granice strpljenja

koje su granice strpljenja u vezi?
koliko je normalno slusati - sacekaj dok ovo, sacekaj dok ono... a privatni (porodicni) zivot nikako da dobije neku normalnu formu.
pri tom ja, koja postavljam pitanja i dobijam te takve odgovore sam zrtvovala godinu dana da bih bila sa njim u inostranstvu i svoje navike poprilicno podredila njegovom nacinu zivota.
sad, kad smo ponovo kod kuce - ista prica (mozda jos i gora jer dok smo bili preko je sve odlagao za kad se vratimo; u tom periodu ja sam ostala bez posla, oslabili su kontakti sa drugaricama...)
a on je uzasno sebican i, po mojim merilima, prilicno inertan da bilo sta pocne da resava.
usled sve te napetosti manje je i 'onih' trenutaka koji odrzavaju vezu, koji ponovo pokrecu zaljubljenost...
tako da sam ja sad na ivici strpljenja i ozbiljno razmisljam o krupnim koracima...
napominjem da smo u godinama koje podrazumevaju ozbiljnost i odgovornost (30, 35)

mislis nece da te zeni?
e pa yebiga...

da bar nece... bilo bi mi lakse da prelomim

al kad se tako postavi sa zrtvovanjem to me moze da valjda...ti se zrtvujes da bi tom zrtvom kupila, sta...brak?
i ne treba neko da te zeni sto ti time vraca za zrtvovanje nego sto te voli i zeli za ceo zivot...
pritiskanja u tom smislu su totalno glupa...jer, zar nije bitnije da zivot provedes sa nekim koga ti zaita volis i ko tebe voli nego da nekog tako pritiskas samo sto ste u "ozbiljnim godinama"?

naravno da ta moja zrtva (u pocetku je ova rec bila pod navodnicima, jer sam to sve uradila smatravsi da je tako normalno - njemu je bio ponudjen posao u inostranstvu i smatrala sam da je normalno da ga pratim) nije ucinjena iz tih glupih ponuda. mi smo bili i vereni pre svega toga... sve je to u tom momentu izgledalo kao normalno. ali sad je uzelo maha i ja vise jednostavno nemam strpljenja. sve se ovo pretvorilo u posao...

pa onda ga prati i dalje, i to je valjda normalno
ne, zakaži neki vikend venčanje i obavesti ga poslovnim pismom, sve sa memorandumom - zakaži mu dejt ispred SO i kvit

Ako kod njega prolazi samo fora sa biznis planom - pa ponudi mu TO!

Ne znam, ja brzo odustajem ako nešto ne ide i tako sam se predstavila i u vezi - pa nema problema. Ne volim menjanje planova (naročto ako za to nema jakih argumenata, zayeban sam lik, sva se narogušim ako je to - bezrazložno). U stvari, poštujem dogovore i isto očekujem (ili slično) od drugih, pa i od dragog. Što si napustila posao, zbog 12 meseci u inostranstvu? Pa ti si automatski u poziciji u kojoj ne možeš da pregovaraš :?

Jao koji bedak... A ti si baš htela? A možda nije sebičan - možda malo misli i na tebe... Neće da te oženi da ne bi provalila da te ne voli kad već budete imali očajan brak a neće da te ostavi da te ne povredi... Ma on je srce pravo, divan jedan čovek - jel da? Jel sam pogodila?

Pa ne mora samo brak da bude 'normalna porodična forma':? meni se čini da tu ima još nešto osim 'neće da me ženi'; šta ste je napale odmah:|
U stvari, nije mi baš ni jasno ovo pitanje, mislim da ne razumem šta se dešava... Šta je normalna forma; odnosno ŠTA on odlaže, i SA ČIM?

Licno mislim da ne bih imala neke preterano rastegljive zivce i granice strpljenja. Cemu to?

Poenta veze jeste da OBOJE budu srecni, ne da jedan vodi a drugi se "prilagodjava", "strpljuje", "zrtvuje".

Meni je uospte to "zrtvovanje" recept za kasnije nezadovoljstvo, frustraciju i probleme.

Jedno su kompromisi i dogovori, ma to mogu da pristanem (da li cemo na skijanje ovde ili onde, kada cemo na more isl) ali neka velika preokretanja zivota bez pozitivnih rezultata za obe strane - nisu za mene.

Svakim sekundom ti je sve bliza perspektiva slicna ovoj slici:

on se igra sa detetom sa mladjom zenom od tebe, a ti hranis golubove - zajednicko vam je samo: isti park.