Moja Ana... :wink:
Bože, kako mi je samo delovala uobraženo kad sam je videla prvi put...
Vitka, crnokosa devojčica srnećih očiju i neverovatno uspravnog stava.
Nosila je uvek neke duge lepršave haljine koje su joj isticale liniju, ranac i starke.
U srednjoj školi je sedela iza mene i nije razgovarala nisakim, dok sam ja onako brbljiva odmah o svakome znala sve. Nju je uvek neko čekao, stalno je držala mobilni u ruci i nikada tokom celog našeg školovanja nije uspela da dođe na prvi čas - kad su časovi bili pre podne ona bi se uspavala, pa je kunjala i maštarila sama sa sobom tokom celog dana a svako popodne bi joj autobus promakao ispred nosa ili je u njemu bila gužva pa je uvek čekala drugi, treći, peti... pa bi se onda mrštila svakom ko bi je nešto pitao.
Uopšte mi nije jasno kako smo počele da se družimo - Ona pamti da je na jednoj ekskurziji u Novom Sadu, gorela od temperature i da sam ja sve vreme presedela pored nje i stavljala joj obloge. I ubeđena je da je to bio početak našeg prijateljstva.
Ja pamtim da smo se na jednoj žurci od nešto malo vina, piva i votke rasturile kao svinje i da smo zagrljene plakale posle silaska sa stola - i verujem da je to počelo tada.
Ana je jedinica - pa smo išle po raznim crkvama i raspitivale se o sestrinstvu - ali to ne može, kažu - može samo kumstvo, nekada je zvučalo to mnogo daleko ali sad već... ko će ga znati.
Ispalo je da uopšte nije ni tiha ni povučena a po najmanje uobražena - jednostavno, nije površna. Navikla je bila da bude sama i samoća joj ne predstavlja nikakav problem. Između ostalog, to je jedna od osobina zbog kojih je mnogo cenim. Pored toga je luda za medalju, onako - pozitivno... Kad počne da priča ne može da stane, ima zarazan smeh, i gomilu nekih blesavih ideja kojih se ne plaši da ostvari, ipak bih u prvi plan istakla njenu lojalnost i to da sam stvarno ponosna na nju - stvarno ima mnogo kvaliteta...
Heh, obožava da maltretira muškarce, stalno ih nešto davi i smara i tako ih dobro podyebava da joj na tome zavidim. Kad vidiš u šta su likovi pored nje u stanju da se pretvore, dođe ti da plačeš. Rešila je da se uda za prvog koji ostane normalan - ali to se još nije dogodilo. Inače stalno maštari o svadbi, venčanici i tim stvarima.
Ne viđamo se često u poslednje vreme - ne možemo da se organizujemo nikako.
Ali ono što je meni bitno je da obe možemo nesmetano da vodimo svoje živote znajući da ćemo jedna drugoj biti tu uvek kada je to potrebno. Mnogo mi je bitno to što mi prijateljstvo sa njom ne predstavlja obavezu - figurativno govoreći biljku koju neprestano treba zalivati, već iskreno i pravo zadovoljstvo .
Uffff... Mogla bih o Ani do sutra :wink:
