Jao, majka mi je račica, što su to umeju da budu zeznuti ljudi, da te izlude načisto. Na sreću ne privlače me, inače bi mi neki 100% slomio srce. I sestrić mi je rak. Imao je dve devojke ukupno od svoje 18 godine (sada ima 27). On je lep kao slika, one...pfff, bezbojne. Čime su ga dobile, pojma nemam, doduše nemam ni običaj da se mešam u tuđe emotivne odnose, to je prilično nezahvalno. On kad se zateleba, ne vidi nikog i ništa drugo sem tog njegovog objekta obožavanja.
Majka ima jezičinu za medalju. I gađa tamo gde si najslabiji. A nikad ne viče. I niko ne može toliko da me izvede iz takta kao ona. Imala sam druga raka, zapravo kolegu, dok sam još radila u panduraciji. Uvek nam je odnos bio prijateljski sasvim - ali ni traga od nekog muvanja, niti sam ja slala takve vajbove, niti sam ih primala - tek odjednom od dođe s nekog službenog puta i doneo mi poklon. Ja se obradujem ko dete, otvorim, a kad ono tamo grudnjak i gacice, čipkani, roze -crni. Mis'im kad nisam pala sa stolice
I ništa. Nastavili smo ko drugari, niti je on pokazivao neke znake drugačije naklonosti. I da jeste, džaba bi mu bilo, bio je (još uvek je bogu fala) oženjen a ja se sa oženjenima ne petljam.
I poznajem još jednu račicu. Mlada, 20tak godina. Lenja, škola ništa, obrazovanje ništa, prirodno jezičava ali bez mnogo pameti. Koliko sam uspela da razumeme, cilj joj je bio da se uda za lika sa kojim se zabavjla već sto godina i da mu rodi decu, a da on bude provajder za porodicu. A taj lik, budibogsnama, 44 godine, brak i dete iza njega, živi kao da ima dveas, devojka mu klinka, druži se s klincima, izlazi s klincima...mislim veze s vezom, kako od takvog možeš da očekuješ da će da ti bude muž i da brine o tebi i deci?
Reality check ne postoji.
