Многи од нас никад неће сазнати праву истину о човеку који је првенствено Србију бацио на колена, а затим са покерашима из осталих република одрадио посао на растакању СФРЈ. Од свих вођа који су се тада појавили, он је био најопаснији јер је био најлукавији, најпрепреденији и најинтелигентнији. Плус то, што се његова партија осећала тако сигурно на власти као нико, а разлог је био добра залеђина Запада првенствено мислим на САД. Експеримент стварања ЕУ је био замрзнут због свега што је било на Балкану и корист је као по обичају извукла опет сила преко баре као и много пута раније у прошлом веку.
Позната ми је ситуација са Госп. Трифковићем и анимозитетом који је он гајио према сада покојном Председнику. Али из овог некролога се може закључити неколико ствари. Прво да је СМ био невероватно педантан и систематичан човек који је памтио људе које је било када упознао. Друго, поређење са Џекилом и Хајдом нема никакве малициозности... јер је то било стање свести покојника. Сетимо се Руског Патријарха који је дошао ако се не варам за време бомбардовања Београда и био насамо са њим. После тога је Хајд по мени отишао заувек од њега. Многи ово могу да повежу са неком формом егзорцизма али та чињеница стоји. Повезивање његовог животног пута са Шекспиром је заиста оправдано, мада се не бих са Господином Трифковићем сложио у једноме. Многи а и он придају велики значај његовој супрузи. Људи таквог духовног потенцијала и ако хоћете лудила, мало маре за околину. Мислим да је он породици пуштао на вољу да се баве свим и свачим што им падне на памет. Сину је куповао ферарије, ћерци отворио радио станицу, жени направио партију.... То су ствари које су требале да му дају слободу да уради оно што му је превасходно био циљ и који је умислио, замислио или добио задатак да оствари.... како се год коме свиђа.
Што се тиче самог Хашког процеса, видео се интелектуални капацитет којим је срозавао сведоке од простих албанских сељака који су лупетали оно што су научили напамет до управника РС, бившег и данашњег МИ6 обавештајца високог ранга. То не може свако, па макар имао на располагању сјајне саветнике. То се зна или не, трећег нема.... и такође чињенице које се не могу оспорити. Ово нема никакве везе са дивљењем њему као особи, већ је чиста аналитичка вежба. И ја сам као и многи други због онога што је Србији урадио кад је био у зениту власти, хтео да му се деси нешто овако као што је сад доживео. То је осећање, када имате неку форму тирана на власти и његов пад са трона у блато многима донесе какву такву сатисфакцију. Међутим он није пао као тиранин већ је завршио у Лубјанци 21. века као што лепо рече Господин Трифковић.
Многе ствари ће бити предмет историчара који буду проучавали његове везе по свету и колико су оне и НСП имали утицај на његов као и наше животе. Једно је сигурно. Он ће ући у историју за неке као тиранин и деспот а за неке као мученик. На нама је да изаберемо.
