Ne znam za druge, ja bih samo u svoje ime da lajem.
Imala sam tu sreću da svoja dva deteta odgajam sama, ali stvarno sama. Muž odlepršao čim su dečurlija prohodala, valjda mu bilo teško da trči za njima, ko bi ga znao. Osnovao drugu porodicu i tamo mu bilo baš sve potaman, žena starija od njega, nerotkinja, juuuuhuuuuu, on dolazio svojoj majci na nedeljne ručkove, naravno bez naše dece i tako tekli dani, meseci, godine....
Svoju decu sam sama rodila, odgajala, vaspitavala, ali došlo vreme da i ja kažem
OSTA, oni su odrasli ljudi, imaju svoje porodice i meni nekako ne ide pod kapu da više nikoga i nikad više niti čuvam, niti pazim, niti vaspitavam. Dosta mi je za tri života unapred. Moja snajka (jedna od dve) ima običaj da kaže da sam sebična jer nikako ne dozvoljavam da mi uvale klinca kada negde odlaze na neku recimo zabavu, a ja kažem: boli me uvo ko šta misli, svoju decu sam sama odgajala, namučila sam se neviđeno, leba ponekad nisam imala za sebe-za decu je uvek bilo, meni nekako dosta, neka svoju decu svako odgaja kako zna i ume.
Veoma poštujem svoju snajku, vredna je i radna, sve u kući pod konac, ali nikako ne razumem da od mene očekuje da joj budem na izvolte kad poželi da ode negde sa mužem u provod, a meni se recimo gleda TV ili mi se jednostavno ne da da ikog i išta trpim, da budem bilo kome sluga i katica za sve. Svoje sam oduvala uz mnogo muke i odricanja, dajte ljudi da imam prava da i ja malko zajebavam svet, da recimo odem na pecanje kad mi se prohte, a volim da pecam ama baš, a oni se baš tada nalakte da im čuvam dete. Volim to malo biće neizmerno, ali bih ga volela još i više kada bi mi ga manje nametali kada njima dođe da se izduvaju, ja se recimo tako, nikad nisam izduvavala kada sam brinula o svojim malcima.
Povezivanje sa Fejsbukom
Re: svekrve...neicrpna tema
)
Odgovorite sa citatom
Original postavio Poslednja Igra Leptira
Oboje su u penziji, i kako sam i ja jedinica, naš sin im je centar sveta. Čuvaju ga kada radimo a obavezno ga vode na more i na planinu, bez obzira što mogu i sami da odu. Prosto je uživanje videti ih kako se igraju sa njim..Doduše, moji su prilično neopterećeni, pa imaju dovoljno snage i nerava. 
e vidis, razumem ja tebe bolje od vecine ovde jer sam bila u slicnoj situaciji....razvela se kad mi je sin imao 4.5 godine i 7 godina smo ziveli sami....ja sam radila i jurila kuci, moji nisu ni mogli da pomognu jer je mama bila jako bolesna.....i ne zalim se ni sekunde, nisam ja zrtva, srecna sam sto ga imam ....niti nameravam ikad da zauzmem takav stav....meni je u tvom postu jako zasmetalo sto si ti svoj zivot predstavila kao zrtvu deci....niko ne daje garancije za happy end niti ulazi u brak sa tom namerom da se razvede....sudbina je cudna rabota ali su tu deca najmanje kriva a ti si njih uzela kao reper za tvoju neizivljenost....a meni je to skroz jadno....a kad si ih vec rodila podrazumeva se da ces se i potruditi.....tako je od sveta i veka....a za cuvanje unuka ne mislim da i jedna baka ili deda moraju da budu na uzici, naravno, ali jasno je ko dan da ces onoliko ljubavi dobijati od unuka koliko truda ulozis u njih....pa ko kako voli....
Kad je vidi čovek kako se muči, pomisli blago ovim podstanarima što moraju da plaćaju kiriju! Ih, kakva muka je gazdina, daj oglas, pa tamo, vamo, skupljaj kiriju 400 evra mesečno, proveravaj svaki čas dal plaćaju račune... Ma idi, još jadna panzija 30.000... I gde čovek da očekuje od te crkavice da se da koji dinar unuku
Pošalji link