmedpaše sokolovića ali nije bio janjičar dakle ovo jje dokazano bio je pravoslavne vere i naravno prekosvoga brata je došao na patrijaršiski presto. Inače su ga zvali Topuzli Makarije zato što je stalno viđan kako jaše na konju sa topuzom pored sebe. Niko ovde ne spori ulogu Mehmedpašinu koi je bio drugi čovek u carstvu odmah posle sultana a za vladavine Selima drugog koi je bio pijanica može se reći da je bio i prvi u carstvu. Nemože se ipak preuveličavati njegova uloga. Ovde u tekstu ste mogli da vidite mišljenja najistaknutijih istoričara. Da je on to uradio iz srpskih patriockih razloga što po meni uopšte ne stoji ili u malom deliću je to moguće a doćićemo vremenom do toga zašto
 
Bi2:
Da su radili slučajno, ne bi održali toliko dugo osvojene teritorije. To mi idemo na emocije, na neku slučajnost...kod njih toga nikako nije bilo. Oni su imali pravac, želje,cilj...a za emocije nisu znali kad je Carstvo u pitanju. To se najbolje vidi na primeru sultanije Mare i njenog posinka Mehmeda Osvajača. Nju je voleo i cenio kao majku, ali državnički posao nema veze s tim, jel tako?
Kliknite za proširenje...
U pravu si, al mene interesuje drugo pitanje. Zashto je sultanija u Osmanskoj imperiji, kako kaze nash sagovornik Dalibor, drzala sve konce u svojim rukama? Jeste sultanija bila samo ona zena koja bi sultanu rodila sina (ili beshe neki drugi naziv za tu zenu?), ali smatram da to nije razlog zbog koga je ona bila toliko vazna. Takodje, veoma vazan je bio i chuvar harema. Zashto?
No, to se ne tiche nashe teme.
Kad sam govorila o poverenju izmedju velikog vezira i sultana nisam mislila ni na kakve emocije, vec na to da Mexmed nikada nije izneverio sultana shto se tiche bilo kog politichkog dela. On jeste poshtovao svoje kao svoju porodicu, ali su politicki ciljevi bili neshto sasvim drugo i smatram da je on najvishe bash zbog toga odrzavao tu vezu sa svojima. Andric ga je malo preterano emotivno opisao, po meni... Jednostavno, sve je bila stvar rachuna, ali da bi mogao da ostvarish neshto u politichkom pogledu treba da na visoka mesta postavish poznate ljude, za koje sigurno znash da su od poverenja.
 
Bi2:
Činjenica, da je za prvog patrijarha obnovljene Srpske patrijaršije došao brat (ili rođak) velikog vezira Mehmedpaše Sokolovića ukazuje na dve mogućnosti: ili je inicijativu za obnavljanje Patrijaršije dao sam Makarije ili ga je
njegov brat Mehmedpaša upozorio na mogućnost, da se u novonastalim okolnostima može obnoviti patrijaršija.

Eto, i u ovoj rečenici upravo piše to što sam i ja gore navela kao svoj komentar:
- veliki vezir - Mehmed-paša Sokolović je svom bratu Makariju "namestio posao" srpskog patrijarha, u Pećkoj patrijaršiji koja je obnovljena odobrenjem Porte,a moguće je na njegov lični predlog kao velikog vezira (janičara koji se uvek dokazuje) Mehmedpaša je i dalje ostao u službi Porte kao vezir, čoveku više odgovarao taj posao, a rad Patrijaršije je kontrolisao on preko svog bate,njenog prvog čoveka.Ništa više.
Kliknite za proširenje...
Bi neznam dali sam te dobro shvatio da je Mehmedpaša bio Veliki vezir janičara nadam se da to ne misliš jer to ne stoji. On je bio veliki vezir Osmanskog sultanata i kao što sam kazao Drugi čovek carstva. Takođe kao tako moćna ličnost on je morao da donosi važne odluke i naravno da jje imao veliki uticaj inače bio je oženjen Sulejmanovom ćerkom Esmom Dakle bio je caarski zet i tu činjenicu ne treba prenebregnuti jer je važna za ovo doba
 
Dalibor Savic:
.

Osmanski sultani od Selima prvog pa uključujući i samog Sulejmana donekle nisu bili samostalni vladari odnosno nisu samostalno donosili odluke. Već je na donošenja odluke imao ogroman uticaj harem odnosno sultanija majka, koja je sve konce držala u svoim rukama i pomoću raznih spletaka vladala ustvari ona. Dakle carstvo je slabilo i trebalo je na svaki način da smanji neprijatelje raznim podmićivanjima ucenama i dobročinstvima. Jedno od njih je i Pećka patrijaršija Mehmedpaša se u tom trenutku našao kao pogodna ličnost da to sprovede.

Ja sam čula od nekih ljudi da su ustvari Srbi upropastili Osmansko carstvo, a ako je ovo tačno što ti kažeš, onda je to upravo dokaz da ti ljudi ne pričaju gluposti!
- Znači u Osmanskom carstvu, neka vrsta prekretnice se dogodila negde oko 1512.za vreme sultana Selima Prvog.
- Do njega, Carstvom su upravljali su sultani, donoseći muške odluke, ili barem uz savete proverenih ljudi oko sebe. Šta se to zbilo sa osmanlijama da slušaju žene ? Znam da je Mehmed mnogo voleo i poštovao Maru, ali zbog ljubavi prema njoj nije prestao da sanja i napada ni Srbiju ni Carigrad !
Da li je intenzivno druženje sa nama i vizantincima, naše ženske spletke i spletkarenje po dvorovima, šaputanja (i drobljenja) na jastuku i od opasnih sultana napravilo samo - muškarce ! :p
Kliknite za proširenje...
 
Dalibor Savic:
Bi neznam dali sam te dobro shvatio da je Mehmedpaša bio Veliki vezir janičara nadam se da to ne misliš jer to ne stoji. On je bio veliki vezir Osmanskog sultanata i kao što sam kazao Drugi čovek carstva. Takođe kao tako moćna ličnost on je morao da donosi važne odluke i naravno da jje imao veliki uticaj inače bio je oženjen Sulejmanovom ćerkom Esmom Dakle bio je caarski zet i tu činjenicu ne treba prenebregnuti jer je važna za ovo doba
Kliknite za proširenje...

Prepisujem ti citat iz knjige:
"Turci su od hrišćana uzimali decu, zdravu i pametnu, odvodili ih u prestonicu Carstva, prevodili u islam i solidno ih obrazovali. Naš svet zvao je ovu pojavu dankom u krvi, a Turci devširmom.Od njih su nastajali janičari i istaknuti činovnici Carstva. Da bi sačuvali decu u krilu porodice, roditelji su ih skrivali, mlade ženili ili sakatili. Najpoznatija sličnost sa naših prostora odvedena dankom u krvi jeste Memed-paša Sokolović." prof. Radoš Ljušić
- nisam mislila da je on bio Veliki vezir janirača, nego da je on bio janičar (a to valjda stoji? :? )
 
Bi2:
DALIBORE: sad ću ja ko neka zlokobna baba, a što si ti postao pitanje pod br.3. kad se ovde pominje samo Obnova i prvi patrijarh Makarije, mislim nigde nema ni pomena patrijarsima "austrofilcima"?
_______________________

3. Srpski patrijarsi od osmanofilstva do Austrofilstva?
- Ako je Pećka patrijaršija bila srce srBstva, duhovni centar srpskog naroda, centar u kome se sve dogovaralo, ogovaralo, planiralo...itd. a njegov prvi čovek bio rodjeni brat velikog vezira kome je drukao sve što je čuo i načuo u Patrijaršiji, zar nije onda normalno što su i u samoj Patarijaršiji postojale dve struje medju sveštenstvom? Jedna koja je ostajala na turskoj strani, i druga koja je videla ulogu Makarija i Mehmedpaše i okrenula narod ka hrišćanskoj Austrougarskoj?
Kad na to ovako gledam, onda mi je sasvim razumljivo što sve to liči na povlačenje od nemila do nedraga, što tadašnje sveštenstvo koje je imalo i vrlo veliku ulogu državnika nije imalo očigledno nikakvu viziju: kojim putem treba ići.
Hajd, sad ti malo komentariši mene! Zanima me tvoj stav na ovo moje duže komentarisanje.
Pozz
Kliknite za proširenje...
Znam da se ne pominje u tekstu pitanje broj 3 Ali je ono veoma značajno Naime do Jovana Kantula svi patrijarsi suosmanofili dakle ne stoji ona teza da su Mehmedpašini ljudi bilijako vezani za osmansku vlast. Čak i oni koi su bili osmanofili u najvećoj meri su izbegavali pojedine fermane koje je sultan donosio. Postavlja se pitanje šta je nagonilo patrijarhe od Kantula pa nadalje da se okrenu Austrougarskoj jer im je bukvalno obezbeđeno sve što su samo poželeti mogli. Od teritorije nad kojom se prostirala a koja je zauzimala 3 današnje države morali su samo četvrtinu harača da daju porti Dakle od tako ogromne teritorije Osmanska vlast nije imala skoro nikakve koristi a patrijarsi su bukvalno bili vladari države koja se nazivala Pećka patrijaršija ako se mogu figurativno izraziti dakle kako su uspeli da se okrenu protiv osmanske vlasti koja im je dala sve a da se približe SAustrougarskoj koja im nije dala ništa to jeustvari pitanje broj 3koje bi bilo dobro komentarisati.
 
Dalibor Savic:
Znam da se ne pominje u tekstu pitanje broj 3 Ali je ono veoma značajno Naime do Jovana Kantula svi patrijarsi suosmanofili dakle ne stoji ona teza da su Mehmedpašini ljudi bilijako vezani za osmansku vlast. Čak i oni koi su bili osmanofili u najvećoj meri su izbegavali pojedine fermane koje je sultan donosio.
1. Postavlja se pitanje šta je nagonilo patrijarhe od Kantula pa nadalje da se okrenu Austrougarskoj jer im je bukvalno obezbeđeno sve što su samo poželeti mogli. Od teritorije nad kojom se prostirala a koja je zauzimala 3 današnje države morali su samo četvrtinu harača da daju porti Dakle od tako ogromne teritorije Osmanska vlast nije imala skoro nikakve koristi a
2. patrijarsi su bukvalno bili vladari države koja se nazivala Pećka patrijaršija ako se mogu figurativno izraziti dakle kako su uspeli da se okrenu protiv osmanske vlasti koja im je dala sve a da se približe SAustrougarskoj koja im nije dala ništa to jeustvari pitanje broj 3koje bi bilo dobro komentarisati.
Kliknite za proširenje...

1. U kom periodu je Jovan Kantul bio patrijarh ?
2. Možeš se naravno izraziti tako, jer je tako nekako i bilo tada, to mi je logično.

Ja bih još jedan Ljušićev citat (nije da ga volim, nego o ovome imam samo njegovo mišljenje )
"Masovno učešće Srba u Bečkom ratu na strani Austrije, koja im je obećavala posebne privilegije, dovelo je do Velike seobe 1690.g.Bežeći pred Turcima posle bitke kod Kačanika, patrijarh Arsenije III Čarnojević je u pratnji sveštenstva i sa crkvenim dragocenostima i narodom krenuo na sever. Srbi sa prostora Makedonije, Kosova i Metohije i Raške, predvodjeni Patrijarhom, prešli su Savu i Dunav i naselili se na prostorima Južne Ugarske, dopirući na severu do Arada i Sent Andreje. Pretpostavlja se da se preselilo više od 60.000 duša. Na njihovim ognjištima naselili se se Arbanasi. Turci su pokušali da zadrže Srbe od Seobe, ali nisu uspeli, oni su više verovali austrijskom caru Leopoldu koji im je obećao naročite povlastice"
- Predpostavljam da ti pričaš o nekom ranijem periodu i patrijarhu Kantulu ?
- U ovom citatu važan mi je onaj deo gde se kaže da su Turci zadržavali Srbe od seoba!
 
ancika:
U pravu si, al mene interesuje drugo pitanje. Zashto je sultanija u Osmanskoj imperiji, kako kaze nash sagovornik Dalibor, drzala sve konce u svojim rukama? Jeste sultanija bila samo ona zena koja bi sultanu rodila sina (ili beshe neki drugi naziv za tu zenu?), ali smatram da to nije razlog zbog koga je ona bila toliko vazna. Takodje, veoma vazan je bio i chuvar harema. Zashto?
No, to se ne tiche nashe teme.
Kad sam govorila o poverenju izmedju velikog vezira i sultana nisam mislila ni na kakve emocije, vec na to da Mexmed nikada nije izneverio sultana shto se tiche bilo kog politichkog dela. On jeste poshtovao svoje kao svoju porodicu, ali su politicki ciljevi bili neshto sasvim drugo i smatram da je on najvishe bash zbog toga odrzavao tu vezu sa svojima. Andric ga je malo preterano emotivno opisao, po meni... Jednostavno, sve je bila stvar rachuna, ali da bi mogao da ostvarish neshto u politichkom pogledu treba da na visoka mesta postavish poznate ljude, za koje sigurno znash da su od poverenja.
Kliknite za proširenje...
Dakle ovako stoje stvari Dali ste čuli za Kosen sultaniju ona je bila sulejmanova majka. Nju je kasnije ubila čuvena Rokselana koja nije imala neku važnu ulogu. Od šesnestog veka je kao što sam rekao počela da opada moć sultana što zbog okolnosti koje su za ovu temu nebitne što zbog možda najvažnijeg činioca u svemu tome a to je nesposobnost sultana. Kad je ovo drugo u pitanju činjenica je da posle Sulejmana malo koi sultan je bio sposoban da vlada. Tada je harem dobijao glavnu ulogu bilo je potrebno dodvoravati se sultaniji majci koja je dovodila na vezirski položaj svoje miljenike. Što više harem je na neki način igrao ulogu sultana koi je bio nesposoban da upravlja ogromnim Osmanskim Carstvom Preporučujem vam da pročitate Mantrana Istorija Osmanskog carstva a posebno deo posvećen haremu i sve će vam biti jasno.Ali da se nebi suviše udaljili od teme interesuje me vaše mišljenje koliko je patriotizam Mehmedpašin uticao na obnovu, i da zaboravio sam skoro nikakvu vlast nisu imali čuvari harema odnosno uškopljenici ili kako su se nazivali Evnusi oni su samo bili statisti u glumi sultanija i robinja koje su sultanu rodile sinove.
 
Bi2:
Dalibor Savic:
.

Osmanski sultani od Selima prvog pa uključujući i samog Sulejmana donekle nisu bili samostalni vladari odnosno nisu samostalno donosili odluke. Već je na donošenja odluke imao ogroman uticaj harem odnosno sultanija majka, koja je sve konce držala u svoim rukama i pomoću raznih spletaka vladala ustvari ona. Dakle carstvo je slabilo i trebalo je na svaki način da smanji neprijatelje raznim podmićivanjima ucenama i dobročinstvima. Jedno od njih je i Pećka patrijaršija Mehmedpaša se u tom trenutku našao kao pogodna ličnost da to sprovede.

Ja sam čula od nekih ljudi da su ustvari Srbi upropastili Osmansko carstvo, a ako je ovo tačno što ti kažeš, onda je to upravo dokaz da ti ljudi ne pričaju gluposti!
- Znači u Osmanskom carstvu, neka vrsta prekretnice se dogodila negde oko 1512.za vreme sultana Selima Prvog.
- Do njega, Carstvom su upravljali su sultani, donoseći muške odluke, ili barem uz savete proverenih ljudi oko sebe. Šta se to zbilo sa osmanlijama da slušaju žene ? Znam da je Mehmed mnogo voleo i poštovao Maru, ali zbog ljubavi prema njoj nije prestao da sanja i napada ni Srbiju ni Carigrad !
Da li je intenzivno druženje sa nama i vizantincima, naše ženske spletke i spletkarenje po dvorovima, šaputanja (i drobljenja) na jastuku i od opasnih sultana napravilo samo - muškarce ! :p
Kliknite za proširenje...

Ti što tako misle da su srbi upropastili osmansko carstvo a što ja sad tu tezu prviput čujem nemaju nikakvih dokaza za to i to je čista glupost. Činjenica je da se od šesnestog veka više ne vodi računa o poreklu prestolonaslednika odnosno njegove majke. Do tada je to morala da bude princeza iz osmanske porodice a od tada je svaka robinja koja bi sultanu rodila dete imala pravo nekog odnosno neki status kao moguća majka pretendenta na presto. Zamislite sad situaciju da postoje dve žene koje su rodile sultanu u isto vreme dete pa još situaciju da je taj sultan nesposoban vladar. Naravno da će svaka od tih žena želeti da baš njen sin bude prestolonaslednik i svaka će postaviti svoje miljenike za vezire da bi to sprovela u delo dalje je komentar nepotreban sami možete da zamislite šta se tu sve dešava
Kliknite za proširenje...
 
Bi2:
Prepisujem ti citat iz knjige:
"Turci su od hrišćana uzimali decu, zdravu i pametnu, odvodili ih u prestonicu Carstva, prevodili u islam i solidno ih obrazovali. Naš svet zvao je ovu pojavu dankom u krvi, a Turci devširmom.Od njih su nastajali janičari i istaknuti činovnici Carstva. Da bi sačuvali decu u krilu porodice, roditelji su ih skrivali, mlade ženili ili sakatili. Najpoznatija sličnost sa naših prostora odvedena dankom u krvi jeste Memed-paša Sokolović." prof. Radoš Ljušić
- nisam mislila da je on bio Veliki vezir janirača, nego da je on bio janičar (a to valjda stoji? :? )
Kliknite za proširenje...
Naravno da to stoji da je Mehmedpaša bio janičar odnosno da je uzet devširmom turska reč za danak u krvi ali sam te ja shvatio da je bio veliki vezir janičara što ne stoji janičari su imali svog vođu a veliki vezir je bio mnogo mnogo iznad toga
 
Čekaj, čekaj malo. Sad si me zbunio sa ovim:
" Činjenica je da se od šesnestog veka više ne vodi računa o poreklu prestolonaslednika odnosno njegove majke.Do tada je to morala da bude princeza iz osmanske porodice a od tada je svaka robinja koja bi sultanu rodila dete..."
- Čitala sam nešto o sultaniji Mari i njenom posinku Mehmedu ( ne znam koliko je verovati Baraninu?)
i tu se pominju neke sultanove žene, medju njima je bilo i hrišćanki ali i robinja pokupljenih iz raznih osvajanja koje su mu rodile po dete. Ali, šta kaže Baranin za Mehmeda, uz ljude koji su bili njemu naklonjeni ta deca, kao budući prestolonaslednici su podavljeni, pobijeni da bi on ostao jedino dete i jedini prestolonaslednik ! Šta ti znaš o ovome, jer to je daleko pre Sulejmana Prvog i pre kraja XVI veka.
 
Bi2:
1. U kom periodu je Jovan Kantul bio patrijarh ?
2. Možeš se naravno izraziti tako, jer je tako nekako i bilo tada, to mi je logično.

Ja bih još jedan Ljušićev citat (nije da ga volim, nego o ovome imam samo njegovo mišljenje )
"Masovno učešće Srba u Bečkom ratu na strani Austrije, koja im je obećavala posebne privilegije, dovelo je do Velike seobe 1690.g.Bežeći pred Turcima posle bitke kod Kačanika, patrijarh Arsenije III Čarnojević je u pratnji sveštenstva i sa crkvenim dragocenostima i narodom krenuo na sever. Srbi sa prostora Makedonije, Kosova i Metohije i Raške, predvodjeni Patrijarhom, prešli su Savu i Dunav i naselili se na prostorima Južne Ugarske, dopirući na severu do Arada i Sent Andreje. Pretpostavlja se da se preselilo više od 60.000 duša. Na njihovim ognjištima naselili se se Arbanasi. Turci su pokušali da zadrže Srbe od Seobe, ali nisu uspeli, oni su više verovali austrijskom caru Leopoldu koji im je obećao naročite povlastice"
- Predpostavljam da ti pričaš o nekom ranijem periodu i patrijarhu Kantulu ?
- U ovom citatu važan mi je onaj deo gde se kaže da su Turci zadržavali Srbe od seoba!
Kliknite za proširenje...
Jovan kantul je vladao 1592 1614 dakle skoro 35v godina je crkva vodila osmanofilsku politiku što je veoma malo ako se ima u vidu kakve smo koristi imali od toga.
Naravno da su osmanlije zadržavale srbe da ne ratuju na strani austrije kada su imali koristi od harača, njima je bio cilj da što više srba naseli delove pod njihovom vlašću tako da to ništa nije čudnotada već patrijaršija počinje da gubi na svom značaju kod osmanskih vladara
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top