Vampiri
- Začetnik teme The_411
- Datum pokretanja
- stanje
gost 30309
Domaćin
- Poruka
- 4.376
batka_mija
Domaćin
- Poruka
- 3.233
_honeybunny_
Primećen član
- Poruka
- 851
jedem_skorpije_za_dorucak
Zainteresovan član
- Poruka
- 375
The_411
Zainteresovan član
- Poruka
- 178
Evo nesto o njima:O postajanju:
prva teorija, tradicionalna:
Posle smrti, ako je pojedinac bio zao ko niko on n eumire nego posaje vampir zato sto je njegova dusa prokleta i ne moze da napusti telo i ode gde vec ide. Vampir je stvorenje osudjeno da bude zlo i da unistava ono sto je nekad volelo( i ziva bica). Sad ko ga takvim napravi Bog ili djavo se ne zna.
Hrane se krvlju koje je samo simbol za zivot tj. energiju.
Druga teorija"naucna":
Vampirizam je bolest. Pre ko zna koliko godina na zemlju je putem meteora dosao virus kasnije nazvan vril. Prenosio se ujedom. A zrtva umrla od njega, bi bila ozivljena od strane virusa putem neke vrste hemijske energije koju virus stvara i koriscena kao dalje prenosno sredstvo. Virus ubijaju fotoni iz sunca(osetljivost na sunce), a odredjena jedinjenje iz belog luka mu smetaju.
Ali virus nije u pocetku previse agresivan i potrebno je da se zrtva iscrpi skoro do smrti ipostane dovoljno slaba pri cemu mora da popije i zarazenu krv, da bi unela dovoljno veliku kolicinu virusa, ili da se virus sam odomaci i razvije u domacinu i ojaca visestrukim unosenje( sa tri vampirska ugriza).
Vremenom je virus evoluirao i to u vise razlicitih grana zbog cega se nalazi na slicne a ana opet razlicite primerke sirom sveta. Vremenom nije postalo neophodno da zrtva umre, nego se transformacija vrsi za vreme zivota. Posle transformacije virus kontrolise bice u nekoj meri i menja njegov mentalitet, ostavljajuci sa jedinim osecajem da samo sveza krv moze da utoli glad.
Vampir se moze ubiti nabijanjem kolca usrce (srce ostaje da funkcionise kao organ koji virus snabdeva materijom putem krvi) i dekapitacijom cime se prekidaju veze tela sa nervnim centrom koji moze da ga kontrolise. I po ovoj teoriji Oni krvare i primaju rane i na drugim delovima tela, ali su otpotniji na povrede bog dejstva virusa koji ih i brze sanira.
prva teorija, tradicionalna:
Posle smrti, ako je pojedinac bio zao ko niko on n eumire nego posaje vampir zato sto je njegova dusa prokleta i ne moze da napusti telo i ode gde vec ide. Vampir je stvorenje osudjeno da bude zlo i da unistava ono sto je nekad volelo( i ziva bica). Sad ko ga takvim napravi Bog ili djavo se ne zna.
Hrane se krvlju koje je samo simbol za zivot tj. energiju.
Druga teorija"naucna":
Vampirizam je bolest. Pre ko zna koliko godina na zemlju je putem meteora dosao virus kasnije nazvan vril. Prenosio se ujedom. A zrtva umrla od njega, bi bila ozivljena od strane virusa putem neke vrste hemijske energije koju virus stvara i koriscena kao dalje prenosno sredstvo. Virus ubijaju fotoni iz sunca(osetljivost na sunce), a odredjena jedinjenje iz belog luka mu smetaju.
Ali virus nije u pocetku previse agresivan i potrebno je da se zrtva iscrpi skoro do smrti ipostane dovoljno slaba pri cemu mora da popije i zarazenu krv, da bi unela dovoljno veliku kolicinu virusa, ili da se virus sam odomaci i razvije u domacinu i ojaca visestrukim unosenje( sa tri vampirska ugriza).
Vremenom je virus evoluirao i to u vise razlicitih grana zbog cega se nalazi na slicne a ana opet razlicite primerke sirom sveta. Vremenom nije postalo neophodno da zrtva umre, nego se transformacija vrsi za vreme zivota. Posle transformacije virus kontrolise bice u nekoj meri i menja njegov mentalitet, ostavljajuci sa jedinim osecajem da samo sveza krv moze da utoli glad.
Vampir se moze ubiti nabijanjem kolca usrce (srce ostaje da funkcionise kao organ koji virus snabdeva materijom putem krvi) i dekapitacijom cime se prekidaju veze tela sa nervnim centrom koji moze da ga kontrolise. I po ovoj teoriji Oni krvare i primaju rane i na drugim delovima tela, ali su otpotniji na povrede bog dejstva virusa koji ih i brze sanira.
The_411
Zainteresovan član
- Poruka
- 178
Treca teorija magijska:
Vampiri su samo astralna tela koja su ostaci neke druge rase. Oni se ne mogu lako unistiti, niti su uvek vidljivi. Standardi fizicki napori ne deluju na njih zatosto oni uglavnom postoje na stralnoj ravni. Hrane se energijom koju crpe iz ljudi( ne neophodno putem krvi jer su nematerijalni)
Teorija savremenih vampira:
Vampiri su pojedinci koji su shvatili da mogu da budu i visi i mocniji od obicnih smrtnika, poprlicno se oslanjaju na okultisticko ucenje trece teorije.
Oni su naucili kako da probude svoju astralnu svest i egzistiraju na dve ravni istovremeno potpuno svesno. Oni to nazivaju snom, zato sto im je to otkrovenje doslo kroz san i smatraju da je san realniji od stvarosti zato sto u snu se ulazi u astralni svet. I zbog toga sebe nazivaju Sanjacima, Dreamers, dok su smrtnici koji to nisu spoznali oni koji samo spavaju ne svesni sna(spavaci, Sleepers)
I sasvm normalno je da su Sanjaci visa rasa u odnosu na bedne spavace. Postuju uglavnom Akadjansku boginju Tiamat, koja je originalno bila boginja soli i ora ali je prerasla u boginju besa, mrznje i unistenja, koja je nekako dogurala i do titule Vampirskog zmaja.(u FRPu je se Tiamat zove petoglava boginja zmajeva, tvorac svih zlih zmajeva). Smatraju da su vampiri u jednom trenutku poceli da gaje ljude kao stoku i da su oni zasluzni za bilo kakav napredak covecaanstva. Spominju i prve vampire koji su postojali pre ljudskog roda koje nazivaju Ancient ones i pricaju o apokalipsi covecanstva posle koje vampiri potpuno gospodare zemljom. Poklonik ovog poslednjeg ucenja je sekta po imenu Temple of the Vampire.
Vampiri su samo astralna tela koja su ostaci neke druge rase. Oni se ne mogu lako unistiti, niti su uvek vidljivi. Standardi fizicki napori ne deluju na njih zatosto oni uglavnom postoje na stralnoj ravni. Hrane se energijom koju crpe iz ljudi( ne neophodno putem krvi jer su nematerijalni)
Teorija savremenih vampira:
Vampiri su pojedinci koji su shvatili da mogu da budu i visi i mocniji od obicnih smrtnika, poprlicno se oslanjaju na okultisticko ucenje trece teorije.
Oni su naucili kako da probude svoju astralnu svest i egzistiraju na dve ravni istovremeno potpuno svesno. Oni to nazivaju snom, zato sto im je to otkrovenje doslo kroz san i smatraju da je san realniji od stvarosti zato sto u snu se ulazi u astralni svet. I zbog toga sebe nazivaju Sanjacima, Dreamers, dok su smrtnici koji to nisu spoznali oni koji samo spavaju ne svesni sna(spavaci, Sleepers)
I sasvm normalno je da su Sanjaci visa rasa u odnosu na bedne spavace. Postuju uglavnom Akadjansku boginju Tiamat, koja je originalno bila boginja soli i ora ali je prerasla u boginju besa, mrznje i unistenja, koja je nekako dogurala i do titule Vampirskog zmaja.(u FRPu je se Tiamat zove petoglava boginja zmajeva, tvorac svih zlih zmajeva). Smatraju da su vampiri u jednom trenutku poceli da gaje ljude kao stoku i da su oni zasluzni za bilo kakav napredak covecaanstva. Spominju i prve vampire koji su postojali pre ljudskog roda koje nazivaju Ancient ones i pricaju o apokalipsi covecanstva posle koje vampiri potpuno gospodare zemljom. Poklonik ovog poslednjeg ucenja je sekta po imenu Temple of the Vampire.
The_411
Zainteresovan član
- Poruka
- 178
Evo kratke priče o Elizabet Báthory, Grofici od Transilvanije, koja se rodila negde 1560/61, a umrla 21. avgusta 1614. Od malih nogu je bila malkice čudno dete, a nije joj nedostajalo lepote. Veoma rano je, kao i svako plemićko dete, upznala tadašnju verziju pravde, a legenda pominje jedan od događaja u njenom ranom detinjstvu kada je sa interesovanjem prisustvovala kažnjavanju ciganina krivokletnika, koji je ušiven u otvoren stomak živog konja i ostavljen da umre unutra. Mlada Elizabet je tu shvatila da je ona kao plemkinja vladar života i smrti slugu i seljaka. Kada je udajom postala Grofica od Transilvanije, već je uživala da teroriše i muči poslugu, ponižavajući ih i kažnjavajući na razne načine. U društvu svog muža rado je prisustvovala mučenjima i egzekucijama, a kada je gospodin grof bio odsutan, otkrila je neviđeno zadovoljstvo u ličnom angažovanju u torturi, naročito je volela bičevanje do smrti ingeniozno dizajniranim bičem koji je na vrhu imao malu kandžicu koja je kidala meso istovremeno ne povređujući đrtvu odmah smrtno. Legende pominju skoro svakodnevna ubijanja zarobljenika i porestupnika koje je lično bičevala doi smrti, ali sa prednje strane jer joj je to, uz krv koja je prskala, činilo neobično, gotovo seksualno zadovoljstvo.
U zamku se okružila mračnim likovima, astrolozima, alhemičarima i vešticama, a najverinje saradnice su bile Dorotta Szentes - Dorka i izvesna Darvulia.
1602. gine njen muž Ferenc Nadasdy a obrazovana, inteligentna, politički pohlepna i još lepa Elizabeta, tada u 43. počinje da brine sve više i više o svojoj lepoti koja prolazi i vene. Ionako nezgodnu groficu sve više spopadaju napadi besa, a jednog dana, kada je sluškinja počupala pri češljanju, ošamarila je tako da joj je noktima razderala obraz. Krv je potekla po grfočinoj ruci, a ona je, gle čuda, to veče primetila da joj je koža na tom mestu neuobičajeno glatka i mekana, te da su bore smanjene. Odmah je konsultovala svoje kzmetičke stručnjake, alhemičara i veštice, koji naravno, nisu bili ludi da joj protivureče i tako, legend is borne!
Počinje lov na mlade devojke, seljanke, koje je u podrumu svog zamka Grofica Elizabeta koristila kao izvor blagotvorne krvi kojom je održavala svoju mladost. Devojke su u početku gole vešane lancima za noge i rezan im je vrat. Kasnije su dodavane nekakve sprvaice, kao Gvozdena devica, ili kavez sa šiljcima unutra, u koji je zatvarana naga devojka, pa je usijanim gvožđem terana da se sama nabode i pušta sebi krv dok ne izdahne. Bilo je tu i drugih spravica, a nekada su devojke korištene za višekratnu upotrebu. Uglavnom, Elizabeta je kupajući se umela i da gucne po koju kap krvi, a kasnije je pila iz zlatnih kondira, a onda i direktno iz rana na telu.
Na žalost, kozmetički tretman nije imao efekat kakav je Elizabeta očekivala, (ošito da je bio mnogo manje efikasan od Eucerin-a ili Vichy-ja), ali se grofica i tome dosetilaČ to je zato što su device bile nislkog roda. Stoga je došla na genijalnu ideju, organizovala je internat za ćerke nižih plemića i sitne vlastele, pa je tako došla i do malo plemenite krvi (pa sad ti šalji decu u privatne škole!). E, to je već bilo malo preterano, pa je kral Matijaš naredio guverneru provincije, rođaku grofice, da smesta zauzme zamak. 30. decembra 1610. grof Đerđ Turzo ulazi u zamak, u njemu nalaze jednu mrtvu, iskrvavljenu devojku, jednu na samrti sa rupama na telau, nekoliko nih u tamnicama i oko 50 tela zakopanih ispod zamka.
Grofica je suđena, ali je odbila da se pokaje i da prizna išta. Njen lični dnevnik je kasnije potvrdio račun sa suđenja, 612 devojaka je ubijeno na najsuroviji način da bi Elizabeta došla do njihove krvi! U Mađarskoj se čuva zapisnik sa tog suđenja. Svi saučesnici grofice Batory su pogubljeni i tela su im spaljena, dvema vešticama su otrgnuti prsti i potom su žive spaljene, ali plemićki status i rodbinska veza sa tadašnjim predsednikom vlade je sprečila sud da pogubi i Elizabetu Batory, iako je i kralj Matijaš tražio njenu glavu. Ona je odvedena u zamak, uvedena u sobu za mučenje, gde su zidari zazidale sve prozore i vrata, a zatim i ulazna vrata, na kojima je ostavljen jedan mali otvor za dotur hrane. 1614. u avgustu Grofica Batory je umrla.
Eto, tolko o Elizabet Batory, koja nije bila vampir!
U zamku se okružila mračnim likovima, astrolozima, alhemičarima i vešticama, a najverinje saradnice su bile Dorotta Szentes - Dorka i izvesna Darvulia.
1602. gine njen muž Ferenc Nadasdy a obrazovana, inteligentna, politički pohlepna i još lepa Elizabeta, tada u 43. počinje da brine sve više i više o svojoj lepoti koja prolazi i vene. Ionako nezgodnu groficu sve više spopadaju napadi besa, a jednog dana, kada je sluškinja počupala pri češljanju, ošamarila je tako da joj je noktima razderala obraz. Krv je potekla po grfočinoj ruci, a ona je, gle čuda, to veče primetila da joj je koža na tom mestu neuobičajeno glatka i mekana, te da su bore smanjene. Odmah je konsultovala svoje kzmetičke stručnjake, alhemičara i veštice, koji naravno, nisu bili ludi da joj protivureče i tako, legend is borne!
Počinje lov na mlade devojke, seljanke, koje je u podrumu svog zamka Grofica Elizabeta koristila kao izvor blagotvorne krvi kojom je održavala svoju mladost. Devojke su u početku gole vešane lancima za noge i rezan im je vrat. Kasnije su dodavane nekakve sprvaice, kao Gvozdena devica, ili kavez sa šiljcima unutra, u koji je zatvarana naga devojka, pa je usijanim gvožđem terana da se sama nabode i pušta sebi krv dok ne izdahne. Bilo je tu i drugih spravica, a nekada su devojke korištene za višekratnu upotrebu. Uglavnom, Elizabeta je kupajući se umela i da gucne po koju kap krvi, a kasnije je pila iz zlatnih kondira, a onda i direktno iz rana na telu.
Na žalost, kozmetički tretman nije imao efekat kakav je Elizabeta očekivala, (ošito da je bio mnogo manje efikasan od Eucerin-a ili Vichy-ja), ali se grofica i tome dosetilaČ to je zato što su device bile nislkog roda. Stoga je došla na genijalnu ideju, organizovala je internat za ćerke nižih plemića i sitne vlastele, pa je tako došla i do malo plemenite krvi (pa sad ti šalji decu u privatne škole!). E, to je već bilo malo preterano, pa je kral Matijaš naredio guverneru provincije, rođaku grofice, da smesta zauzme zamak. 30. decembra 1610. grof Đerđ Turzo ulazi u zamak, u njemu nalaze jednu mrtvu, iskrvavljenu devojku, jednu na samrti sa rupama na telau, nekoliko nih u tamnicama i oko 50 tela zakopanih ispod zamka.
Grofica je suđena, ali je odbila da se pokaje i da prizna išta. Njen lični dnevnik je kasnije potvrdio račun sa suđenja, 612 devojaka je ubijeno na najsuroviji način da bi Elizabeta došla do njihove krvi! U Mađarskoj se čuva zapisnik sa tog suđenja. Svi saučesnici grofice Batory su pogubljeni i tela su im spaljena, dvema vešticama su otrgnuti prsti i potom su žive spaljene, ali plemićki status i rodbinska veza sa tadašnjim predsednikom vlade je sprečila sud da pogubi i Elizabetu Batory, iako je i kralj Matijaš tražio njenu glavu. Ona je odvedena u zamak, uvedena u sobu za mučenje, gde su zidari zazidale sve prozore i vrata, a zatim i ulazna vrata, na kojima je ostavljen jedan mali otvor za dotur hrane. 1614. u avgustu Grofica Batory je umrla.
Eto, tolko o Elizabet Batory, koja nije bila vampir!
_honeybunny_
Primećen član
- Poruka
- 851
The_411
Zainteresovan član
- Poruka
- 178
Evo nesto i o Drakuli za koga vecina misli da je bio prvi vampir,ali nije.
Vlad Cepes III je rodjen novembra 1431. godine. Slike ga prikazuju kao niskog rastom, divljackog izgleda, velikih zelenih ociju i markantnog nosa. Njegov otac Vlad II je 1436. godine krunisan za vlaskog kneza u Trgovistu i poznat je po svojim naporima da uspstavi trajni mir sa Otomanskom imperijom. Da bi dokazao svoju dobru volju, on je svoje sinove, buduceg kneza Vlada III i princa Radua, poslao na dvor sultana Murata II, gde su stekli prvo obrazovanje. Ne zna se sta je sve kod sultana ucio Vlad Cepes, ali je izvesno da je surovu tursku metodu nabijanja ljudi na kolac tokom svoje vladavine veoma "usavrsio" i masovno primenjivao, pa je, bar u toj oblasti, uveliko nadmasio svoje ucitelje. Krvavu i surovu borbu za presto, Vlad Cepes je vodio tri puta, jer ga je isto toliko puta gubio i vracao, najcesce grubom silom ali i politickim kompromisima. Odmah na pocetku svoje karijere ubio je svoga strica kneza Vladislava II koji je iskoristivsi njegov odsustvo iz zemlje (tada se Cepes jos nalazio u Konstantinopolju), pokusao da mu preotme presto. Ipak, najvise se "proslavio" time sto je posle jedne bitke sa Turcima, naredio da se 20.000 zarobljenika nabije na kolac. Kada je ubrzo, sa mnogo jacom vojskom, do Cepesove prestonice Trgoviste, stigao sultan Mehmed II i video uzasan prizor, mogao je samo da naredi povlacenje jer njegovi vojnici vise nisu imali hrabrosti da se uhvate u kostac sa "vlaskim Drakulom". Zrtve Cepesove surovosti nisu bili samo Turci, vec i njegovi plemici i obicni podanici, od kojih je neke nabijao na kolac, neke zive pekao, a neke brutalno mucio i sakatio. Hronicari kazu da je u to vreme bilo moguce na putu naci kesu sa dukatima, koju niko ne bi smeo ni da pipne, zbog straha od jezive kazne koja bi ga u tom slucaju sacekala. Poznat je i slucaj tadasnjeg diplomatskog incidenta, kada je Vlad Cepes licno jednom turskom izaslaniku glavu prikovao uza zid, zato sto je nosio turban, smatrajuci da mu je na taj nacin naneo neoprostivu uvredu. Cepes je medjutim bio i politicar spreman i na nimalo lake kompromise, naravno, kada bi ga okolnosti na to naterale. Posto ga je brat Radu (udruzen sa Turcima), oborio sa prestola, Vlad Cepes je pobegao u Transilvaniju. Tamo ga je ugarski kralj Matija Korvin uhapsio i 12 godina drzao u zatvoru. Da bi se izbavio od ropstva, odustao je od svoje pravoslavne vere i presao u katolicanstvo. Zahvaljujuci ovom "komromisu", oslobodio se tamnice i posle smrti svoga brata Radua 1476. godine, po treci put se vratio na presto, uspostavivsi novu prestonicu u Bukurestu. Na vlasti nije dugo ostao, jer su ga Turci decembra te godine ubili, otsekli mu glavu, a zatim je nabijenu na kolac, proneli sirom Otomanskog carstva, kako bi zaplasili potencijalne buntovnike i protivnike sultanove vlasti. Legenda o tome kako je Vlad Cepes "prodao dusu djavolu" da bi se vecno iz Karpatskih planina borio protiv Turaka, postala je deo narodnih predanja, koje je bilo u funkciji borbe i otpora rumunskog naroda protiv turske, madjarske i svake druge dominacije.
Vlad Cepes III je rodjen novembra 1431. godine. Slike ga prikazuju kao niskog rastom, divljackog izgleda, velikih zelenih ociju i markantnog nosa. Njegov otac Vlad II je 1436. godine krunisan za vlaskog kneza u Trgovistu i poznat je po svojim naporima da uspstavi trajni mir sa Otomanskom imperijom. Da bi dokazao svoju dobru volju, on je svoje sinove, buduceg kneza Vlada III i princa Radua, poslao na dvor sultana Murata II, gde su stekli prvo obrazovanje. Ne zna se sta je sve kod sultana ucio Vlad Cepes, ali je izvesno da je surovu tursku metodu nabijanja ljudi na kolac tokom svoje vladavine veoma "usavrsio" i masovno primenjivao, pa je, bar u toj oblasti, uveliko nadmasio svoje ucitelje. Krvavu i surovu borbu za presto, Vlad Cepes je vodio tri puta, jer ga je isto toliko puta gubio i vracao, najcesce grubom silom ali i politickim kompromisima. Odmah na pocetku svoje karijere ubio je svoga strica kneza Vladislava II koji je iskoristivsi njegov odsustvo iz zemlje (tada se Cepes jos nalazio u Konstantinopolju), pokusao da mu preotme presto. Ipak, najvise se "proslavio" time sto je posle jedne bitke sa Turcima, naredio da se 20.000 zarobljenika nabije na kolac. Kada je ubrzo, sa mnogo jacom vojskom, do Cepesove prestonice Trgoviste, stigao sultan Mehmed II i video uzasan prizor, mogao je samo da naredi povlacenje jer njegovi vojnici vise nisu imali hrabrosti da se uhvate u kostac sa "vlaskim Drakulom". Zrtve Cepesove surovosti nisu bili samo Turci, vec i njegovi plemici i obicni podanici, od kojih je neke nabijao na kolac, neke zive pekao, a neke brutalno mucio i sakatio. Hronicari kazu da je u to vreme bilo moguce na putu naci kesu sa dukatima, koju niko ne bi smeo ni da pipne, zbog straha od jezive kazne koja bi ga u tom slucaju sacekala. Poznat je i slucaj tadasnjeg diplomatskog incidenta, kada je Vlad Cepes licno jednom turskom izaslaniku glavu prikovao uza zid, zato sto je nosio turban, smatrajuci da mu je na taj nacin naneo neoprostivu uvredu. Cepes je medjutim bio i politicar spreman i na nimalo lake kompromise, naravno, kada bi ga okolnosti na to naterale. Posto ga je brat Radu (udruzen sa Turcima), oborio sa prestola, Vlad Cepes je pobegao u Transilvaniju. Tamo ga je ugarski kralj Matija Korvin uhapsio i 12 godina drzao u zatvoru. Da bi se izbavio od ropstva, odustao je od svoje pravoslavne vere i presao u katolicanstvo. Zahvaljujuci ovom "komromisu", oslobodio se tamnice i posle smrti svoga brata Radua 1476. godine, po treci put se vratio na presto, uspostavivsi novu prestonicu u Bukurestu. Na vlasti nije dugo ostao, jer su ga Turci decembra te godine ubili, otsekli mu glavu, a zatim je nabijenu na kolac, proneli sirom Otomanskog carstva, kako bi zaplasili potencijalne buntovnike i protivnike sultanove vlasti. Legenda o tome kako je Vlad Cepes "prodao dusu djavolu" da bi se vecno iz Karpatskih planina borio protiv Turaka, postala je deo narodnih predanja, koje je bilo u funkciji borbe i otpora rumunskog naroda protiv turske, madjarske i svake druge dominacije.
The_411
Zainteresovan član
- Poruka
- 178
Kineska mitologija poznaje jednu vrstu demona, Chiang-shis (ili kiang shi tj. kjang ši), pročitajte genezu i osobine, pa uporedite sa predstavom o vampirima kod nas.
Kjang ši je kineska verzija vampira. U njihovom verovanju, svaki čovek ima 2 duše, superiornu ili racionalnu i inferiornu ili iracionalnu. Superiorna duša može da napusti čovekovo telo dok spava i da se pojavi kao njegov dvojnik dok okolo luta. Takođe, može da posedne drugo telo i da kroz njega govori. Ali, ako joj se nešto dogodi dok je na putu odvojena od tela, telo će biti pogođeno. S druge strane, inferiorna duša, zvana p'ai ili p'o, predstavlja dušu koja nastanjuje telo fetusa tokom trudnoće i često boravi u telu neko vreme po smrti. Za nju se veruje da je sila koja očuvava telo od raspadanja. Ako je p'ai bila dovoljno jaka, ona može da sačuva i nastanjuje telo dugo posle smrti i čak da koristi telo za svoje nakane. Telo oživljeno silom p'ai se zvalo chiang-shih.
Kjang ši obično nastaje posle naročito nasilnih smrti, samoubistava, vešanja, davljenja ili gušenja. Takođe, često je razultat nepravilne sahrane, naročito ako mrtvo telo bude direktno obasjano mesečevim ili sunčevim svetlom. Verovalo se da će mrtvi biti nemirni ako se odlaže njihova sahrana. Nije poznato da kjang ši ustaje iz groba, tako da njegova transformacija nastaje pre sahrane. Za svoje staniše biraju nadzemne kripte ili mrtvačke sanduke kojima mogu imajti lagan pristup.
To je noćno stvorenje, ima dugačke kandže, očnjake i užasne oči. Veoma je divlje i često otkida glave i udove žrtava a hrani se pijući krv živih ljudi. Priča se da imaju jak seksualni nagon i da često napadaju i siluju žene. Što su stariji to su i snažniji, mogu da dobiju sposobnost letenja, poraste im dugačka bela ili zelenkasta kosa i mogu nekada da se menjaju u vukove.
Kjang ši ne može da pređe tekuću vodu, od njega se može braniti korišćenjem belog luka i soli, koja je za njih kao kiselina. Takođe posipanje pirinča, crvenog graška ili gvožđa oko njegovog staništa ili na kovček će sprečiti stvorenje da noću izlazi. Plaši ih takođe i jaka buka a ubija ih grom ili puščano zrno. Spaljivanje tela u bilo kojoj fazi je obavezno, jer to zasigurno potpuno uništava stvorenje.
Kjang ši je kineska verzija vampira. U njihovom verovanju, svaki čovek ima 2 duše, superiornu ili racionalnu i inferiornu ili iracionalnu. Superiorna duša može da napusti čovekovo telo dok spava i da se pojavi kao njegov dvojnik dok okolo luta. Takođe, može da posedne drugo telo i da kroz njega govori. Ali, ako joj se nešto dogodi dok je na putu odvojena od tela, telo će biti pogođeno. S druge strane, inferiorna duša, zvana p'ai ili p'o, predstavlja dušu koja nastanjuje telo fetusa tokom trudnoće i često boravi u telu neko vreme po smrti. Za nju se veruje da je sila koja očuvava telo od raspadanja. Ako je p'ai bila dovoljno jaka, ona može da sačuva i nastanjuje telo dugo posle smrti i čak da koristi telo za svoje nakane. Telo oživljeno silom p'ai se zvalo chiang-shih.
Kjang ši obično nastaje posle naročito nasilnih smrti, samoubistava, vešanja, davljenja ili gušenja. Takođe, često je razultat nepravilne sahrane, naročito ako mrtvo telo bude direktno obasjano mesečevim ili sunčevim svetlom. Verovalo se da će mrtvi biti nemirni ako se odlaže njihova sahrana. Nije poznato da kjang ši ustaje iz groba, tako da njegova transformacija nastaje pre sahrane. Za svoje staniše biraju nadzemne kripte ili mrtvačke sanduke kojima mogu imajti lagan pristup.
To je noćno stvorenje, ima dugačke kandže, očnjake i užasne oči. Veoma je divlje i često otkida glave i udove žrtava a hrani se pijući krv živih ljudi. Priča se da imaju jak seksualni nagon i da često napadaju i siluju žene. Što su stariji to su i snažniji, mogu da dobiju sposobnost letenja, poraste im dugačka bela ili zelenkasta kosa i mogu nekada da se menjaju u vukove.
Kjang ši ne može da pređe tekuću vodu, od njega se može braniti korišćenjem belog luka i soli, koja je za njih kao kiselina. Takođe posipanje pirinča, crvenog graška ili gvožđa oko njegovog staništa ili na kovček će sprečiti stvorenje da noću izlazi. Plaši ih takođe i jaka buka a ubija ih grom ili puščano zrno. Spaljivanje tela u bilo kojoj fazi je obavezno, jer to zasigurno potpuno uništava stvorenje.
- stanje