SRECA

B

Bliss

Gost
...procitah par tema koje su otvorene na forumu...koje su me podstakle na razmisljanje...kada je covek ustvari istinski srecan?...
..namece mi se da bi odgovor trebao biti sada...u svakom momentu svog zivota...ALI...kao sto znamo stvari u praksi su malo drugacije...cini mi se da je u biti coveka teznja za novim...

...kada imamo cilj...za kojim tezimo...obicno govorimo da je upravo to stvar koja ce upotpuniti nasu srecu ili ce nam doneti istu...kada taj cilj ostvarimo zadovoljni smo kratko...i stvaramo novi...naravno to je sve normalno jer covek napreduje....ali ne retko mi uslovljavamo svoju srecu...i kad se sve to lepo sabere...sta nam ostane?...par dana srece izmedju jednog ostvarenog i jednog projektovanog cilja...

...pa kada sve ovo povezemo sa ljubavlju i vezama...zapitam se koliko smo mi ljudi istinski srecni?...i da li je pohlepa jedini faktor koji utice na uslovljavanje srece?
 
...hm...da u pravu si...ali ta emotivna ispunjenost...da li je i ona uslovljena?...
...takodje nisu emocije eve sto moze uslovljavati nasu srecu u zivotu...recimo npr...sex...dobar je danas...ako ostvarim sa partnerom odredjene stvari koje zamislim...kada dobijem i to sto sam zamislio trazicu sutra nesto drugo...ako dugo vremena ne dobijem to sto zelim...varacu ga...ili cu u najboljem slucaju naci nekog drugog partnera koji bi mozda zadovoljio moje potrebe...koje iako ih nismo svesni rastu iz dana u dan...
...i onda se jedan dan probudimo i zapitamo se koliko smo mi istinski srecni danas...sada u ovom momentu...sa svim sto imamo oko sebe...?
....malo bih ovu celu pricu povezala takodje sa pojmom prihvatanja u vezi...ali mislim da je to ipak za drugu temu...
ps...primer nije iz mog iskustva nego uzet metodom slucajnog izbora...
 
Bliss:
...procitah par tema koje su otvorene na forumu...koje su me podstakle na razmisljanje...kada je covek ustvari istinski srecan?...
..namece mi se da bi odgovor trebao biti sada...u svakom momentu svog zivota...ALI...kao sto znamo stvari u praksi su malo drugacije...cini mi se da je u biti coveka teznja za novim...

...kada imamo cilj...za kojim tezimo...obicno govorimo da je upravo to stvar koja ce upotpuniti nasu srecu ili ce nam doneti istu...kada taj cilj ostvarimo zadovoljni smo kratko...i stvaramo novi...naravno to je sve normalno jer covek napreduje....ali ne retko mi uslovljavamo svoju srecu...i kad se sve to lepo sabere...sta nam ostane?...par dana srece izmedju jednog ostvarenog i jednog projektovanog cilja...

...pa kada sve ovo povezemo sa ljubavlju i vezama...zapitam se koliko smo mi ljudi istinski srecni?...i da li je pohlepa jedini faktor koji utice na uslovljavanje srece?
Kliknite za proširenje...


Uh sada si me bas basila u razmisljanje u ove kasne sate...

Pa da coveku uvek treba "malo" za srecu, i bas to "malo" nema...

Ali to je uvek privid, naravno, ali i bolje je da je tako.
 
To je razlika između sreće i zadovoljstva; možemo reći da smo zadovoljni svojim životom; svojom vezom, poslom, ali to ne znači da nećemo težiti nećemu višem. Ne zbog pohlepe, ili neskromnosti, nego zato što moramo ići napred da ne bismo išli nazad...

A sreća - sreća se računa u trenucima... U momentima 'koji oduzimaju dah'... Ona prava, velika, ona koja je nepomućena bilo čime drugim; ona naspram koje SVE, ali bukvalno SVE izgleda nevažno... To su trenuci koje treba umeti prepoznati:smile: I u kojima treba reći - nije važno šta će biti sutra, važan je samo ovaj čas:wink:

 
Slazem se sa vama, ali najvece nezadovoljstvo vlada ako covek ima nerealne ciljeve i direktno od njihovog ispunjenja ili ne ispunjenja zavisi i to da li je srecan ili nije. Ja mislim da sreca direktno zavisi od ispunjenih ciljeva u zivotu. Lepo je mastati i imati neke velike ciljeve zacrtane da se ostvare, ali treba biti i realan i shvatiti da li smo uradili povodom toga nesto ili ne radimo nista.
Uglavnom su najsrecniji ljudi koji imaju realne poglede na zivot i koji su zadovoljni postignutim, ali to ne umanjuje njihove ambicije da postignu zacrtane vise ciljeve. Treba biti umeren i realan jer svaki oblik ekstremnosti i stremljenja ka njoj se srecno ne zavrsava, ako niste zadovoljni predjenim etapama nego samo krajnjim ishodom.
 
mackica ns:
To je razlika između sreće i zadovoljstva; možemo reći da smo zadovoljni svojim životom; svojom vezom, poslom, ali to ne znači da nećemo težiti nećemu višem. Ne zbog pohlepe, ili neskromnosti, nego zato što moramo ići napred da ne bismo išli nazad...

A sreća - sreća se računa u trenucima... U momentima 'koji oduzimaju dah'... Ona prava, velika, ona koja je nepomućena bilo čime drugim; ona naspram koje SVE, ali bukvalno SVE izgleda nevažno... To su trenuci koje treba umeti prepoznati:smile: I u kojima treba reći - nije važno šta će biti sutra, važan je samo ovaj čas:wink:

Kliknite za proširenje...

I ja mislim ovako. Sreca su samo trenuci. I treba ih sabrati sto vise u zivotu. Ostalo je borba za te trenutke. Ali meni je ravna linija, ono kad vam nije lose ali niste ni srecni najgora faza. Potreban mi je osecaj da sam ziva, da osecam da mi krv stuji venama. Ali izgleda da mi svi dobijemo ono sto zelimo, tako da kod mene takvih faza malo ima u zivotu, kod mene su stalno veliki usponi i veliki padovi. Naizmenicne srece i nesrece.Dozivljavala sam velike tragedije, mngo strasnih stvari mi se desilo u ovom kratkom zivotu, ali isto tako ostvarila sam vecinu svojih snova do sad, dodirnula sam i nebo i dno. I mislim da mora tako,da sto vecu srecu dozivite, to vas negde gora nesreca ceka, ali posle kise opet dodje sunce i sve u krug. Tako je bar kod mene.I ne bih menjala svoj zivot za neki mnogo mirniji, mnogo manje dramatican, ne bih menjala ni svoje nesrce jer verujem da su bile uslov za neke srece kasnije. A sve tragedije se na kraju prebole i prevazidju (sto nas ne ubije ojaca nas),a euforija zbog srece i kad prodje ostaje nam uvek da secamo tih divnih trenutaka.
 
Bliss:
...procitah par tema koje su otvorene na forumu...koje su me podstakle na razmisljanje...kada je covek ustvari istinski srecan?...
..namece mi se da bi odgovor trebao biti sada...u svakom momentu svog zivota...ALI...kao sto znamo stvari u praksi su malo drugacije...cini mi se da je u biti coveka teznja za novim...

...kada imamo cilj...za kojim tezimo...obicno govorimo da je upravo to stvar koja ce upotpuniti nasu srecu ili ce nam doneti istu...kada taj cilj ostvarimo zadovoljni smo kratko...i stvaramo novi...naravno to je sve normalno jer covek napreduje....ali ne retko mi uslovljavamo svoju srecu...i kad se sve to lepo sabere...sta nam ostane?...par dana srece izmedju jednog ostvarenog i jednog projektovanog cilja...

...pa kada sve ovo povezemo sa ljubavlju i vezama...zapitam se koliko smo mi ljudi istinski srecni?...i da li je pohlepa jedini faktor koji utice na uslovljavanje srece?
Kliknite za proširenje...

Kod mene to nije tako.Srecna sam kad sam SVOJA,kad pokazem svoje pravo lice.Kad ima nesto sto me gusi i sputava da se pokazem onakva kakva jesam onda traje buran nesrecni period,ali i u tom nesrecnom periodu ja sam ustvari srecna zato sto ne popustam i ostajem dosledna sebi sve dok stvari ne dodju na svoje mesto.Medjutim,u tom tuznom periodu svima izgleda da sam nesrecna zbog tuznog pogleda i zato sto cesto placem.Tuzni periodi traju mnogo kratko a srecni po 7-8 godina.Kad traje moj srecan period ja takodje ponekad placem zato sto sam jako osetljiva ali to je skroz zanimljivo kad ja pocnem da placem a znam da sam jako srecna samo sam se u tom trenutku rastuzila, i onda u sred plakanja pocnem da se smejem.
 
Da taj osecaj otkrivanja neceg novog nam je zanimljiv. Ljudi imaju u sebi tu zicu zeleti uvek nesto bolje, lepse, vise... i to je sa jedne strane dobro jer u suprotnom nikad ne bi sisli sa drveca... ali sa druge strane je i lose jer neretko ne umemo realno da procenimo gde su te nase zelje dostignute i gde treba stati.
Moramo jako paziti da ne postanemo sebicni i da gledamo samo svoje potrebe i svoje zelje. Treba imati ciljeve i treba biti srecan kad se oni ostvare... ako smo i tada nesrecni onda je to sve lici na neko besciljno lutanje... i postavlja se pitanje... a sta je nama cilj uopste...
Tema je svakako sagledavanje novih dimenzija i odrastanje...
 
Slazem se tim da kad dobijemo(ostvarimo) ono sto zelimo nas to cini srecnim odredjeno vreme ali se opet vracamo na staro , zelimo vise,lepse... nazalost retki su ljudi koji su srecni zbog malih stvari u zivotu ...sitnica...a i nekaze se za dzabe " sreca je lepa samo kad se ceka..."
 
elenabg:
I ja mislim ovako. Sreca su samo trenuci. I treba ih sabrati sto vise u zivotu. Ostalo je borba za te trenutke. Ali meni je ravna linija, ono kad vam nije lose ali niste ni srecni najgora faza. Potreban mi je osecaj da sam ziva, da osecam da mi krv stuji venama. Ali izgleda da mi svi dobijemo ono sto zelimo, tako da kod mene takvih faza malo ima u zivotu, kod mene su stalno veliki usponi i veliki padovi. Naizmenicne srece i nesrece.Dozivljavala sam velike tragedije, mngo strasnih stvari mi se desilo u ovom kratkom zivotu, ali isto tako ostvarila sam vecinu svojih snova do sad, dodirnula sam i nebo i dno. I mislim da mora tako,da sto vecu srecu dozivite, to vas negde gora nesreca ceka, ali posle kise opet dodje sunce i sve u krug. Tako je bar kod mene.I ne bih menjala svoj zivot za neki mnogo mirniji, mnogo manje dramatican, ne bih menjala ni svoje nesrce jer verujem da su bile uslov za neke srece kasnije. A sve tragedije se na kraju prebole i prevazidju (sto nas ne ubije ojaca nas),a euforija zbog srece i kad prodje ostaje nam uvek da secamo tih divnih trenutaka.
Kliknite za proširenje...


Lepo receno :)
 
Bliss:
...procitah par tema koje su otvorene na forumu...koje su me podstakle na razmisljanje...kada je covek ustvari istinski srecan?...
..namece mi se da bi odgovor trebao biti sada...u svakom momentu svog zivota...ALI...kao sto znamo stvari u praksi su malo drugacije...cini mi se da je u biti coveka teznja za novim...

...kada imamo cilj...za kojim tezimo...obicno govorimo da je upravo to stvar koja ce upotpuniti nasu srecu ili ce nam doneti istu...kada taj cilj ostvarimo zadovoljni smo kratko...i stvaramo novi...naravno to je sve normalno jer covek napreduje....ali ne retko mi uslovljavamo svoju srecu...i kad se sve to lepo sabere...sta nam ostane?...par dana srece izmedju jednog ostvarenog i jednog projektovanog cilja...

...pa kada sve ovo povezemo sa ljubavlju i vezama...zapitam se koliko smo mi ljudi istinski srecni?...i da li je pohlepa jedini faktor koji utice na uslovljavanje srece?
Kliknite za proširenje...
kad se traga za srecom,ona cesto ostane daleko od domasaja,sakrivena...sreca prosto treba da se dogodi...svako otprilike zna sta mu nedostaje,ali ne moze svako imati bas sve u zivotu...negativan primer je ovaj kapitalizam u srbiji,svi smo mislili bice mnogo bolje kad se skinu komunisti i socijalisti sa vlasti,ali sad je mnogo teze preziveti...veca riba jede manju ribu,gazi se preko ljudi da bi se stiglo do novca i uspeha...sreca u ljubavi,po mom misljenju,treba da budu ispunjenost,komplementarost,razumevanje,snaga,pozrtvovanost i dusevni mir...
 
"Real happiness is to love, and to be loved in return" (ne mogu da se setim ko ovo rece, ali je predivna misao, i mislim lepo nam sumira u cemu se sastoji najveca sreca ;) )
 
ima jedna stvar na albumu Rubena Gonzalesa, zove se 'Pueblo nuevo'... to je recept za srecu...
treba pazljivo slusati svaki instrument od pocetka, a trenutak kad pred kraj truba pocne da svira cini da se osecam najsrecnijom osobom na svetu... nista vise od toga ne treba...
 
...sad sam se setila izjave koju sam cula pre par meseci...dajem ljubav i pruzam ljubav....mozda jedan od dobrih puteva da covek bude srecan...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

rusdrugsrba
Жене бирају мушкарце - да ли је ово женска срећа?
2 3 4
Odgovora
92
Pregleda
1.038
Svetozar ot Ružičić
Svetozar ot Ružičić

Back
Top