E
eIvin
Gost
Nikola Malbaški
SRBIJA MEDJU FORUMIMA
Informatička revolucija i maklaunovska medijska globalizacija su donele korenite promene u načinu i brzini komunikacije, ali i delovanja pojedinaca, grupa i organizacija u medijskoj sferi. Naivniji vernici tehnološkog progresa su se ponadali da će novi mediji, pre svega internet, doneti mnogo šire slobode i mogućnosti izražavanja manjinskog i alternativnog mišljenja. Po tom prilično starom sujeverju u novom pakovanju, materijalni napredak do tada konfliktne ljudske odnose automatski pretvara u raj tolerancije i demokratičnosti. Stoga bi po definiciji internet trebao da bude carstvo tolerancije i prostor u kome svako ravnopravno izražava svoje stavove.
No, istina je, zapravo, veoma daleko od tehno-utopije postmodernog liberalizma. Novi mediji, poput web-a, samo su u svom povoju imali elemente slobodnog izražavanja i ravnopravnosti. No, kako je vreme prolazilo, i stvar sa internetom postajala ozbiljnija, kontrolu su sve više preuzimali politički i korporativni centri moći koji su s početka ostajali u pozadini ove virtuelne prašume.
Postupno je i na slobodoumnoj mreži preovladavao neoliberalni novogovor "politički korektnog" izražavanja kojim se unapred definišu i teme i pravac odvijanja simuliranog dijaloga u svim medijima, pa i na Mreži. Onaj koji ima moć i novac diktira pravila igre, pokreće kampanje u vreme i na način kako mu odgovara, a druge, alternativne grupe, bez moći i novca, osuđene su na marginalizaciju i ulogu dekora. Ostavljeni na "periferiji" i realnog i virtuelnog sveta, u njima se gomila energija socijalnog nezadovoljstva, pa stoga i oni igraju "korisnu" ulogu ventila kojim se margina pacifikuje i zatvara u virtuelne rezervate, poznate kao alternativni sajtovi ili forumi.
Upravo takva je otprilike situacija i kod nas, naravno sa par balkanskih specifičnosti. Kako pripadamo Periferiji, centri koji kontrolišu i utiču na naše medije, pa i na internet, neretko se nalaze van naše zemlje. Druga naša specifičnost je praksa grubljih manipulacija i niskost medijskih kampanja u odnosu na uobičajene zapadne "standarde". No, pre će se i u ovom pogledu Zapad «balkanizovati» nego što će se Balkanci «evropeizirati», tj. preći iz prakse bezočne propagande na "viši nivo" sofisticirane manipulacije. Kod nas medije, uključujući i glavne tokove interneta, kontroliše mali broj pojedinaca i organizacija, koji su često u vrlo bliskim političko-poslovnim aranžmanima. Par tajkuna, nekoliko stranih i domaćih korporacija i tri-četiri partijska vrha kontrolišu najveći deo srpskih masovnih medija.
Ova, lokalna implementacija informatičko-medijske globalizacije ne samo da nije donela novo doba tolerancije i demokratije, već je u još većoj meri, uz potenciranje jednostranosti i grubih manipulativnih tehnika, proširila mrežu elektronsko-ideološke dominacije nad ovim prostorom.
Internet simulacija demokratije
Neko će u znak neslaganja sa gore navedenim iskazima odgovoriti da postoji prostor slobode u manje strukturisanim formama komunikacije, poput brojnih foruma i skoro svima dostupnih blogova (web dnevnik). U kaubojskoj etapi razvoja Mreže izgledalo da se internet forumi mogu porediti sa antičkim forumima i agorama u kojima je svaki pojedinac mogao slobodno da iznosi svoje mišljenje. No, kako je vreme prolazilo a entuzijazam posvećenika postepeno hlapio, forumi su se pretvorili u novi oblik manipulisanja javnošću, ili pak mesto gde se iživljavaju oni koji nemaju druga pametnija posla. Danas na političkim forumima srećemo često one koji su tu po zadatku (bez obzira da li su za to plaćeni, ili ne) i one kojima je dosadno, pa provociraju ostale. Na taj način su se forumi "profilisali" za određene političke opcije, ili su, pak, postali virtuelno bojno polje sukobljenih ideološko-političkih internet bojovnika (pre svega predstavnika «prve» i «druge» Srbije). Tako imamo, s jedne strane, forume koje bismo mogli nazvati nacionalističkim (Serbiancafe), a sa druge one «globalističke» (B92), dok ima i onih koji su za sada relativno neutralni, poput RTS foruma i koji služe za medjusobno odmeravanje snaga. Ta forumska prepucavanja između ljuto zavadjenih pripadnika "dve Srbije" imaju ulogu psihološkog ventila, ali su i indikator narcizma i mržnje „malih razlika“ između sukobljenih ideološko-političkih polova.
Kako su se ovi, navodno, najslobodniji i najdemokratskiji elektronski mediji, pretvorili u žestoke medijske mašinerije koje služe određenim finansijsko-političkim grupama? Pre svega jer ih preko moderatora kontrolišu oni koji finansiraju sajtove, a oni neretko žele da preko njih promovišu sopstvene političke ideje, ili da suzbijaju protivničke. Iako je njihova uloga formalno predstavljena kao nadzor odgovornih za pridržavanje kućnog reda na datoj web adresi, pre svega da se ne psuje i ne vređa, moderatori zapravo imaju mnogo važniju i suptililniju funkciju. Svojim svakodnevnim i profesionalnim prisustvom oni utiču na postavljanje tema (neretko ih i sami postavljaju) o kojima se raspravlja, kontrolišu tok rasprave, pa i na to kada se određena tema zaključuje. Moderatori su anonimni za ostale posetioce sajta i potencijalne diskutante, i niko ne može da se žali na njihov rad. Međutim, ako se moderatoru ne sviđaju nečiji politički stavovi, on tog učesnika može samovoljno i bez obrazloženja isključiti sa foruma. Ta mogućnost se u praksi često primenjuje na politički neugodne učesnike rasprave. Kada se sve to imamo na umu, malo ko bi ovim anonimnim arbitrima (po ko zna kom kriterijumu postavljenim u poziciju cenzora) dao demokratski atribut.
"Interaktivnim medijima" se manipuliše na različite načine. Nije tajna da skoro sve veće partije i dobar broj političara imaju svoje internet bukače preko kojih na forumima svakodnevno propagiraju svoje stavove i napadaju protivničke. Tako se dešava da se neke minorne stranke koje ne mogu dobiti ni 1-2% glasova građana na izborima, u „forumskoj areni“ pojavljuju kao ravnopravni takmac realno najjačih političkih opcija. Paradigamtičan je primer Čede Jovanovića koji je uz pomoć grupe agresivnih forumaša neproporcionalno prisutan na web-u, u poređenju sa svojim trenutno minornim političkim značajem. A takodje i primeri postojanja čisto virtulenih partija, poput crnogorskih Liberala koji postoje samo na internetu, ili jednog Batića koga određeni mediji veštački oživljavaju, što su sve čisti oblici političkog simulakruma.
Posledica „politizacije virtuelnog“ (ili, kao u slučaju Jovanovića, «virtuelne politizacije») jeste to da je na Mreži svakim danom sve manje spontanih priča, sve manje iskrenih, neutralnih diskutanata, jer celu stvar postepeno preuzimaju oni koji su tu po zadatku. I premda se često dešava da ti „moderatori uma budu brzo "provaljeni" od iskusnijih forumaša, njima je cilj da utiču na prosečno neobaveštene ili neiskusne posetioce. I ne samo to: Mreža je postala pravo medijsko poprište gde se igra prilično prljavo i gde su najgore uvrede i podmetanja svakodnevna pojava. Na kraju, treba reći i to da ona danas služi i kao pomoćno sredstvo u planskom plasiranju i širenju dezinformacija kojima se pokušava naneti šteta političkim (ali i poslovnim) konkurentima.
Osim kompjutera i „internet bojovnika“, u istu svrhu se koriste sms poruke i telefonska logistika u TV i radio emisijama, u kojima gledaoci glasaju, šalju poruke ili se javljaju direktno u program. Tako je jedan političar nedavno javno izblamiran kada je u žutoj štampi objavljeno da je izdao pismeni nalog da članovi njegove stranke moraju ostvariti određenu kvotu poziva prilikom njegovog gostovanja u TV emisiji «Piramida», ne bi li mu tako pomogli da pobedi. Ovo je, medjutim, bio samo prvi slučaj obelodanjivanja postojeće prakse, jer to mnogi rade, i to odavno, samo što je on prvi uhvaćen u tome.
Slučaj devedesetdvojke
Nije mali broj onih koji se po drugim forumima žale na dvostruke standarde koje primenjuje forum B92. Tako se, na žalost, demonstrira isključivost koja na drugoj strani, sa suprotnim ideološkim predznakom, vlada još samo među desnim ekstremistima i njihovim forumima. No, odgovornost moderatora i urednika sa B92 je mnogo veća jer ovaj forum predstavlja deo uticajnog medijskog sistema B92 koji nastoji da dobije "nacionalnu licencu", a ne malu grupu ekscentričnih ili ekstremističkih entuzijasta. Štaviše, kako se moderatori i urednici ovog foruma bučno pozivaju na demokratiju i toleranciju, trebalo bi da su barem primetno tolerantniji od desnih ekstremista, koji se, ako ništa drugo, bar ne predstavljaju drugačijim nego što jesu.
Netolerantni promoteri tolerancije sa foruma B92 jesu u poslednje vreme malo "omekšali" svoje rigidne ideološke kriterijume, a sve u cilju da se uspešno simulira tolerancija prema Drugom. Kada su shvatili da ideološka jednostranost više nije prihvatljiva većini, oni, dozirano i selektivno, "da se Vlasi ne dosete", propuštaju ponekad u medijski prostor i drugačije mišljenje. (Sličan princip vlada i u „Utisku nedelje“ Olje Bećković gde je u studiju najčešće odnos 3:1 za "naše".)
SRBIJA MEDJU FORUMIMA
Informatička revolucija i maklaunovska medijska globalizacija su donele korenite promene u načinu i brzini komunikacije, ali i delovanja pojedinaca, grupa i organizacija u medijskoj sferi. Naivniji vernici tehnološkog progresa su se ponadali da će novi mediji, pre svega internet, doneti mnogo šire slobode i mogućnosti izražavanja manjinskog i alternativnog mišljenja. Po tom prilično starom sujeverju u novom pakovanju, materijalni napredak do tada konfliktne ljudske odnose automatski pretvara u raj tolerancije i demokratičnosti. Stoga bi po definiciji internet trebao da bude carstvo tolerancije i prostor u kome svako ravnopravno izražava svoje stavove.
No, istina je, zapravo, veoma daleko od tehno-utopije postmodernog liberalizma. Novi mediji, poput web-a, samo su u svom povoju imali elemente slobodnog izražavanja i ravnopravnosti. No, kako je vreme prolazilo, i stvar sa internetom postajala ozbiljnija, kontrolu su sve više preuzimali politički i korporativni centri moći koji su s početka ostajali u pozadini ove virtuelne prašume.
Postupno je i na slobodoumnoj mreži preovladavao neoliberalni novogovor "politički korektnog" izražavanja kojim se unapred definišu i teme i pravac odvijanja simuliranog dijaloga u svim medijima, pa i na Mreži. Onaj koji ima moć i novac diktira pravila igre, pokreće kampanje u vreme i na način kako mu odgovara, a druge, alternativne grupe, bez moći i novca, osuđene su na marginalizaciju i ulogu dekora. Ostavljeni na "periferiji" i realnog i virtuelnog sveta, u njima se gomila energija socijalnog nezadovoljstva, pa stoga i oni igraju "korisnu" ulogu ventila kojim se margina pacifikuje i zatvara u virtuelne rezervate, poznate kao alternativni sajtovi ili forumi.
Upravo takva je otprilike situacija i kod nas, naravno sa par balkanskih specifičnosti. Kako pripadamo Periferiji, centri koji kontrolišu i utiču na naše medije, pa i na internet, neretko se nalaze van naše zemlje. Druga naša specifičnost je praksa grubljih manipulacija i niskost medijskih kampanja u odnosu na uobičajene zapadne "standarde". No, pre će se i u ovom pogledu Zapad «balkanizovati» nego što će se Balkanci «evropeizirati», tj. preći iz prakse bezočne propagande na "viši nivo" sofisticirane manipulacije. Kod nas medije, uključujući i glavne tokove interneta, kontroliše mali broj pojedinaca i organizacija, koji su često u vrlo bliskim političko-poslovnim aranžmanima. Par tajkuna, nekoliko stranih i domaćih korporacija i tri-četiri partijska vrha kontrolišu najveći deo srpskih masovnih medija.
Ova, lokalna implementacija informatičko-medijske globalizacije ne samo da nije donela novo doba tolerancije i demokratije, već je u još većoj meri, uz potenciranje jednostranosti i grubih manipulativnih tehnika, proširila mrežu elektronsko-ideološke dominacije nad ovim prostorom.
Internet simulacija demokratije
Neko će u znak neslaganja sa gore navedenim iskazima odgovoriti da postoji prostor slobode u manje strukturisanim formama komunikacije, poput brojnih foruma i skoro svima dostupnih blogova (web dnevnik). U kaubojskoj etapi razvoja Mreže izgledalo da se internet forumi mogu porediti sa antičkim forumima i agorama u kojima je svaki pojedinac mogao slobodno da iznosi svoje mišljenje. No, kako je vreme prolazilo a entuzijazam posvećenika postepeno hlapio, forumi su se pretvorili u novi oblik manipulisanja javnošću, ili pak mesto gde se iživljavaju oni koji nemaju druga pametnija posla. Danas na političkim forumima srećemo često one koji su tu po zadatku (bez obzira da li su za to plaćeni, ili ne) i one kojima je dosadno, pa provociraju ostale. Na taj način su se forumi "profilisali" za određene političke opcije, ili su, pak, postali virtuelno bojno polje sukobljenih ideološko-političkih internet bojovnika (pre svega predstavnika «prve» i «druge» Srbije). Tako imamo, s jedne strane, forume koje bismo mogli nazvati nacionalističkim (Serbiancafe), a sa druge one «globalističke» (B92), dok ima i onih koji su za sada relativno neutralni, poput RTS foruma i koji služe za medjusobno odmeravanje snaga. Ta forumska prepucavanja između ljuto zavadjenih pripadnika "dve Srbije" imaju ulogu psihološkog ventila, ali su i indikator narcizma i mržnje „malih razlika“ između sukobljenih ideološko-političkih polova.
Kako su se ovi, navodno, najslobodniji i najdemokratskiji elektronski mediji, pretvorili u žestoke medijske mašinerije koje služe određenim finansijsko-političkim grupama? Pre svega jer ih preko moderatora kontrolišu oni koji finansiraju sajtove, a oni neretko žele da preko njih promovišu sopstvene političke ideje, ili da suzbijaju protivničke. Iako je njihova uloga formalno predstavljena kao nadzor odgovornih za pridržavanje kućnog reda na datoj web adresi, pre svega da se ne psuje i ne vređa, moderatori zapravo imaju mnogo važniju i suptililniju funkciju. Svojim svakodnevnim i profesionalnim prisustvom oni utiču na postavljanje tema (neretko ih i sami postavljaju) o kojima se raspravlja, kontrolišu tok rasprave, pa i na to kada se određena tema zaključuje. Moderatori su anonimni za ostale posetioce sajta i potencijalne diskutante, i niko ne može da se žali na njihov rad. Međutim, ako se moderatoru ne sviđaju nečiji politički stavovi, on tog učesnika može samovoljno i bez obrazloženja isključiti sa foruma. Ta mogućnost se u praksi često primenjuje na politički neugodne učesnike rasprave. Kada se sve to imamo na umu, malo ko bi ovim anonimnim arbitrima (po ko zna kom kriterijumu postavljenim u poziciju cenzora) dao demokratski atribut.
"Interaktivnim medijima" se manipuliše na različite načine. Nije tajna da skoro sve veće partije i dobar broj političara imaju svoje internet bukače preko kojih na forumima svakodnevno propagiraju svoje stavove i napadaju protivničke. Tako se dešava da se neke minorne stranke koje ne mogu dobiti ni 1-2% glasova građana na izborima, u „forumskoj areni“ pojavljuju kao ravnopravni takmac realno najjačih političkih opcija. Paradigamtičan je primer Čede Jovanovića koji je uz pomoć grupe agresivnih forumaša neproporcionalno prisutan na web-u, u poređenju sa svojim trenutno minornim političkim značajem. A takodje i primeri postojanja čisto virtulenih partija, poput crnogorskih Liberala koji postoje samo na internetu, ili jednog Batića koga određeni mediji veštački oživljavaju, što su sve čisti oblici političkog simulakruma.
Posledica „politizacije virtuelnog“ (ili, kao u slučaju Jovanovića, «virtuelne politizacije») jeste to da je na Mreži svakim danom sve manje spontanih priča, sve manje iskrenih, neutralnih diskutanata, jer celu stvar postepeno preuzimaju oni koji su tu po zadatku. I premda se često dešava da ti „moderatori uma budu brzo "provaljeni" od iskusnijih forumaša, njima je cilj da utiču na prosečno neobaveštene ili neiskusne posetioce. I ne samo to: Mreža je postala pravo medijsko poprište gde se igra prilično prljavo i gde su najgore uvrede i podmetanja svakodnevna pojava. Na kraju, treba reći i to da ona danas služi i kao pomoćno sredstvo u planskom plasiranju i širenju dezinformacija kojima se pokušava naneti šteta političkim (ali i poslovnim) konkurentima.
Osim kompjutera i „internet bojovnika“, u istu svrhu se koriste sms poruke i telefonska logistika u TV i radio emisijama, u kojima gledaoci glasaju, šalju poruke ili se javljaju direktno u program. Tako je jedan političar nedavno javno izblamiran kada je u žutoj štampi objavljeno da je izdao pismeni nalog da članovi njegove stranke moraju ostvariti određenu kvotu poziva prilikom njegovog gostovanja u TV emisiji «Piramida», ne bi li mu tako pomogli da pobedi. Ovo je, medjutim, bio samo prvi slučaj obelodanjivanja postojeće prakse, jer to mnogi rade, i to odavno, samo što je on prvi uhvaćen u tome.
Slučaj devedesetdvojke
Nije mali broj onih koji se po drugim forumima žale na dvostruke standarde koje primenjuje forum B92. Tako se, na žalost, demonstrira isključivost koja na drugoj strani, sa suprotnim ideološkim predznakom, vlada još samo među desnim ekstremistima i njihovim forumima. No, odgovornost moderatora i urednika sa B92 je mnogo veća jer ovaj forum predstavlja deo uticajnog medijskog sistema B92 koji nastoji da dobije "nacionalnu licencu", a ne malu grupu ekscentričnih ili ekstremističkih entuzijasta. Štaviše, kako se moderatori i urednici ovog foruma bučno pozivaju na demokratiju i toleranciju, trebalo bi da su barem primetno tolerantniji od desnih ekstremista, koji se, ako ništa drugo, bar ne predstavljaju drugačijim nego što jesu.
Netolerantni promoteri tolerancije sa foruma B92 jesu u poslednje vreme malo "omekšali" svoje rigidne ideološke kriterijume, a sve u cilju da se uspešno simulira tolerancija prema Drugom. Kada su shvatili da ideološka jednostranost više nije prihvatljiva većini, oni, dozirano i selektivno, "da se Vlasi ne dosete", propuštaju ponekad u medijski prostor i drugačije mišljenje. (Sličan princip vlada i u „Utisku nedelje“ Olje Bećković gde je u studiju najčešće odnos 3:1 za "naše".)
