Како год, али прича о "групици неписмених пензионера" пада у воду, на велику Јоминијеву жалост. Коначно, све и да је тако, крајње је неукусно омаловажавати седе главе само зато што су седе (или оне који обрађују поља и раде у фабрикама - просечни амерички политичар би се радије убио него да гласно изговори такву будалаштину), али, из авиона се видело да је јуче и генерацијска и свака друга структура битно одударала од Периних тлапњи о "необразованима који не гласају за реформске снаге" (бајдауеј, Перо, неки мој шири круг пријатеља и познаника је - стицајем околности - највећим делом високообразован, младе и млађе средње генерације, не увек истог опредељења, али не знам НИКОГ ко гласа за Чеду и носи тетоважу на рамену са ликом Владана Батића; кад бих био безобразан, могао бих да кажем да је, и на овом форуму, лако утврдити образовну разлику између, генерално, "Добрих Реформиста" и "Примитивних СрБа" како нас часте ваши другари са Б92 - и погоди у чију корист би се ствар завршила - мислим, ти си океј лик, не прозивам тебе, него неко се надовезао на твоју причу на тему реченицом да ето, чедисти читају и путују, за разлику од Злих Националиста - волео бих да упоредимо приватне библиотеке ја и тај мудрац, као и приближан број и тематски обухват прочитаних књига). Ениуеј, Милошевића је јуче испратио цео потез БГ-Пожаревац и то вам је ТАКО (мислим, ја сам ствар гледао преко телевизије, али ни ту се није дало сакрити да је стварно изашла ЦЕЛА СРБИЈА, у том неком структуралном смислу). И било је много више од 80.000 хиљада, знамо то и ви и ја - ако је некоме лакше, нека буде 80 (својевремено, кад је несрећни Драшковић имао могућност да сакупи толико људи, опозициони медији су рутински извештавали о 200.000 и то смо, мање-више, сви и прихватали као факат). Треба имати у виду и то да нису ИСТИ људи били и у БГ и у Пожаревцу (мислим, део јесте, али огроман део није), тако да цифра од пар стотина хиљада јесте најреалнија. И нису то све гласачи ни СПС-а (вероватно ни СРС-а), него просто, српски народ којем се згадило ово оргијање по медијима.
Што се тиче Куртонијаде 2006 (како су клинци синоћ назвали онај некрофилни скуп на Тргу), потпуно је небитно да ли је било 500 или целих три хиљаде људи. Да сам присталица те екипе, резоновао бих "што мање, то боље", у смислу да је лакше сачувати образ ако се та ствар сведе на пар стотина кретена и бегунаца из "Лазе" (такође, број матораца ни тамо није био занемарљив, а лично ми је био илустративан и пример "младих интелектуалаца" попут оног са капуљачом што се гурао око камере и викао "*ебо вас Слоба"). Донекле, може се - психолошки - и објаснити жеља неких од оне деце да докажу своју "припадност" средини коју сматрају релевантном - замислите младог студента са села који је у БГ-у упознао партијске активисте и мора да доказује да је "урбан" - како, ако не уласком у ЛДП, што представља и симболични раскид са тетком и ујном које гледају Гранд Шоу док кувају ајвар; дакле, класични процес "урбанизације". Мислим, ово не говорим идеолошки, него крајње ЉУДСКИ - који мозак себи може да дозволи да маше балонима у част нечије смрти? После овога, велико је питање колико те људе уопште можемо и да сматрамо људима (ја не бих махао балонима ни на вест о смрти Анте Готовине - мислим, ако се једном нађемо са различитих страна барикаде, без размишљања бих пуцао у њега, као и он у мене - али не бих скакао по његовој лешини). То се не ради, и међу непријатељима мора да постоји респект. Чему ће ови учити своју децу: "сине, кад умре овај чика на телевизији, тата ће ти купити балон, па идемо на тргић да певамо и звиждимо, а биће и тетка Весна Пешић, само немој много да се уплашиш чика-Владана и ње, они су наши...". Мислим, језиво.
Толико, и поздрав свима, до даљњег.
Што се тиче Куртонијаде 2006 (како су клинци синоћ назвали онај некрофилни скуп на Тргу), потпуно је небитно да ли је било 500 или целих три хиљаде људи. Да сам присталица те екипе, резоновао бих "што мање, то боље", у смислу да је лакше сачувати образ ако се та ствар сведе на пар стотина кретена и бегунаца из "Лазе" (такође, број матораца ни тамо није био занемарљив, а лично ми је био илустративан и пример "младих интелектуалаца" попут оног са капуљачом што се гурао око камере и викао "*ебо вас Слоба"). Донекле, може се - психолошки - и објаснити жеља неких од оне деце да докажу своју "припадност" средини коју сматрају релевантном - замислите младог студента са села који је у БГ-у упознао партијске активисте и мора да доказује да је "урбан" - како, ако не уласком у ЛДП, што представља и симболични раскид са тетком и ујном које гледају Гранд Шоу док кувају ајвар; дакле, класични процес "урбанизације". Мислим, ово не говорим идеолошки, него крајње ЉУДСКИ - који мозак себи може да дозволи да маше балонима у част нечије смрти? После овога, велико је питање колико те људе уопште можемо и да сматрамо људима (ја не бих махао балонима ни на вест о смрти Анте Готовине - мислим, ако се једном нађемо са различитих страна барикаде, без размишљања бих пуцао у њега, као и он у мене - али не бих скакао по његовој лешини). То се не ради, и међу непријатељима мора да постоји респект. Чему ће ови учити своју децу: "сине, кад умре овај чика на телевизији, тата ће ти купити балон, па идемо на тргић да певамо и звиждимо, а биће и тетка Весна Пешић, само немој много да се уплашиш чика-Владана и ње, они су наши...". Мислим, језиво.
Толико, и поздрав свима, до даљњег.