Da li bas pas?
Početnik
- Poruka
- 9
Knjigu je napisao cuveni Veber, i sa obzirom da zivimo u kapitalizmu mislim da trebas procitati moju analizu toga dela.
Veber je posao od cinjenice da u privredno naj razvijenijim zemljama njegovog vremena, dakle u Francuskoj, Engleskoj, Americi kao i njegovoj rodnoj Nemackoj kapital vecinom stoji u posedu protestanata, jevreja i pripadnika sekti.
Polazevsi iz verskog pokreta reformacije, kao glavnog razloga za njihov ekonomski prosperitet, on istice duhovnu osobenost pripadnika protestantskih konfesija.
Kod protestanata sa po prvi put javlja shvatanje rada kao svrhe samom sebi, kao poziva sto je bio jedan od glavnih uslova nastanka i razvoja kapitalizma.
Za kapitalizam je bilo potrebno da ideja poziva bude opste prihvacena, a kao naj mocnije sredstvo za njeno duboko usadjivanje u svest masa se pokazala reformisana religija protestantizam.
Istaknute religiozne sile su oduvek bile stvaraoci narodnog karaktera, a ocigledno je da u Nemackoj reci Berut postoji jedna religiozna predstava, od Boga postavljenom zadatku.
Katolicki narod nepoznaje ni jedan izraz slicnog tonaliteta dok on postoji kod svih pretežno protestantskih naroda.
Kod protestanata se sve glasnije naglasava da ispunjavanje svetovnih dužnosti tj.predanost pozivu (radu) jedini put da Bogu ugodimo.Dakle put do spasenja i odlaska u raj vodi preko neumornog pozivnog rada, a ne udaljavanjem od njega.Sada svetovna askeza stupa na tron života.
Veberski pokret reformacije nastaje u privredno najrazvijenijim zemljama Evrope upravo zbog kako su oni tada tvrdili ne previse nego premalo crkveno-verskog uticaja na zivot.
Etička praksa običnog čoveka je tako lisena svoje nesmisljenosti i nesistematičnosti, svetovna protestantska askeza je stegla potrosnju(smanjila).Sticanje dobiti je smatrala direktno od boga trezenim i stvorila za rad neobicno sposobne radnike.
Dok je askeza preuzimala na sebe da svet prepravi i da se unjemu ispolje spoljasnja materijalna dobra ovoga sveta su dobijala sve vecu vlast nad ljudima.Kao nikada ranije u istoriji pobedonosnom kapitalizmu od kada se on zasniva na mehanickoj osnovi nije vise potrebna ova podrska.
Danas mozemo reci da je duh askeze izčezao, ali specifična etika protestanata i njihovo metodično racionalni način zivota koji je proizasao iz sustine racionalizma i zajedno sa modernom gradjansko-kapitalističkom etikom i dan danas obelezava i usmerava razvoj civilizacije.
Veber je posao od cinjenice da u privredno naj razvijenijim zemljama njegovog vremena, dakle u Francuskoj, Engleskoj, Americi kao i njegovoj rodnoj Nemackoj kapital vecinom stoji u posedu protestanata, jevreja i pripadnika sekti.
Polazevsi iz verskog pokreta reformacije, kao glavnog razloga za njihov ekonomski prosperitet, on istice duhovnu osobenost pripadnika protestantskih konfesija.
Kod protestanata sa po prvi put javlja shvatanje rada kao svrhe samom sebi, kao poziva sto je bio jedan od glavnih uslova nastanka i razvoja kapitalizma.
Za kapitalizam je bilo potrebno da ideja poziva bude opste prihvacena, a kao naj mocnije sredstvo za njeno duboko usadjivanje u svest masa se pokazala reformisana religija protestantizam.
Istaknute religiozne sile su oduvek bile stvaraoci narodnog karaktera, a ocigledno je da u Nemackoj reci Berut postoji jedna religiozna predstava, od Boga postavljenom zadatku.
Katolicki narod nepoznaje ni jedan izraz slicnog tonaliteta dok on postoji kod svih pretežno protestantskih naroda.
Kod protestanata se sve glasnije naglasava da ispunjavanje svetovnih dužnosti tj.predanost pozivu (radu) jedini put da Bogu ugodimo.Dakle put do spasenja i odlaska u raj vodi preko neumornog pozivnog rada, a ne udaljavanjem od njega.Sada svetovna askeza stupa na tron života.
Veberski pokret reformacije nastaje u privredno najrazvijenijim zemljama Evrope upravo zbog kako su oni tada tvrdili ne previse nego premalo crkveno-verskog uticaja na zivot.
Etička praksa običnog čoveka je tako lisena svoje nesmisljenosti i nesistematičnosti, svetovna protestantska askeza je stegla potrosnju(smanjila).Sticanje dobiti je smatrala direktno od boga trezenim i stvorila za rad neobicno sposobne radnike.
Dok je askeza preuzimala na sebe da svet prepravi i da se unjemu ispolje spoljasnja materijalna dobra ovoga sveta su dobijala sve vecu vlast nad ljudima.Kao nikada ranije u istoriji pobedonosnom kapitalizmu od kada se on zasniva na mehanickoj osnovi nije vise potrebna ova podrska.
Danas mozemo reci da je duh askeze izčezao, ali specifična etika protestanata i njihovo metodično racionalni način zivota koji je proizasao iz sustine racionalizma i zajedno sa modernom gradjansko-kapitalističkom etikom i dan danas obelezava i usmerava razvoj civilizacije.
