МНОГО МЕ БОЛЕ ЖИВЕ РАНЕ НАРОДА МОГ
Српске принцезе и витезови народа српског,
Бог ми је сведок да ме, исто као и Вас, драге сестре и поштована браћо, све ране Народа, Вере и Отаџбине Ваше и моје муче, пеку и боле истим интензитетом као и све Вас и сваког оног Србина и Српкињу који у души својој осећају оловни ехо речи срцем написаног диктата душе Србинове. Нећемо тражити кривце, можда смо сви подједнако криви, али ћемо оставити своје болне вапаје потомцима својим како би их подсећали на наша посрнућа, ништавност и недођију за коју смо сами криви и како би били мудрији, храбрији и умнији од нас самих, да за време своје овоземаљскости не доживе ове муке, јад и срам које ми доживљавамо – КОПРЦАЊЕ КОЈЕ НАЗИВАМО ЖИВОТОМ. Да ли се то уопште животом може и звати рећи ћу Вам једном другом приликом када ми дрхтај мине десницу, кад пресуши сузано врело и кад бол у грудима буде бар мало подношљивији. Све претворити у ништа само нама је успело у историји чивечанства. Дозволити да нас предводе деца тито-комуњара, олош најгорег соја и измећари непријатеља свих нас је нешто што нам ни Господ неће моћи да опрости. Косовске божуре, процвалост душе Србинове која је изникнула на крви, јунаштву и светости прадедова Ваших и мојих, сада неко својим цвећем зове и тиме се кити. Истину смо заменили лажима, храброст кукавичлуком и богоносје скрнављењем свега и свачега. Пљујемо по нашем Творцу, а очекујемо да нам помогне. Клањамо се најгорем шљаму, тројанским коњима непријатеља наших, а дичимо се својом храбрпшћу. Отаџбину су нам синови зла, сотоне и мрака претворили у своју прћију, нас у робове своје и светиње наше у изругивање, сотонско хуљење и пљување на све и сваког ко помене било шта везано за Србе и Србију, а ми, проклети да смо, као и сви други малоумници, кукавице и богохули верујемо да је „Србија на добром путу”, да су ДОС-манлијски „реформатори”, бедни издајници, наркомани, аџувани, мафијаши и чопори хијена који су жедни српске крви, „богомдани спасиоци” и да су „анђели” они који се изругивају са оним што нам је у аманет оставио Господ Исус Христос, Јединородни Син Божији. Пљунути на себе је најмање што морамо учинути како би нам Господ опростио и како се потомци наши не би стидели нашег кукавичлука, малоумља и опште ништавности.
Сестре Српкиње и браћо Срби, са вашом „риком вопијућег у пустињи” се потпуно слажем. Ваш бол је и моја мука. Видов-дан јесте и биће највећа СВЕСРПСКА ОПОМЕНА, детиње невина суза у СВЕСРПСКОМ оку, вапај над вапајима који подсећа на Косово, Јасеновец, Јадовно и све друге страдије, голготе и хожденија по муках многострадалног богоносног нараода Вашег и мог, живе ране која никако да зацели и крваве бујице која неће, па неће да пресахне. То што немамо суза је само доказ да нам је туга срца сломила. Теши ме чињеница, верујем исто као и све Вас, да Срби нису никада издали никога и да никада то, ако Бог да, неће ни (у)чинути. Господина Милошевића, као и све друге српске браниоце, јунаке и часне и честите српске патриоте, са њим се апсолутно политички нисам слагао али то није разлог да мрзим брата свог, Србина, свештеничког сина, нису издали Срби већ поган Зоран Ђинђић и његови демоном опседнути кретено-идиоти, издајници, злочинци и нарко-аџувани окупљени у антисрпску удругу ватиканско-усташко-шиптарских протува. Дакле, као што Господа Исуса Христа нису издали његови ученици, свети апостоли, већ Јуда тако и Срби не издадоше никога већ то учину ДОС-манлијски шљам, испрдци народа српског, нарко манијаци који би и рођено дете продали за шаку у крви стечених амеро-долара. Те крвожедне србомрзе хијене нико нормалан не може ни сматрати Србима јер они то, заиста, и нису. Ову болну истину треба памтити и запамтити како се никада више не би намножила поган која је способна и на најгнуснија злодела. Да ли оне који су дошли за врат Србима у Србији на крвав, сраман и издајнички начи требе крвљу и отерати не знам, ЗНАМ ЈЕДИНО ДА ОНИ ИЛИ МИ НИЈЕ ХАМЛЕТОВСКО ЗАМЛАЋИВАЊЕ ВЕЋ ИСТИНА КОЈА МНОГО БОЛИ. Шта чинути ствар је договора свих патриота у светој земљи Србији, но бојим се да је дангубљење глувим шапутати, ћоравим описивати дугине боје и мржњом, развратношћу и издајом препојене учити љубави, врлинама и отаџбинољубљу. Ова година је најсудбоноснија за све нас. Хоћемо ли се братски удружити, сложити и договорити како бисмо опстали, или ће нас следбеници „Србије на добром путу” претворити у прах и пепео није више питање већ реалност. Да ли покушати умрети као човек ако већ тако нисмо живели је она длака спаса за све нас !?
Братски поздрав,
Крстан Ђ. Ковјенић
_________________
С вером у Бога, васколико С Р П С Т В О, уједињење свих земаља С Р П С К И Х и РАДИКАЛНО БОЉЕ сутра за СРБЕ, мајку СРБИЈУ и све друге земље С Р Б И Н О В Е !!!
Српске принцезе и витезови народа српског,
Бог ми је сведок да ме, исто као и Вас, драге сестре и поштована браћо, све ране Народа, Вере и Отаџбине Ваше и моје муче, пеку и боле истим интензитетом као и све Вас и сваког оног Србина и Српкињу који у души својој осећају оловни ехо речи срцем написаног диктата душе Србинове. Нећемо тражити кривце, можда смо сви подједнако криви, али ћемо оставити своје болне вапаје потомцима својим како би их подсећали на наша посрнућа, ништавност и недођију за коју смо сами криви и како би били мудрији, храбрији и умнији од нас самих, да за време своје овоземаљскости не доживе ове муке, јад и срам које ми доживљавамо – КОПРЦАЊЕ КОЈЕ НАЗИВАМО ЖИВОТОМ. Да ли се то уопште животом може и звати рећи ћу Вам једном другом приликом када ми дрхтај мине десницу, кад пресуши сузано врело и кад бол у грудима буде бар мало подношљивији. Све претворити у ништа само нама је успело у историји чивечанства. Дозволити да нас предводе деца тито-комуњара, олош најгорег соја и измећари непријатеља свих нас је нешто што нам ни Господ неће моћи да опрости. Косовске божуре, процвалост душе Србинове која је изникнула на крви, јунаштву и светости прадедова Ваших и мојих, сада неко својим цвећем зове и тиме се кити. Истину смо заменили лажима, храброст кукавичлуком и богоносје скрнављењем свега и свачега. Пљујемо по нашем Творцу, а очекујемо да нам помогне. Клањамо се најгорем шљаму, тројанским коњима непријатеља наших, а дичимо се својом храбрпшћу. Отаџбину су нам синови зла, сотоне и мрака претворили у своју прћију, нас у робове своје и светиње наше у изругивање, сотонско хуљење и пљување на све и сваког ко помене било шта везано за Србе и Србију, а ми, проклети да смо, као и сви други малоумници, кукавице и богохули верујемо да је „Србија на добром путу”, да су ДОС-манлијски „реформатори”, бедни издајници, наркомани, аџувани, мафијаши и чопори хијена који су жедни српске крви, „богомдани спасиоци” и да су „анђели” они који се изругивају са оним што нам је у аманет оставио Господ Исус Христос, Јединородни Син Божији. Пљунути на себе је најмање што морамо учинути како би нам Господ опростио и како се потомци наши не би стидели нашег кукавичлука, малоумља и опште ништавности.
Сестре Српкиње и браћо Срби, са вашом „риком вопијућег у пустињи” се потпуно слажем. Ваш бол је и моја мука. Видов-дан јесте и биће највећа СВЕСРПСКА ОПОМЕНА, детиње невина суза у СВЕСРПСКОМ оку, вапај над вапајима који подсећа на Косово, Јасеновец, Јадовно и све друге страдије, голготе и хожденија по муках многострадалног богоносног нараода Вашег и мог, живе ране која никако да зацели и крваве бујице која неће, па неће да пресахне. То што немамо суза је само доказ да нам је туга срца сломила. Теши ме чињеница, верујем исто као и све Вас, да Срби нису никада издали никога и да никада то, ако Бог да, неће ни (у)чинути. Господина Милошевића, као и све друге српске браниоце, јунаке и часне и честите српске патриоте, са њим се апсолутно политички нисам слагао али то није разлог да мрзим брата свог, Србина, свештеничког сина, нису издали Срби већ поган Зоран Ђинђић и његови демоном опседнути кретено-идиоти, издајници, злочинци и нарко-аџувани окупљени у антисрпску удругу ватиканско-усташко-шиптарских протува. Дакле, као што Господа Исуса Христа нису издали његови ученици, свети апостоли, већ Јуда тако и Срби не издадоше никога већ то учину ДОС-манлијски шљам, испрдци народа српског, нарко манијаци који би и рођено дете продали за шаку у крви стечених амеро-долара. Те крвожедне србомрзе хијене нико нормалан не може ни сматрати Србима јер они то, заиста, и нису. Ову болну истину треба памтити и запамтити како се никада више не би намножила поган која је способна и на најгнуснија злодела. Да ли оне који су дошли за врат Србима у Србији на крвав, сраман и издајнички начи требе крвљу и отерати не знам, ЗНАМ ЈЕДИНО ДА ОНИ ИЛИ МИ НИЈЕ ХАМЛЕТОВСКО ЗАМЛАЋИВАЊЕ ВЕЋ ИСТИНА КОЈА МНОГО БОЛИ. Шта чинути ствар је договора свих патриота у светој земљи Србији, но бојим се да је дангубљење глувим шапутати, ћоравим описивати дугине боје и мржњом, развратношћу и издајом препојене учити љубави, врлинама и отаџбинољубљу. Ова година је најсудбоноснија за све нас. Хоћемо ли се братски удружити, сложити и договорити како бисмо опстали, или ће нас следбеници „Србије на добром путу” претворити у прах и пепео није више питање већ реалност. Да ли покушати умрети као човек ако већ тако нисмо живели је она длака спаса за све нас !?
Братски поздрав,
Крстан Ђ. Ковјенић
_________________
С вером у Бога, васколико С Р П С Т В О, уједињење свих земаља С Р П С К И Х и РАДИКАЛНО БОЉЕ сутра за СРБЕ, мајку СРБИЈУ и све друге земље С Р Б И Н О В Е !!!
koja rec 
