Uf, al ga iskoplikovaste.
Vidi ovako, na netu su sve IP adrese javne, i medjusobno jedinstvene. Zamisli sad da imas kuci 4 kompjutera, i hoces da ih sve pustis na net. Jedan nacin je da se svaki kaci na net preko svoje telefonske linije i svog modema, i u tom slucaju bi svaka masina imala svoju javnu IP adresu, staticku ili dimanicku sad nije bitno. E sad, to nije elegantno resenje. Zasto praviti impulse na 4 linije i 4 puta trositi internet sate ako moze bolje.
To bolje je lokalna mreza. U njoj svaka masina ima svoju IP adresu, dodeljenu njenoj mreznoj kartici. I sad, dovoljno je da na jednoj od njih imamo modem, koji ide na net, i kada na konekciji ka netu, ukljucimo opciju Internet Connection Sharing, ta masina postaje ruter, koji ima dve IP adrese, jedna je javna, na modemu ka netu, dodeljena od strane provajdera, a druga je privatna, na mreznoj kartici ka ostatku lokalne mreze. Ta adresa mora da bude 192.168.0.1 da bi rutiranje radilo. Adrese ostalih masina u lokalnoj mrezi su 192.168.0.2, 3 i tako dalje, i vazno je da im default gateway bude postavljen na 192.168.0.1, odnosno IP adresu masine koja prosladjuje zahteve za prisptup sajtovima ka spoljnom svetu. Takodje i DNS server na masinama u lokalnoj mrezi moraju da budu postavljeni na IP adresu masine koja preusmerava pakete.
Kada sad bilo koja masina iz unutrasnje mreze pristupa spoljnom svetu, uvek se vidi kao masina sa javnom IP adresom dodeljenom od provajdera modemu glavnom kompjutera. Kaze se da ta masina vrsi NAT funkciju (Network address translation) znaci prosledjuje zahteve ka spolja i internet sadrzaje ka unutra.
Ovo je najjednostavnija varijanta NAT-a koju svako kuci moze da napravi, daleko od toga da je ovo sve sto o tome moze da se kaze.
