INVALID BEZ PORODICE, STA SAD?

Ovu temu otvaram, jer nisam pronasla sl. pod ZDRAVLJE, a mislim da se puno osoba srece se ovim problemom. Po licnom iskustvu i onome sto sam videla u rehabilitacionim centrima ,invalidnost, bilo usled bolesti ili posle saobracajne nezgode menja zivot cele porodice, zavisno od stepena invalidnosti.
Moj partner je preziveo mozdani udar, posle operacije, koja je sama po sebi bila rizicna. Pre toga nasa veza je bila strogo ljubavna, ne bracna. Vidjali smo se kao zreli ljudi koji svako iz svog razloga nije mogao da zasnuje brak. Meni su obaveza deca, njemu kao "deda"momku, posao, fudbal, pa ja. Bila je to romansa srednjh godina, i zbog njegove IZRICITE zelje vanbracna. Elem, kad se taj mozd. udar dogodio, bilo je najvaznije uraditi sve da prezivi. Posle VISE MESECI istina je porazna, moj covek nezna da pise i cita, mene zove MAMA. Bez porodice, jer nije zeleo da je zasniva, teret nemam sa kim da podelim. A o prici PRIJATELJI STARI GDE STE da ne govorim... O njegovim socijalnim,poslovnim i ostalim pravima , ja "nisam kompetentna osoba" . Do tada glasni borac, ne zna da govori, jedva hoda sa hodalicom. Poslovni partner proglasava nelikvidnost, a zatim samostalno nastavlja, naravno sa zajednickim sredstvima koja su " isparila". Po najnovijem zakonu, pravo na domacicu Geronto centra imaju stariji od 70 god i TACKA. Centri za soc.rad isto nisu nadlezni dok covek valjda ne umre od gladi, sam i prljav. Verujte mi da se i porodice sa vise clanova tesko snalaze u ovakvim situacijama :trckaranje od saltera do saltera ,do bolnice, kupanje, hranjenje, presvlacenje, a uz to pranje, nabavka i kuvanje... Ima li neko iskustvo ili savet kako pomoci. Napominjem da ovo nije APEL ZA FINANSIJSKU POMOC. SVAKI SAVET JE DOBRODOSAO

Strašno mi je žao što se to događa Vama i Vašem partneru. Ne znam u kakvoj ste finansijskoj situaciji, ali ipak ću napisati kako je sličnu situaciju riješio moj dobar prijatelj. Još dok je bio dijete majka mu se razbolila od multiple skleroze koja je vremenom sve više progredirala. Otac se penzionisao kada je ona pala na postelju da bi mogao brinuti o njoj. Sestra se udala i svraćala jednom sedmično da ponešto skuha i počisti. Moj prijatelj je zanemarivao očevu kuknjavu kako je njegov život neizdrživ i nije shvatio koliki teret je njegov otac imao na plećima. Čovjek jednostavno nije više imao svij život. Ustajao je nekoliko puta noću da okrene suprugu čiji su udovi bili nepokretni i bolni, hranio je kao bebu, kupao, nosio u WC, mijenjao uloške, postao je i sam rob njene bolesti. Niko nije ozbiljno shvatao da on to više ne može. Moj prijatelj je mislio da njegovom ocu ništa ne fali, materijalno ga je dobro pomagao i mislio je da je to dovoljno. U zoru jednog jutra njegov otac je popio pola litre rakije i ubio se. Bio je to šok za cijelu porodicu a nakon toga briga o majci prešla je na mog prijatelja. Tek tada je shvatio da mu zbog te obaveze zaista trpi i posao i veza. Kada je njegova majka prvi put nakon očevog samoubistva dobila menstruaciju, pozvao je sestru jer nije mogao rođenoj majci da svakih par sati mijenja uloške. Sestra je došla, ali je jasno stavila do znanja da može pomoći samo ponekad i da joj briga o majci ne može postati stalna obaveza. On se borio još dva mjeseca, raspitivao se u raznim ustanovama gdje bi mogao smjestiti majku i na kraju od toga odustao. Našao je ženu koja je stanovala jako blizu i nije joj bio problem da po cijeli dan bude uz njegovu majku i vodi računa o njoj za prilično razumnu svotu. Tako se prilično rasteretio i mogao je da nastavi sa svojim životom i poslom koji je u međuvremenu ozbiljno propadao. Tek tada je shvatio da je i ocu mogao pomoći na isti način samo da je malo više posvetio pažnje na ono što mu čovjek govori i kako se osjeća.
Ne znam da li Vi možete pribjeći istom rješenju, da li Vaš partner ima stan u vlasništvu pa možete naći ljude koji bi ga pazili do smrti u zamjenu za prepis stana ili nešto slično. Shvatam da ste u specifičnoj situaciji jer niste vjenčani ali su vanbračne zajednice u pogledu prava partnera izjednačene sa bračnim pa možda ne bi bilo loše da se konsultujete sa nekim advokatom u vezi toga. U svakom slučaju Vam predstoji teška borba i ja Vam od srca želim sve najbolje.

Sto se gerontopomoci tice - tu ste u pravu, ona je rezervisana za gerontolosku populaciju. ALI. Mozete podneti zahtev za tudju negu i pomoc: treba Vam misjenje specijaliste iz bolnice u kojoj se leci o njegovom stanju, sa predlogom za tudju negu i pomoc (sto cete svakako dobiti jer ostoje svi realni osnovi), zatim sa tim idete kod njegovog lekara opste prakse, on ispuni neki obrazac na osnovu specijalistickog nalaza i posalje dokumentaciju u Teslinu (ili jeVi odnesete u Ministarstvo a odatle posalju) gde se odlucuje o ovome. Racunajte da Vas partner ima sve uslove da dobije tudju negu i pomoc (meni to nije sporno) ali da je to proces koji obicno traje par meseci. No sama procedura papirologije bezbolan je za promenu i brzo ide (moja majka je za mog oca zavrsila u jednom danu, sve sa predajom u Ministarstvu, evo danas idemo na tu komisiju posle otprilike 3.5 meseca). Naravno, ako Vas partner nije pokretan i ne moze da ode kad ga pozovu, komisija je duzna (kolko znam) za nepokretne pacijente da dodje na uvid kuci.
Ta pomoc koja se dobija moze biti materijalna (negde oko 8 hiljada dinara mesecno) ali moze biti i u vidu sestre koja svaki dan dolazi ne znam na koliko sati i brine se o takvom pacijentu.
To je za sad sve sto znam, svakako nije Vam lako, sta da Vam kazem? Srecno.....

nisam shvatila ko ne zna da cita i pise??

Poneko samo ne zna da cita.

Tema je ozbiljna, situacija u kojoj je ova zena vise nego teska. Predlog o pronalazenju osobe koja bi se starala o bolesnoj osobi, a za nasledstvo , cini mi se da pruza resenje problema? Ali, ko je pravno kompetentan da takav ugovor sklopi? On bi morao imati staratelja?

di si maco?

Macad:

Poneko samo ne zna da cita.

Tema je ozbiljna, situacija u kojoj je ova zena vise nego teska. Predlog o pronalazenju osobe koja bi se starala o bolesnoj osobi, a za nasledstvo , cini mi se da pruza resenje problema? Ali, ko je pravno kompetentan da takav ugovor sklopi? On bi morao imati staratelja?

Kliknite za proširenje...

Hvala sto ste ozbiljno shvatili problem. Pa to se i ja pitam, ko je kompetentan da zastiti interese osoba u ovakvoj situaciji. Ja to nisam, mozda Centar za soc rad, pa recimo pravna sluzba? Ideja o dozivotnom izdrzavanju je i meni pala na pamet, no stan je u otkupu, tako da ni tu nisu cista posla. Neznam da li postoji neko udruzenje ili sl., ovo nije usamljen slucaj. Covek je ' 57godiste, razume jednostavne stvari, zna da kaze ono sto mu se svakodnevno ponavlja, ali place i burno reaguje na svaku promenu. Nije za staracki dom. sutra izlazi iz Sokobanjske gde sam ga jedva smestila. Ja ponavljam imam decu o kojoj brinem, starog oca. Kad mu pomenem da cu ja da platim da neko sa njim bude nocu, odmah se uzbudi, place, plasi se... U svakom slucaju hvala na korisnim savetima, to mi puno znaci, nije covek pametan sam ni za sebe. Sve sugestije su odlicne

Videla sam malocas na nekoj drugoj temi da ste psihijatar, Znate li da u Sokobanjskoj , bar na odeljenju A gde su neuroloski bolesnici, NEMA ni psihologa ni psihijatra vec neko vreme. a ti ljudi su van sebe od muke, samo vicu, placu i sl. To sam saznala, kada sam posle vikenda provedenog kod kuce, sa pricama o samoubistvu mog partnera, pokusala da resim problem i da se konsultujem sa Dr. Srecom pa je njegova Dr, fizijatar predivna pa smo resili za sada problem, ali ...

Znam, ako se meni obracate. Kao ni na onkoloskom institutu gde se lece (ili umiru) pacijenti od raka. Kao ni na decijoj klinici, gde se od najtezih bolesti lece deca. Kao ni na INstitutu za majku i dete, gde je takodje intervencija psihijatra vise nego cesto vise nego neophodna. Sve znam. Ali nista ne mogu tu da promenim. Ovo je idiotska drzava u kojoj je sve - pa i to - nakaradno i izvitopereno, a ljudski zivot je najjeftinija roba. Bio, bice i ubuduce a i sada je.

WithdrawnWater:

Znam, ako se meni obracate. Kao ni na onkoloskom institutu gde se lece (ili umiru) pacijenti od raka. Kao ni na decijoj klinici, gde se od najtezih bolesti lece deca. Kao ni na INstitutu za majku i dete, gde je takodje intervencija psihijatra vise nego cesto vise nego neophodna. Sve znam. Ali nista ne mogu tu da promenim. Ovo je idiotska drzava u kojoj je sve - pa i to - nakaradno i izvitopereno, a ljudski zivot je najjeftinija roba. Bio, bice i ubuduce a i sada je.

Kliknite za proširenje...

Pa nista zato, ostaje nam samo ono "misli globalno, deluj lokalno. Nosila sam se mislju da medije nekako animirm na tu temu. Ne ocekujem bog zna sta, ali cu probati.

A zasto ne probate u domu za starije ?

Giovanna:

A zasto ne probate u domu za starije ?

Kliknite za proširenje...

Probala sam, ali tu postoji lista cekanja 2-3 god, a o cenama da ne govorim. A i covek je 57 godiste

Ako ima neku nekretninu treba je prodatii i obezbjediti čovjeku pristojan život, ja ne vidim drugo rješenje (ili možda neka varijanta ugovora o izdržavanju)

ne znam tacno kako ide cela ta procedura, jer se nisam udubljivala u tematiku, ali znam da sam jednom prilikom nosila zahtev za dodelu tudje nege i pomoci jednoj zeni u nemanjinu ulicu, fond penzijskog i invalidskog osiguranja. mozete za pocetak da odete tamo i proverite sta je sve potrebno od dokumentacije.
ako ispunjava uslove za invalidsku penziju, to bi takodje trebalo da je pravo mesto gde bi ste trebali da se obratite za inicijalnu informaciju.

Hvala, krenula sam u taj proces> HvaLA LJUDI NA PODRSCI

mahamaja:

. Po licnom iskustvu i onome sto sam videla u rehabilitacionim centrima ,invalidnost, bilo usled bolesti ili posle saobracajne nezgode menja zivot cele porodice, zavisno od stepena invalidnosti.
Moj partner je preziveo mozdani udar, posle operacije, koja je sama po sebi bila rizicna. ..... Posle VISE MESECI istina je porazna, moj covek nezna da pise i cita, mene zove MAMA

Kliknite za proširenje...

Istina je da je u ovoj zemlji situacija sa osobama koje su na bilo koji način zdravstveno različite veoma poražavajuća, a da ne pričamo o osobama sa invaliditetom. Sve pada na porodicu... To je težak put, u velikom delu usamljenički put... Što se tiče govora, tvoj partner ima afaziju - narušenu sposobnost govorne komunikacije. Kad se čovek jednom vrati kući, neophodno je da što pre potraži pomoć logopeda koji će nastaviti u bolnici ili rehabilitacionim centrima već započet tretman ili će ga tek započeti. Bilo bi dobro početi što ranije. Može se reći da je rehabilitacija skoro nezamisliva bez saradnje porodice, koja mora biti stalna, uporna, bez prekida, što nije lako, jer rehabilitacija traje godinama. Njegove emotivne rekcije su reakcije jedne afazične ličnosti... ja razumem da ti je teško i da je sve to jedna nova i teška situacija u kojoj ste se našli ali pokušaj da razumeš da afazija razara ono najljudskije u samom čoveku - mogućnost komunikacije verbalnim znakovima....a uz to je prisutno i jedno fizičko ograničenje.... Znam da postoji Dom za telesne invalide "Dr. Dragiša Vitošević", ul. Autoput br. 18 u Zemunu, i to je ustanova socijalne zaštite u nadležnosti Ministarstva za socijalna pitanja Republike Srbije. Ovo je jedina ustanova ovakvog tipa u Srbiji. Isto tako sam čitala i čula da u domu uglavnom žive izbeglice,... ne znam... želim ti puno sreće!

Sand, hvala za informacije. Ovo o afaziji sam Apsolvirala, na zalost govorna rehabilitacija je kasno pocela, tako da sada razumem sta hoce, neog dana bolje, a ima dana kada je strasno. Predala sam papire za tudju negu i pomoc, sto mislim da olaksava i eventualno smestanje u dom. A porodica... pa nema je.

Auh, Mahamajo, ti mi reče - traži - i ja te nađoh. Sad bih vas sve podavio kao mačke. Dva dana se lahko zezamo, srećom, pa nemam običaj da pravim šale na račun nevolje, ali bilo kakva dvosmislenost, aluzija...Otkud bi ti mogla znati da ja ovo nisam već pročitao. Da se sutra pitam, gde i zašto mahamaja nestade. Upljuvah se da vam objasnim zašto ne volim igre na slepo, no sad je svejedno.

Sad me dobro slušaj (čitaj, svejedno). Ovo, koliko sam video, sve je teoretisanje i idimidiđimi, preciznije ništa, a sejaču je (a to, vidiš, ne znaš) i u poslu i u životu najvažnija praksa. I ume i može i to mu je u opisu radnog mesta. Dalje, zašto bih ti pomogao? Iz navike. Ti ćeš mi biti hiljaduprva (osoba, a ne žena) Dobar deo mog posla u RL (a ni to ne znaš, jer je važnije lahko zezanje) i jeste "pomaganje pojedincu u nevolji", ali treba mi poziv "upomoć". Ne crno na belo, nego podaci. Kad znam šta tražim, lako ću znati gde. Frekvenciju si na jugosima videla, sutra ujutru malo ranije digni svoje cenjeno.. A i drugi način komunikacije si čitala kod Cic (odgovori mi na ovo). U mom poslu ne treba biti naročito pametan, treba samo znati gde pitati. Gde ja mogu, ti ne možeš, ali moram da znam jasno i glasno, šta tražim. Ne znam gde si ni odakle si, ali izgleda iz mog rejona nisi, no to nema veze. Kod države ćemo se lako i brzo raspittati, ali ćete ti i tvoj prijatelj u tom pravcu uglavnom dobiti šipak. No, videćemo, samo te upozoravam da se ni samnom ne zanosiš, a ti sama s tvojim pokušajima, još manje. Od države se, Mahamajo, mnogo ne nadaj, jer državna je politika već nekoliko godina takva da država želi da se na sve moguće načine reši onih bespomoćnika koji su joj na teretu, pa čak i onih sposobnijih od tvog prijatelja, ali, izvini na izrazu, beskorisnih za visoke državne ciljeve ili zgrtanje love. Ta tuđa nega i pomoć simbolična je pre svega zato što predstavlja simbol jada, bede i plakanja. Videćemo kod invalida, biće još ideja (ali konkretnih za razl.), ali sad je najvažnije prve korake u dva tri različita pravca, a kako sejač na tim putevima u RL u potrazi za konkretnim rešenjima konkretnih problema ima običaj da kaže: "Precizno postavljeno pitanje čini već pola odgovora." Valjda sam bio dovoljno jasan. Dugovati mi nećeš ništa (u RL znaju da mi ne treba ni štap ni šargarepa i to ne zato što sam plemenit, nego zato što sam lenj da tražim i što nakon stavljene tačke vrlo brzo zaboravljam i lica i predele). Ne budeš li me brzo kontaktirala, draga moja Mahamajo, neće mi biti teško da počnem da te mimoilazim. Tvoj s.

Stvarno si u velikom problemu, nemam takav primer ni u okolini, osim ako ne racunam ljude koje je zadesio mozdani udar i o njima brinu clanovi porodice. /sto ne umanjuje njihove muke/ ali nekako je prirodno da se porodica brine o bolesnim clanovima. Vidim da si se raspitala maximalno o nacinima na koje mozes da pomognes coveku u nevolji, a i ljudi koji rade u zdravstvu dali su korisne savete.
Svugde gde nastupas za tog coveka sigurno si pitana sa koje pozicije nastupas i sa te pozicije te i tretiraju, svima puno objasnjenja....
Ne znam kako ces me razumeti, ali i do sada si ucinila jako mnogo, ako se pitas da li si ucinila dovoljno. Imas brigu i o deci.... i o sebi...
Ne savetujem te da napustis coveka u nevolji, vec da obratis paznju na svoje granice

Sejacu sad sam tek procitala, dogovoreno.
Njacko hvala na podrsci.

Danas , opet moj covek je doziveo mozdani udar

Tuzna sam nemam s kim to da podelim, zato pisem ovde

Uh, sa nama dvadeset godina živi baba koja je mentalni bolesnik, ali je pokretna.
Ne mogu ni da zamislim koliko je teško konstantno brinuti o nekome, koliko je teško i toj osobi i onom ko o njemu brine.
Ne znam da li sada upadam u temu sa budalaštinma, ali sigurna sam da postoje ustanove koje se bave negom, ali su skupe.
Žao mi je što se to opet dogodilo.

Lexa:

Uh, sa nama dvadeset godina živi baba koja je mentalni bolesnik, ali je pokretna.
Ne mogu ni da zamislim koliko je teško konstantno brinuti o nekome, koliko je teško i toj osobi i onom ko o njemu brine.
Ne znam da li sada upadam u temu sa budalaštinma, ali sigurna sam da postoje ustanove koje se bave negom, ali su skupe.
Žao mi je što se to opet dogodilo.

Kliknite za proširenje...

Hvala Lexo, mada je bilo za ocekivati po Dr :sad:
Sad je toliko tuzno i muka to gledati, a kako je njemu....

Imaš s kim da podeliš, Mahamajo. Piši.

sejač:

Imaš s kim da podeliš, Mahamajo. Piši.

Kliknite za proširenje...

Pisem :-( al ne bih da smorim narod, svako ima svoje probleme