Ljubav prema sebi, vrlina ili greh????

Perzefona:
A kako uopste nauciti da volis :) :) :)????

Evo jednog pitanjca :)!
Kako se manifestuje nova ljubav :)!
Odnosno kako opisati osecanje koje se 'budi' u nama...ono koje nas navodi na misljenje da pocinjemo da volimo nekoga...;)?! Moze li se opisati???
Kliknite za proširenje...

A kako bi opisala osecanje straha,npr.? Kako opisati bilo koje drugo osecanje?
I, zasto ga uopste opisati? Znas da se javlja kao tornado i nosi vas i osecas da je to emocija ljubavi... Voleti nekoga nije misljenje vec to osecas. Ljudi to opisuju kao leptirice u stomaku ili vec nekako, kod mene bas i nije tako ali , opet, ne mogu da opisem. :confused:
 
snowflower:
A kako bi opisala osecanje straha,npr.? Kako opisati bilo koje drugo osecanje?
I, zasto ga uopste opisati? Znas da se javlja kao tornado i nosi vas i osecas da je to emocija ljubavi... Voleti nekoga nije misljenje vec to osecas. Ljudi to opisuju kao leptirice u stomaku ili vec nekako, kod mene bas i nije tako ali , opet, ne mogu da opisem. :confused:
Kliknite za proširenje...


Ali ti pokusavas...
Cekaj...a sta je sa zabludom!
Sta se desava ukoliko te taj nazovi 'tornado' 'nosi' odredjeno vreme, tipa par meseci...ili neko drugo vreme, ma nije ni bitno...i onda odjednom TRAS...dolazis do zakljucka da zapravo i nisi voleo, vec da je taj 'tornado' bio sasvim nesto drugacije, nikako ljubav...vise zabluda u istu.
I sta tada???
Je li ti se desavalo?
Meni ne, nekako znam da rasudjujem :)...
Ali znam dosta ljudi koji su na taj nacin bivali povredjeni...
sta je 'tornado' tada ;)?

Ali dopada mi se sto si se, mozda slucajno, dosetila straha...
Ja recimo i volim i plasim se u isto vreme...bliski su zar ne :)?
 
Voleti sebe,znaci imati licne stavove i norme ispod kojih covek nebi trebalo da ide.Znaci samopostovanje i trezvenost duha,to je vrlina.Kad samoljubav predje granice i postane samobozavanje to je greh.
Ogranicena lljubav prema sebi i bezgranicna ljubav prema odabranima,to bi bila neka sredina.
 
Perzefona:
Ali ti pokusavas...
Cekaj...a sta je sa zabludom!
Sta se desava ukoliko te taj nazovi 'tornado' 'nosi' odredjeno vreme, tipa par meseci...ili neko drugo vreme, ma nije ni bitno...i onda odjednom TRAS...dolazis do zakljucka da zapravo i nisi voleo, vec da je taj 'tornado' bio sasvim nesto drugacije, nikako ljubav...vise zabluda u istu.
I sta tada???
Je li ti se desavalo?
Meni ne, nekako znam da rasudjujem :)...
Ali znam dosta ljudi koji su na taj nacin bivali povredjeni...
sta je 'tornado' tada ;)?

Ali dopada mi se sto si se, mozda slucajno, dosetila straha...
Ja recimo i volim i plasim se u isto vreme...bliski su zar ne :)?
Kliknite za proširenje...
Nema tu zablude.To mi sami sebi pokusavamo da odgovorimo na pitanje zasto nas je druga strana povredila?Razmisli,zabludu obicno pominjemo kad neko ne ispuni nasa ocekivanja jer dok je sve glatko i slatko mi zabludu necemo ni primetiti a kamo li spomenuti je .Znaci ljubav je osecanje nekad kratkog i jakog intenziteta,nekad dugog i slabog,imas vise varijacija na tu temu.Sigurno je samo da je ona najiskrenija i najjaca onda kad je osecas svim svojim bicem i srcem i dusom,do bola,do straha,kad zelis da sebe nesebicno das,toliko da ti sopstveni zivot predstavlja samo mali delic stvarnosti.
 
Perzefona:
Siroko je rasprostranjeno misljenje da je ljubav prema drugima vrlina, a ljubav prema sebi greh. Pretpostavlja se da u onoj meri u kojoj volimo sebe, ne volimo druge, da je ljubav prema sebi isto sto i sebicnost.
Mnogi ce o ljubavi prema sebi govoriti kao o pokvarenosti, cak cemo cuti da je ljubav prema sebi isto sto i narcizam, okretanje libida ka samom sebi.
Ali, ako je ljubav prema sebi rdjava, onda je nesebicnost vrlina!

Da li je ljubav prema sebi isto sto i sebicnost ili su one u suprotnosti?

Jer, ako je voleti svog bliznjeg, kao lljudsko bice, vrlina, mora takodje biti vrlina, a ne porok, da volim sebe, jer i ja sam ljudsko bice, zar ne? ;)
Kliknite za proširenje...

Ko nije u stanju da voli samog sebe, ne moze voleti ni druge! Treba biti nesebican u ljubavi prema drugima, sto vise ljubavi dajemo to cemo je vise imati...
 
blizance:
Nema tu zablude.To mi sami sebi pokusavamo da odgovorimo na pitanje zasto nas je druga strana povredila?Razmisli,zabludu obicno pominjemo kad neko ne ispuni nasa ocekivanja jer dok je sve glatko i slatko mi zabludu necemo ni primetiti a kamo li spomenuti je .Znaci ljubav je osecanje nekad kratkog i jakog intenziteta,nekad dugog i slabog,imas vise varijacija na tu temu.Sigurno je samo da je ona najiskrenija i najjaca onda kad je osecas svim svojim bicem i srcem i dusom,do bola,do straha,kad zelis da sebe nesebicno das,toliko da ti sopstveni zivot predstavlja samo mali delic stvarnosti.
Kliknite za proširenje...


Nije li TO u tom slučaju zaljubljenost :)?
Mislim da ljubav nevara...mislim da ne treba biti sebičan i poigravati se njom...onako, kao ti voliš, pa te prodje ta nekakva faza ’ljubavi’ i onda postajes sebičan i kazeš ’ Moja ljubav je od sada slabijeg inteziteta, tako da shvatam i prosto, ne volim te više...’
Smešno, zar ne?
Sebično, zar ne?
Moze li se to zaista dogoditi, ako iskreno voliš nekoga?
Mislim da ne, u prethodnom slučaju ne postoji ljubav...upravo tu lezi TA zabluda...jer kako je moguće? Jedino ukoliko je ljubav trenutna stvar...U tom slucaju trenutak moze biti i večan, ukoliko to pozeli !?? To me već potseća na neku keltsku poslovicu i smeskam se :) :) :) !
Je li i zaljubljenost neka vrsta ljubavi?
Nije li to TA ’trenutna ljubav’?
 
nekako, kad razmislim, zaljubljenost , kao, prolazi a ljubav je, kao , vecna.... Pa meni je onda lepsa zaljubljenost, lepsi taj trenutni osecaj a ljubav me dosta podseca na naviku...Iako ljubav nije navika ona mozda jeste ta konstantnost... Uuuuu, sada sam se zbunila, ne znam kako je voleti nekog ceo zivot.. Znam dosta ljudi koji ne vole druge , njih mozes da prepoznas po ruznim licima na kojima se ispoljava unutrasnja mrznja...
 
Stark_85:
A zar ne pochinje svaka ljubav zaljubljenoscu ili je to odmah bash prava ljubav??
Kliknite za proširenje...

Naravno da, DA!! ;)
Priča se raširila...ali, ja potenciram na razlikovanju prave ljubavi...i stojim iza toga, da ako zaista voliš, a najpre preispitaš sebe i spreman si to da kazeš, ne možeš se jednostavno probuditi i shvatiti da više ne poseduješ to osećanje ljubavi prema nekome...dakle, Ti kada voliš i siguran si u to, jednostavno ne mozeš izgubiti to osećanje...i zato sam u predhodnim postovima i pitala kakvo je to, osećanje ljubavi!!
Ali ukoliko ti se dogodi da voliš, pa to prestaneš da radiš :) ti zapravo tada nisi ni proživeo ljubav, već zabludu ljubavi...mozda je u tom slučaju bila konstantna zaljubljenost ;)!
 
snowflower:
nekako, kad razmislim, zaljubljenost , kao, prolazi a ljubav je, kao , vecna.... Pa meni je onda lepsa zaljubljenost, lepsi taj trenutni osecaj a ljubav me dosta podseca na naviku...Iako ljubav nije navika ona mozda jeste ta konstantnost... Uuuuu, sada sam se zbunila, ne znam kako je voleti nekog ceo zivot.. Znam dosta ljudi koji ne vole druge , njih mozes da prepoznas po ruznim licima na kojima se ispoljava unutrasnja mrznja...
Kliknite za proširenje...

A kada ja bolje razmislim ljubav je kao konstantna, a zaljubljenost se pojavljuje s vremena na vreme i cini je jos cvrscom...budes ispunjen, skroz :)!
Mislim...nerazdvoive su!
Nikako ljubav ne moze biti navika ukoliko zaista postoji..ciljam na sve vrste ljubavi...mozes biti samo naviknut na nju, u smislu 'Ja volim i vise se ne preispitujem'..
Ja ne poznajem ljude koji ne vole...a sto se 'tog' izraza lica tice, oni su mozda nezadovoljni i tuzni i ljubav se u njima potiskuje silnim problemima...ali oni zasigurno vole!
;)
 
Da, da, baš je konstantna.....sve samo to ne....

Koja to žena voli kontstantnu ljubav,,.....pa upravo dinamika je ono što žene traže u ljubavi....a to sa konstantom je onda ona sigurnost i navika.....lojalnost........
Sve možeš da farbaš , i sebe i druge , samoobmana je zato i razvijena....da nas ubedi da mi nismo onakvi kakvi su oni što nam smetaju, ili da nismo ni malo takvi....

Zavisi kako prilaziš ljubavi i zaljubljenosti ,.....i tu opet dolazimo do teorije zaljubljivanja, tj. ako je to udovoljavanje zamišljenom , onda raste težnja samoobmani, ako nije , onda je to uparivanje, ali onda nemaš ništa konstantno.....
 
Tuzni_patak:
Da, da, baš je konstantna.....sve samo to ne....

Koja to žena voli kontstantnu ljubav,,.....pa upravo dinamika je ono što žene traže u ljubavi....a to sa konstantom je onda ona sigurnost i navika.....lojalnost........
Sve možeš da farbaš , i sebe i druge , samoobmana je zato i razvijena....da nas ubedi da mi nismo onakvi kakvi su oni što nam smetaju, ili da nismo ni malo takvi....

Zavisi kako prilaziš ljubavi i zaljubljenosti ,.....i tu opet dolazimo do teorije zaljubljivanja, tj. ako je to udovoljavanje zamišljenom , onda raste težnja samoobmani, ako nije , onda je to uparivanje, ali onda nemaš ništa konstantno.....
Kliknite za proširenje...



..kada se trudimo da dublje upoznajemo drugu osobu, kada se trudimo da iskusimo beskonacnost njene licnosti, TO cudno rusenje barijera bi moglo da se dogadja svaki dan iznova.. – EVO DINAMIKE
-medjutim vecina ljudi brzo ’istrazi’ i iscrpi, kako svoju sopstvenu, tako i druge licnosti :)! Ali cenim da postoje i one koje su maksimalno zaintrigirane i trude se ...

Mislim i cenim da tu dinamiku mozes naci u ’konstantnoj’ ljubavi...zasto ne bi...ovde se sad namece stav musko-zenske veze...
Zasto ne bi doticnu osobu mogao da volis i prepustas se i dinamici i konstantnosti veze sa njom...
Neka npr. osecanje ljubavi bude konstantno, a upravo zaljubljenost ( koja ce biti prisutna iz dana u dan, ukoliko tvoja teznja za upoznavanjem bude prisutna, a osoba tebi krajnje privlacna u svakom pogledu) dinamika veze...

Ne znam koliko sam jasna, mislim da nisam...ali opet mozes naslutiti sta sam zapravo htela da kazem :)!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top