Lexa
Buduća legenda
- Poruka
- 30.368
SINDI;
Pretpostavljam da si pokušala reći da nisam dobro i dovoljno razmišljala o životu, možda i nisam.
A ja sam samo htela da razjasnim da je moj način pisanja posledica radoznalosti, ne projekcija nekih pesimističkih stavova iz života ili čega drugog...
Sumiranje života – otužna tema koju sam najpre „obradila“
Imam neku ideju da se ljudi u životu menjaju po hiljadu puta, ali da se ne može reći ni nabolje ni nagore.
Recimo, večeras mislim da je život s.anje, sutra uživam u njemu... Stvar raspoloženja.
Ali ima stavova koji se radikalno promene, i tako ostanu. Pa, opet, ne možeš reći da je taj stav ispravniji, ili „napredniji“ od bilo kog koji si imala ranije. Hm... Ljudi idu linijom manjeg otpora i nastoje da razmišljaju tako da im um bude što mirniji.
Pa nisu ciljevi nebitni kad se postignu, ali svakako gube na značaju.
Danas, kad se okrenem iza sebe, svoje „sitne uspehe“ često veličam u glavi... Poneka diploma, lepo putovanje, usluga, osećanja i prijatelji... Sve to izgleda toliko lepše gledano kao prošlost, nego što je bilo tada kada se dešavalo. I ovo danas će mi biti drago, u budućnosti. Znam to, a nije mi jasno...
Pa, sad, eto direktnog odgovora na temu
Možda veličamo tačno one delove prošlosti u kojima smo bili uspešni, a danas više, recimo, nismo.
Drugarica je prestala da trenira. Dakle, njen je uspeh – u prošlosti.
Ako ne nastavi da trenira, ne sumnjam da će kad-tad zažaliti, i da će joj period penjanja na pobedničko postolje biti jedna fantazija koja joj ne dozvoljava da shvati lepotu sadašnjosti.
A i ta sadašnjost će u dalekoj budućnosti imati svoju lepotu, i tako u krug...
Pretpostavljam da si pokušala reći da nisam dobro i dovoljno razmišljala o životu, možda i nisam.
A ja sam samo htela da razjasnim da je moj način pisanja posledica radoznalosti, ne projekcija nekih pesimističkih stavova iz života ili čega drugog...
Sumiranje života – otužna tema koju sam najpre „obradila“
Imam neku ideju da se ljudi u životu menjaju po hiljadu puta, ali da se ne može reći ni nabolje ni nagore.
Recimo, večeras mislim da je život s.anje, sutra uživam u njemu... Stvar raspoloženja.
Ali ima stavova koji se radikalno promene, i tako ostanu. Pa, opet, ne možeš reći da je taj stav ispravniji, ili „napredniji“ od bilo kog koji si imala ranije. Hm... Ljudi idu linijom manjeg otpora i nastoje da razmišljaju tako da im um bude što mirniji.
Pa nisu ciljevi nebitni kad se postignu, ali svakako gube na značaju.
Danas, kad se okrenem iza sebe, svoje „sitne uspehe“ često veličam u glavi... Poneka diploma, lepo putovanje, usluga, osećanja i prijatelji... Sve to izgleda toliko lepše gledano kao prošlost, nego što je bilo tada kada se dešavalo. I ovo danas će mi biti drago, u budućnosti. Znam to, a nije mi jasno...
Pa, sad, eto direktnog odgovora na temu
Možda veličamo tačno one delove prošlosti u kojima smo bili uspešni, a danas više, recimo, nismo.
Drugarica je prestala da trenira. Dakle, njen je uspeh – u prošlosti.
Ako ne nastavi da trenira, ne sumnjam da će kad-tad zažaliti, i da će joj period penjanja na pobedničko postolje biti jedna fantazija koja joj ne dozvoljava da shvati lepotu sadašnjosti.
A i ta sadašnjost će u dalekoj budućnosti imati svoju lepotu, i tako u krug...
Umetnik u gladovanju, pa da.....to je vanprosečno 
