DOJKA;za dr i bilo koga ko moze nesto da mi kaze

P

pancevka ZH

Početnik
Poruka
11
Danas sam bila kod ginekologa,inace imam 26 god. i juce mi je bio zadnji dan menstruacije,pri pregledu dojki rekla mi je da mi je na jednom mestu tkivo malo grubo,ali da to nije nista,samo da ih kuci sama pregledam.U tom momentu mi je bilo o.k. ali kad sam dosla kuci sva sam se pogubila i uhvatio me je uzasan srah,inace sam jedno mesec dana stalno u tripu da mi nesto fali,sto je verovatnon posledica stresa koji sam imala konstantno 2 god.Molim vas recite mi vase misljenje,bilo sta,jer se sva tresem i neznam sta da radi totalno me je uhvatila panika.
 
Prvo - nemoj da panicis, to je osnovno. Ako te je ginekolog pipala i kaze da nije nista za brigu, po svoj prilici je tako, jer se promene na grudima kod mladih zena ozbiljno tretiraju i da je postojala bilo kakva sumnja na nesto trazila bi da uradis mamografiju (snimanje dojki) ili ultrazvuk.
Drugo, mnoge devojke pa i zene imaju nesto sto se zove policisticna dojka, takva je konstitucija tkiva dojke (gromuljicasta, da se prosto izrazim).
Trece, postoje benigne promene na dojkama koje se javljaju u svim uzrastima, a nazivaju se adenomi ili adenofibromi. Ukoliko se i pojave ove benigne promene nekad se odstrane lokalnim hiruskim intervencijama u lokalnoj anesteziji a nekad i ne, zavisno od velicine.
I najzad, po svoj prilici se kod tebe desilo da imas neku promenu na dojci vezano za hormonski momenat uciklusu (uparvo izasla iz menstruacije).
U svakom slucaju, obrati se opet svom ginekologu, ili jednostavno lekaru opste prakse, da eventualnu promenu jos neko pipne, uvek se moze uraditi i UZ i mamogram, mada iz napisanog ja zaista ne smatram da imas bilo kakav razlog za strah a jos manje za toliku paniku. Pokusaj da se smiris i da o svemu racionalno razmisljas, probaj da se malo izvuces iz tog stresa i napetosti. Nemas razloga za toliki napad panike, zaist
 
Hvala puno WW,ja sam stvarnom u opsajdu,da mi je lekar tako nesto rekao pre 2 godine verovatno bi mi uslo na jedno uvo a na drugo izaslo.Medjutim moj mladji brat je vodio borbu sa tumorom 2 godine,ali njegov organizam nije vise mogao da izdrzi,i on je nazalost umro pre 6 meseci.Te 2 god. nisam imala vremena da mislim ni na sebe,ni na moju decu,samo sam imala neiscrpnu snagu da se borim za njegov zivot.Nazalost nista nismo mogli promeniti,a ja se sad osecam totalno iscrpljeno,mislila sam da ce vremenom biti lakse,ali mi on uzasno nedostaje,vreme nikad nece moci da ovu prazninu izbrise.Sad bi jedino volela kad bi mogla da se smirim,radi dece najvise,jer su oni sve to osetili, trebala bi totalno da im se posvetim,a ne jos da me sad gledaju u totalnom bedaku i uplakanu.Inace ja sam dojila oba deteta po godinu i po,i nemam nijedan faktor rizika za nastajanje raka dojke,ali sam valjda toliko psihicki poljuljana da ne mogu da razmisljam logicno,zato sam molila nekog da mi kaze bilo sta sto bi moj razum vratio na pravi put.
 
nEMA NA CEMU, TU SAM AKO ZAGUSTI, NO MOZDA NE BI BILO LOSE DA RAZMISLIS O NEKOJ PSIHICKOJ PODRSCI U SMISLU RAZGOVORA SA PSIHIJATROM ILI PSIHOLOGOM (PSIHOTERAPIJA) - o boze, izvinjavam se za velika slova, omaklo mi se a mrzi me da brisem. Dakle, zao mi je zbog tvog brata, to su uzasne traume i uzasna iscrpljenja, i naravno da ti je energija trenutno na veoma niskom nivou i da svi stresori deluju (ili se cine) razorno. No zivot ide dalje, i mora dalje, ma koliko to da surovo zvuci, i ti moras dalje bez obzira na sav bol, ali ne moras sama - i mozes da potrazis i dobijes pomoc.
Pozdrav, i puno srece, a za dojku ne brini - tek sad verujem da nemas ama nikakav razlog za strah!
 
Preporucujem da dojke samopregledas negde u sredini ciklusa i pred menstruaciju.Prati ih svakako jer je to ipak stvar svakodnevne zenske higijene.Koliko god d a su te promene danas ceste lepo je sto se mnogo brze i konacnije resavaju danas,naravno ako se otkriju na vreme.Brrr,secam se da sam ja sebi napipala cvoric pre nekoliko godina i odlucila da ga ne konstatujem-ali taj strah ne zaboravljam.Nije bilo nista.Ali ti budi kontrolor svoga tela-ono se uvek oglasi na vreme
 
Hvala vam,mnogo mi je lakse kad mogu o ovome da procaskam.Sutra sam zakazala kod kucnog lekara,da me i on pregleda i da mi da neke tablete,da bi mogla malo da se opustim i smirim,a mozda nebi bilo lose da me uputi kod psihijatra.Videcu sta on misli,ali moj muz misli da mi to sve dolazi od kicme,misici su mi totalno napeti,cas me boli jedna,pa druga ruka,pa rebra,nemam pojma ni ja vise sta mi je.Psiha je cudo,totalno sam pogubljena. :confused:
 
pancevka ZH:
Danas sam bila kod ginekologa,inace imam 26 god. i juce mi je bio zadnji dan menstruacije,pri pregledu dojki rekla mi je da mi je na jednom mestu tkivo malo grubo,ali da to nije nista,samo da ih kuci sama pregledam.U tom momentu mi je bilo o.k. ali kad sam dosla kuci sva sam se pogubila i uhvatio me je uzasan srah,inace sam jedno mesec dana stalno u tripu da mi nesto fali,sto je verovatnon posledica stresa koji sam imala konstantno 2 god.Molim vas recite mi vase misljenje,bilo sta,jer se sva tresem i neznam sta da radi totalno me je uhvatila panika.
Kliknite za proširenje...

Ako kod tebe postoje bilo kakve sumnje i osecaji u vezi tvog zdravstvenog stanja narocito dojki mislim da ti ultrazvuk dojki nece stetiti a i pozitivan rezultat ce te osloboditi psihickog pritiska tj. stresa.
Posle toga mislim da je pozitivan stav prema zivotu neophodan uslov za zdrav i normalan zivot. Znaci nemoj se opterecivati sa zdravljem( sem u smislu redovnih kontrola), ali zato se i pored svega raduj zivotu i svakom danu provedenom u zdravlju sa svojom porodicom.
Trudi se da sto vise pozitivnih stvari uradis za svoje psihicko i fizicko zdravlje.
Znaci sto vise aktivnosti u prirodi, bavljenja nekim sportom i rekreacijom,zdrave ishrane, uzivanja u sitnim svakodnevnim stvarima( posao, knjige, prijatelji,muzika,igra,.....) , pomoci onima kojima je pomoc potrebna, itd.
Znam kako je kad izgubis nekog ko ti je veoma blizak, to se i meni desilo, ali to gledaj kao znak da nesto menjas u svom dosadasnjem nacinu i pogledu na zivot, gledaj na taj dogadjaj kao na nesto iz cega treba nesto pozitivno da naucis i da se taj dogadjaj nije desio slucajno i bez nekog razloga koji ti mozda sada jos uvek nije jasan.
Imas porodicu koja te voli i kojoj si potrebna i nema mesta za strah od bilo cega, jer tako bi svi odmah mogli zajedno da se kolektivno sahranimo( sa obzirom koliko je razloga za strahove), vec ispuni svoj zivot sa ljubavlju i nesebicnim davanjem.
 
Slazem se sa tobom,i u ovom momentu sam svesna svega,ali kad mi se taj strah pojavi tesko se borim sa tim,i tu je uvek moj muz da me satima smiruje,i da mi obljasnjava sto mi se to desava,on bude toliko ubedljiv da mu na kraju poverujem.Sutra dolazim u Srbiju,kod mojih,pa se nadam da cu se tamo malo smiriti,jer je i njima tesko jos samo treba da se brinu i oko mojih tripova.
 
Za Pancevku
bila sam u slicnoj sistuaciji sto se tice samog straha od bolesti.Isla sam na razgovor kod neuropsihijatra jer vise nisam mogla da podnesem sebe ni svoja razmisljanja.(kod mene je islo do panike) Shvatila sam da
1. kad uradis analize i lekari kazu da je ok, nema rayloga za strah snaci sve najvise zavisi od tebe, tj. sve ide iz glave
2. da budes svesna da se preko noci tvoj strah nece povuci jer jednostavno ti si zivela u strahu 2 godine znaci da ce ti toliko trebati da se vratis u normalu, al nemoj da te to sekira, jer vremenom ces stalno pomalo osecati poboljsanje i to ce te radovati
3. koliko god da ti se ne cini da ces biti ona stara SHVATI DA HOCES
4.shvatices da je glupo trositi se na ocekivanje ruznog , mlada si, imas porodicu i rekla bih dobrog muza i to ce ti uvek davati snagu i raspolozenje
5. obrati se psihijatru i slobodno pij terapiju koju ti prepise (to ti savetujem jer ne znam da li imas averziju na sedative kao puno ljudi zbog zavisnosti )
Pozdrav uz poruku da je sve na tvojoj strani!!! :razz:
 
Samo kuliraj! :) Već je rečeno, problemi s dojkama su vrlo česta pojava kod mladih devojaka! Čak i kada su kvržice (tumori) u pitanju, uglavnom se radi o dobroćudnim tvorevinama. I ja sam ponosni nosioc nekoliko dobroćudnih tumora, cista, trauma zbog sumnji u dobroćudnost i operacija. Savko ima svoju slabu tačku i svoj način nošenja sa stresom koji izaziva strah za zdravlje i život. Ako treba Bensedin- čvakni ga, ako treba profesionalna pomoć- traži je! :) Ali, sama činjenica da se redovno podvrgavaš kontrolama ulivaće ti osećaj smirenosti. Meni, koliko god da je već postalo opterećenje odlaženje na kontrole svaka 3 meseca već 6 godina (ista smo, izgleda, generacija) toliko sam mirnija svaki put.(Jedino što mladost proveedoh u toplesu! :grin: ).
Koliko znam, ukoliko nije locirano nikakvo "sumnjivo" tkivo, dovoljno je samo odlaziti na mamografije! Neke stare vrednosti po pitanju godina kada žena treba početi redovno kontrolisati dojke pomalo padaju u vodu i ispada da je to bolje što je ranije ali, isto tako, ne daj se strahu da te kako sutra čeka neka zla bolest- svašta zlo može da naiđe a ne mora da bude bolest a od najgorih bolesti ljudi se leče! Diši duboko, uživaj i uvek traži svaku pomoć koja ti zatreba. Da mogu da vratim vreme provedeno u strahovima i sa doktorima koji su znali biti i uplašeniji od mene, ja bih ga vratila, niko ne želi da to prolazi ali, isto tako, da treba da se odreknem radosti koju sam naučila da nađem lakše nakon što sam kroz to prošla- ne bih je se odrekla. Ako već mora da se prođe kroz nešto, šta fali da se čovek malo i opameti! ;)

I, da, loš osećaj je najčešće "iz glave"! Ni jedna cista nema za reakciju loše raspoloženje ni osećaj da ti nešto fali ali strah to može izazvati! Veruj mi, dobro znam kako izgleda taj strah, osećaj da si se pogubio i led u glavi. Mom senzibilitetu je bilo dovoljno saznati da više nema zbog čega da se drhti da se smirim i krenem dalje ali, ako iole osećaš da se teško nosiš s tim, NE LEČI SE SAMA! :)
 
Mae:
Samo kuliraj! :) Već je rečeno, problemi s dojkama su vrlo česta pojava kod mladih devojaka! Čak i kada su kvržice (tumori) u pitanju, uglavnom se radi o dobroćudnim tvorevinama. I ja sam ponosni nosioc nekoliko dobroćudnih tumora, cista, trauma zbog sumnji u dobroćudnost i operacija. Savko ima svoju slabu tačku i svoj način nošenja sa stresom koji izaziva strah za zdravlje i život. Ako treba Bensedin- čvakni ga, ako treba profesionalna pomoć- traži je! :) Ali, sama činjenica da se redovno podvrgavaš kontrolama ulivaće ti osećaj smirenosti. Meni, koliko god da je već postalo opterećenje odlaženje na kontrole svaka 3 meseca već 6 godina (ista smo, izgleda, generacija) toliko sam mirnija svaki put.(Jedino što mladost proveedoh u toplesu! :grin: ).
Koliko znam, ukoliko nije locirano nikakvo "sumnjivo" tkivo, dovoljno je samo odlaziti na mamografije! Neke stare vrednosti po pitanju godina kada žena treba početi redovno kontrolisati dojke pomalo padaju u vodu i ispada da je to bolje što je ranije ali, isto tako, ne daj se strahu da te kako sutra čeka neka zla bolest- svašta zlo može da naiđe a ne mora da bude bolest a od najgorih bolesti ljudi se leče! Diši duboko, uživaj i uvek traži svaku pomoć koja ti zatreba. Da mogu da vratim vreme provedeno u strahovima i sa doktorima koji su znali biti i uplašeniji od mene, ja bih ga vratila, niko ne želi da to prolazi ali, isto tako, da treba da se odreknem radosti koju sam naučila da nađem lakše nakon što sam kroz to prošla- ne bih je se odrekla. Ako već mora da se prođe kroz nešto, šta fali da se čovek malo i opameti! ;)

I, da, loš osećaj je najčešće "iz glave"! Ni jedna cista nema za reakciju loše raspoloženje ni osećaj da ti nešto fali ali strah to može izazvati! Veruj mi, dobro znam kako izgleda taj strah, osećaj da si se pogubio i led u glavi. Mom senzibilitetu je bilo dovoljno saznati da više nema zbog čega da se drhti da se smirim i krenem dalje ali, ako iole osećaš da se teško nosiš s tim, NE LEČI SE SAMA! :)
Kliknite za proširenje...

E ovako, da li bi neka od Vas ako Vam nije teško mogla da mi da po neki savet? Imam 21 godinu, nedavno sam napipala na desnoj dojci mali ''baloncic'' ne pokretan i bolan na dodir. Znam da treba da odem kog lekara, samo me zanima buduci da se prvi put srecem sa ovakvim problemom, da li neko ko nešto o ovome zna ili na bazi svog iskustva da mi kaže čta može da me očekuje (pregled da li može biti ne prijatan, moguća dijagnoza i sl)Priznajem sa se palšim pa bi mi dobrodošao po neki svet pre nego što odem kod lekara - specijaliste što ću svakako učiniti. Hvala
 
1. Nasla sam ovu temu i necu da pokrecem novu sa istom/slicnom sadrzinom.
2. Cekam zakazani pregled i ultrazvuk u petak ali molim nekakakv odgovor ako moze dok to ne docekam.
3. Problem je sledeci
Imam 32 god, poslednji i jedini pregled dojki sam obavila pre otprilike 5 god, bilo ok. U poslednjih nekoliko nedelja osecam nelagodan osecaj ispod levog pazuha, odnosno ispod/sa strane leve dojke. Nekada boli, nekada osecam kao neki pritisak nalik, recimo, upali misica (nije to). Neprijatno je jer je konstantno. Nista ne mogu da napipam, mrsava sam pa jedino sto osecam je, recimo, zadebljanje na rebru. Istovremeno su mi otekle zlezdede na vratu koji me sada citav boli na dodir. Uzasno sam nestrpljiva i ne mogu da docekam pregled i unapred se iyvinjavam ako je pitanje besmisleno ali bilo kakav odgovor bi me smirio.
Pozdrav i hvala!
 
Pre nekoliko dana pocele su da me svrbe dojke. Onda su krenule blago da se perutaju, nista drasticno. I sada na jednoj ima likvora, verovatno limfa (pretpostavljam od svraba). Na potkosulji ostavlja zute tragove. To mi se isto desilo kada sam ulazila u pubertet. Koliko se secam, tada nije bilo nista opasno, samo sam dobila neku kremu da mazem.
Mozete li mi reci sta da cinim, da preporucite neku kremu ili sta vec? I zasto se to desava uopste, da li je normalno......?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Soradze
Ministarka zdravlja Srbije, Prof. dr Danica Grujičić o legalizaciji kanabisa
Odgovora
5
Pregleda
79
Soradze
Soradze
tab503
KO NIJE VAKCINISAN NE MOŽE U VRTIĆ! Pedijatri ODBIJAJU da izdaju roditeljima potvrdu posle bolesti, proveravaju se vakcinalni kartoni
2 3 4
Odgovora
85
Pregleda
1.670
Scientist welder
Scientist welder
Nina
Zašto se držimo za ruke
Odgovora
1
Pregleda
170
pikax
pikax

Back
Top