У Хрватској, Босни и Словенији постојало укупно 779 логора за Србе

У Хрватској, Босни и Словенији постојало укупно 779 логора за Србе

Предсједник Савеза логораша Републике Српске /РС/ Бранислав Дукић изјавио је да је 55 000 српских логораша прошло кроз 536 логора у Федерацији БиХ, 222 у Хрватској и 21 логор у Словенији.Дукић је на конференцији за новинаре, поводом догађаја у београдском Центру "Сава" на премијери филма "Грбавица", рекао да су у логорима за Србе били затворени, мучени и убијани мушкарци, жене и дјеца.

"Најмлађи српски логораш била је беба Данијела стара 15 дана, коју је Међународни комитет Црвеног крста само регистровао да је у логору са мајком у Ливну и оставио је у казаматима још шест мјесеци" - подсјетио је Дукић.Он је истакао да Савез логораша РС посједује листу са 1 651 именом и презименом мучитеља, на челу са Алијом Изетбеговићем, и да је та листа упућена Хашком трибуналу, Међународном суду за људска права и другима, али су "на жалост ухапшена само двојица ретардираних из Коњица".Предсједник Савеза логораша РС оцијенио да се врши дискриминација када су у питању српске жртве."Мајке муслиманских жртава из Сребренице без проблема добијају визу за Хаг, а ми морамо да чекамо шест мјесеци, јер смо Срби" - рекао је Дукић.


Публициста и филмски аутор Светлана Петрушић, која је на премијери у Центру "Сава" спријечена да изрази свој вербални протест због филма, изјавила је да је филм "Грбавица" "пропагандно-политички филм којим су злоупотребљене муслиманске жртве да би се зарио нож у леђа српском народу".

"Подигнута песница глумице Мирјане Карановић на промоцији у Београда и аплауз у `Сава центру` филму `Грбавица` је у ствари подршка злочинима хрватске државе над Србима и подршка паду Републике Српске" - рекала је Петрушићева.

Бивши затвореник логора за Србе "Оџак" Милан Милетић силован је у том логору када је имао 22 године. Милетић је на конференцији за новинаре навео да је натјеран да силује умоболну Српкињу Стојанку Станковић, а затим су још седморица логораша била натјерана да је силују.У логору "Оџак" силовано је 60 жена, од којих је најмлађа имала 10, а најстарија 60 година.Према његовим ријечима, представници Међународног комитета Црвног крста само су једном посјетили тај логор у коме је од маја до јула 1992. године било затворено 1 244 Срба /844 мушкарца, 302 жене и 104 дјетета/, подјелили им четкице за зубе и сапун и никад се више нису вратили..

Ovo su netacni podaci!

U Bosni i Hrvatskoj je bilo oko 50tak hrvatskih <=> 70tak muslimasnkih i preko 200 srpskih logora gde su drzani civili i zarobljeni vojnici.

Zao mi je sto je u to tesko poverovati, ali zaista to jesu cinjenice...

edit:
Nisam zasada nasao celokupni izvor za ove podatke koje sam naveo gore i zapamtio, ali sam otvoren za svaki argument koji bi promenio moje do sadasnje znanje na tu temu. (tu naravno ne spada ratna propaganda bilo koje strane)

Bosnia and Herzegovina
According to the Alliance of Detainees of Bosnia and Herzegovina in the period between 1992 and 1995, 520 camps and detention facilities existed under Serb control, which were active in 50 different municipalities in Bosnia. Estimates of how many people were detained there range from a provisional minimum estimate by the Alliance of Detainees of 100,000 people and up to 200,000 people reported by other sources, including non-governmental organizations 1. Following are some of the detention camps in Bosnia and Herzegovina operated by one of the three armies, sorted in alphabetical order:

Detention camp Ran by Held Number of detainees Number killed
Batkovic Bosnian Serbs Army Bosniaks no data no data
Čelebići Bosnian Muslim Army Serbs 350 - 500 15
Dretelj Bosnian Croat Army Bosniaks 1,900 no data
Hrasnica Bosnian Muslim Army Serbs no data no data
Igman Bosnian Muslim Army Serbs 13 - 15 no data
Karakaj Bosnian Serb Army Bosniaks 4,000 400 1
Keraterm Bosnian Serb Army Bosniaks 1,000 - 3,500 300 1
Kozarac Bosnian Serb Army Bosniaks no data no data
Luka Brčko Bosnian Serb Army Bosniaks 5,000 200- 500 1
Ljubuški Bosnian Croat Army Bosniaks 500 no data
Manjača Bosnian Serb Army Bosniaks 4,500 - 6,000 175 - 1,000
Mostar Bosnian Croat Army Bosniaks 2,000 - 3,000 no data
Omarska Bosnian Serb Army Bosniaks 3,000 - 5,000 773 - 5,000 1
Potočari Bosnian Serb Army Bosniaks 20,000 - 25,000 2,000 - 4,000 1
Tarčin-Silos Bosnian Muslim Army Serbs 1,000 no data
Trnopolje Bosnian Serb Army Bosniaks 6,000 200 - 500 1
Visoko Bosnian Muslim Army Serbs 150 - 200 no data
Zenica Bosnian Muslim Army Serbs 450 - 2,000 no data

Numerous atrocities were committed against prisoners, subject to ICTY prosecution. Some indictments include war crimes, crimes against humanity and genocide.

Srbe ubijaju, zar ne?
Sa konferencije za štampu "Svedoci užasa nad Srbima".

U Beogradu je 11. marta 2006. godine, u MPC Knez Mihailova 6/III, u organizaciji gospođe Svetlane Petrušić, novinarke, publiciste i autorke zabranjenih filmova, Branislava Dukića predsednika Udruženja logoraša RS i VRS Krajine u progonstvu, održana konferencija za štampu pod nazivom: "Svedoci užasa nad Srbima".

Tekst obaveštenja o zakazanoj konferenciji predat direktorki Tanjuga drastično je izmenjen, čak i u samom naslovu, naziv VRS Krajine, sramotno stavljen pod znake navoda, a sumnja se da obaveštenje uopšte nije ni prosleđeno novinskim kućama, s obzirom da se gotovo nijedan novinar nije pojavio na konferenciji. Naravno postoji i mogućnost da glavni urednici, odnosno njihovi nalogodavci nisu dozvolili da se medijski proprati ovo, za Srbe, značajno događanje.

Današnje okupljanje srpskih rodoljuba, imalo je za cilj, da se javnosti predstave neki od preživelih svedoka stravičnog srpskog stradanja, takođe, da se Srbiji i svetu pokaže, da postoje i oni Srbi, koji ne pristaju na blaćenje i satanizaciju sopstvenog naroda, na zloupotrebu i manipulaciju muslimanskim žrtvama, i skrivanje istine o srpskim žrtvama, seksualnog i drugih monstruoznih zlostavljanja i ubijanja.

Izlaganja govornika i žrtava svedoka, u jednom momentu prekinulo je, potvrđeno obaveštenje o smrti predsednika Slobodana Miloševića. Poneki mukli krik, suze i neverica ... minutom ćutanja odali smo poštu još jednom ubijenom Srbinu ...

Suze su navirale i kasnije svim okupljenima, podjednako kao i svedocima, srpskim žrtvama, dok su isprekidano i sa velikim bolom ispovedali sopstveno stradanje i tragičnu sudbinu: predsednik Udruženja logoraša RS, Branislav Dukić, kome su oko vadili bajonetom, izbili zube, zlostavljali na sve moguće načine, ali je ipak preživeo tri logora ... Milan Miletić, žrtva iz logora u Odžaku RS, seksualno zlostavljan i mučen, takođe prisiljen da seksualno opšti sa retardiranom Srpkinjom, na kraju naj potresnije od svih svedočenja srpska majka, Marta Mirić iz Belog Polja kod Peći, čiju ćerku su Šiptari silovali i nakon toga zaklali.

Majka Marta je danas zanemela. Prozborivši tek dve tri reči rekla je samo: ne mogu ... gospođa Petrušić, koja je sve vreme nežno držala za ruke i hrabrila, nastavila je umesto nje ovu potresnu priču. Nakon povlačenja srpske vojske sa Kosmeta, sa ulaskom i pod patronatom NATO zločinačkih snaga, Šiptari su napravili strahovita razaranja i uništenja srpskih naselja i stanovništva. Porodica Mirića je bila domaćinska i ugledna: 3 kuće na tri sprata, 6 hektara zemlje, svi radni i vredni, sinovi posebno. Nažalost, jedina kći Marica, bila je paralizovana. Nesrećnog dana svog stradanja, u kući su se zatekle samo ona i majka. Šiptarske UČK zveri uletele su u kuću sve poharale i na kraju nasrnule na nepokretnu Maricu u postelji. Majka Martu su držali i prisilili da gleda šta joj čine sa kćerkom. Bestijalno se iživljavajući, zveri se nisu samo time zadovoljile, bile su žedne i krvi ... pred majčinim očima zaklaše sirotu devojku ... majka je u šoku, sama, dva dana nepokretno sedela pored njenog krvavog leša. Normalnom čoveku nepojmljivo je i neprihvatljivo čak i čuti ovako nešto.

I dok smo nakon ove ispovesti pokušavali nekako da se izborimo sa emocijama, usledile su nove informcije i nova svedočenja. Okupljenima se na molbu gospođe Petrušić obratila i dr. Ljilja Savić, žena koja je radila i još uvek radi za UNICEF, predsednica udruženja Porodica i velika humanitarna aktivistkinja. Podaci o broju silovanih i ubijenih, srpskih žena i dece, u Bosni i Hrvatskoj, koje je ona iznela, bili su stravični. Komentar dr. Savić o nazivu filma "Grbavica", što je, u stvari, jedna srpska opština u Sarajevu, je da se naslovom filma, tendenciozno hteo staviti akcenat na nekakvu krivicu Srba, dok se istovremeno nigde ne pominje da je baš na toj istoj Grbavici 1994. godine, bilo 1000 svežih grobova srpskih civila, ubijenih od strane muslimanskih snajpera.

Gospođu Petrušić i članove delegacije su primili Aleksandar Tijanić i akademik Stipčević, predsednik Upravnog odbora RTS-a. Kasete sa filmovima su primili, sa obećanjem da će razmotriti da li će ga prikazati, ali nisu hteli da potpišu da su ih primili.

Zanimljivo je da je upravo ovaj duo Tijanić - Stipčević "eliminisao" gospođu Petrušić kada je pre nekoliko godina konkurisala za glavnog i odgovornog urednika RTS-a, i umesto nje postavio Hrvaticu, Gordanu Sušu, perjanicu antisrpske propagande i mržnje.

Ovaj izveštaj, završavam rečima gospođe Petrušić:

"Film "Grbavica" je zloupotreba i politička manipulacija muslimanskim žrtvama i zabijanje noža u leđa Srbima.

Komunistkinja Mirjana Karanović, je sa pozornice Sava Centra stisnutom kominternovskom pesnicom, dala podršku muslimanskim, hrvatskim zločinima i etničkom čišćenju srpskog naroda, takođe podršku, da se "sahrani" Republika Srpska. Ta ista pesnica znači podršku zločinima terorističke UČK albanske manjine u Srbiji i onoj četvorici šiptarskih zveri, koji su silovali pa zaklali Maricu Mirić.

Euforično pozdravljanje beogradske publike ovog sramotnog ponašanja i čina veleizdaje srpske glumice, predstavlja ponovno ubijanje i silovanje srpskih žrtava i služenje zločincima, koji su počinili strašne zločine nad srpskim narodom. Za naše neprijatelje je jako bitno da imaju svoje saveznike baš u Beogradu. Morbidnost fašističkog Londona, Vašingtona i Berlina, ogleda se u tome što nastoje da baš Srbin Srbinu obesi omču oko vrata, odnosno Beograd, Srbiji".

Protest direktoru RTS-a

Organizator konferencije za novinare održane 11.03.2006. u TANJUG-ovom Međunarodnom press centru pod nazivom ''Svedoci užasa nad Srbima'' Svetlana Petrušić, novinar, publicista i autor zabranjenih filmova o stradanju Srba u muslimansko – hrvatskim logorima u BiH i KiM, predsednik Udruženja logoraša RS Branislav Dukić i ministar informisanja Vlade RSK u progonstvu Ratko Ličina, kao i jedan broj prisutnih protestanata, posetili su direktora RTS-a Aleksandra Tijanića i akademika Nikšu Stipčevića i uložili protest što njihovi novinari nisu prisustvovali ovako značajnoj konferenciji za novinare o stradanju srpskog naroda u RS, RSK i na KiM, na kojoj su govorile i srpske žrtve. G-đa Petrušić, kao i njeni gosti, zahtevali su da RTS prikaže film ''Pobij, pokrsti, proteraj'' – prvi film o stradanju Srba u muslimansko – hrvatskim logorima od 1992. – 1996. godine, čiji je ona autor. Takođe je upućen zahtev RTS-u za reemitovanje serije ''Kosovo i Metohija – od države do enklave''. Od 17. marta 2004. godine, kada se dogodio ponovni pogrom Srba, a gledaocima je onemogućeno da seriju vide na RTS-u.

Tijanić i Stipčević su obećali da će pogledati film i odlučiti o eventualnom emitovanju. Takođe su prihvatili da se ne posvećuje pažnja stradanju Srba u RS, RSK i Hrvatskoj, kao i na KiM, ali nisu komentarisali zašto RTS ništa ne objavljuje o radu Vlade RSK u progonstvu. Stipčević je dodao: "Znate, mi zavisimo od politike, mi smo vladin servis!" Aleksandar Tijanić nije želeo da potpiše da je primio film od gospođe Petrušić, ali o tome svedoče potpisani srpski rodoljubi.
Beograd, 11.03.2006. godine
Vesna Mijailović

Znači ovo je milionita tema o logorima!!!!