Beograd kojeg više nema - Strana 15
Strana 15 od 121 PrvaPrva ... 51112131415161718192565115 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 351 do 375 od 3017

Tema: Beograd kojeg više nema

       
  1. #351
    Starosedelac georgejune (avatar)
    Učlanjen
    26.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Chase the Sun
    Poruke
    111.011
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    5251

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    Citat Original postavio Psihologue Pogledaj poruku
    Ko se seća bioskopa na Slaviji?
    pre zatvaranja cini mi se da su pustali samo porno filmove i bila je sala za bilijar



  2. #352
    Aktivan član mlekce (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    planeta Zemlja (za sada)
    Poruke
    1.363
    Reputaciona moć
    36

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    Citat Original postavio Sibil Vejn Pogledaj poruku
    Prosla sam danas pored ove poslasticarnice,i upitah kako se zove -''Kamila''

    I onako kako sam izlazila,oci mi bile gladne zbog svega sto je bilo tamo,a drugarica mi se zacudila,''sta trazim u toj socijalnoj poslasticarnici".

    A nigde na vratima ne pise,jedino gore pise ogromnim slovima Poslasticarnica
    Pa, jesi li objasnila drugarici da to nije socijala nego vintidz. Prava stara poslasticarnica sa odlicnim kolacima...

  3. #353
    Elita Sibil Vejn (avatar)
    Učlanjen
    14.08.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    6.905
    Reputaciona moć
    94

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    Ma dzaba objasnjavanje.

    Bitno je da tu cesto prolazim,i da cu koji put uci,da se sama fino najedem

  4. #354
    Aktivan član mlekce (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    planeta Zemlja (za sada)
    Poruke
    1.363
    Reputaciona moć
    36

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    Mozda se i sretnemo. Ako vidis jednu plavu sa cvikerima kako tamani sudzuk i bozu, ta sam!

  5. #355
    Legenda yioim (avatar)
    Učlanjen
    28.12.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    NBgd
    Poruke
    11.151
    Reputaciona moć
    154

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    aaaa prekinite sa kolacima. ide mi vodopad na usta.
    a svako bozije jutro prolazim pored doma omladina i te poslasticarnice....

  6. #356
    Elita Sibil Vejn (avatar)
    Učlanjen
    14.08.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    6.905
    Reputaciona moć
    94

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    Eh,i ja isto.Al gledam da idem drugom stranom Makedonske,al ne vredi...

  7. #357
    Domaćin L.1 (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2006.
    Pol
    Muško
    Poruke
    4.405
    Reputaciona moć
    74

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    Zapuštene lepotice

    Zoran NIKOLIĆ, 10.07.2008

    MNOGOBROJNE zgrade koje su simbol razvoja srpske arhitekture u različitim epohama propadaju na očigled svih nas. Kako za „Novosti” objašnjava Slobodan Bogunović, autor „Arhitektonske enciklopedije Beograda” i član Akademije arhitekture Srbije, to svedoči ne samo o finansijskoj nemoći našeg društva, već i o velikoj neodgovornosti prema sopstvenoj kulturnoj baštini.
    - To je najneposrednija slika stanja naše kulturne svesti. Neke od ključnih zgrada koje ukazuju na raznovrsnost istorijskih epoha srpskog neimarstva u vrlo su zapuštenom stanju. Iako se u poslednje vreme mora odati priznanje gradskim vlastima za agilnost u revitalizaciji mnogih objekata, spisak građevina koje su u teškom stanju toliko je veliki da traži mnogo više napora - objašnjava Bogunović.
    Počinje sa najstarijom građanskom kućom u Beogradu u Ulici cara Dušana 10. Podignuta je između 1724. i 1727. godine, a po imenu vlasnika nazvana je Flajšmanova kuća. Danas je u lošem stanju, temelji su nestabilni, a to je zdanje prema kojem bi morali da se odnosimo sa „muzeološkim obzirom”.
    - Na Guberevcu, u okviru današnjeg Kliničkog centra, nalazi se „Doktorova kula”, podignuta 1824. godine za lekara koji je lečio kneza Miloša - nastavlja Bogunović.
    U Uzun Mirkovoj 1 raspada se zgrada Beogradske opštine namenjena Jugoslovenskoj kinoteci. Kako kaže Bogunović, ova zgrada je „godinama primer strašne tromosti nadležnih”.
    - Ona je svedočanstvo nesposobnosti da u najstroži centar grada unesemo red - nastavlja Bogunović. - Zdanje je napravljeno 1840. a dozidano je 1928. godine. Služila je Beogradskoj opštini do 1961. godine, a od 1995. dodeljena je Kinoteci i od tada se sa njom ništa ne dešava.
    Varoška bolnica u Ulici Džordža Vašingtona 19 se takođe tretira kao dobro od velikog značaja. Ona je, prema rečima našeg sagovornika, čak i konstruktivno ugrožena, pa sanacija te zgrade mora biti hitna.
    - Kompleks radničkih stanova na Gundulićevom vencu 30-32 je prvenac u domenu kolektivnih, socijalnih stanova - nastavlja naš sagovornik. - To je prvi primer takve arhitekture kod nas koji je projektovala prva žena arhitekta Jelisaveta Načić još 1911. godine. I taj deo vapi za obnovom.
    Celokupna arhitektonska celina oko nekadašnje Male pijace takođe je na udaru. To je prostor u Karađorđevoj ulici, odnosno raskrsnica kod Beogradske zadruge i hotela „Bristol”.
    - Tu se nalazi
    kuća Ljubomira Krsmanovića u Karađorđevoj 59, koja je vrlo trošna - kaže Bogunović. - Susedna kuća pripadala je Luki Ćeloviću Trebinjcu, čuvenom dobrotvoru, u Ulici Kraljevića Marka 1. I njeno stanje je kritično, ali najjadnije izgleda zdanje svega 20 metara uzbrdo, u ulici Stjepana Radića 4. To je bondaruša, ali nekada veoma lepa kuća trgovca Dimitrija Markovića, napravljena 1850. godine.
    U neposrednom susedstvu je i zgrada Državne štamparije, u Crnogorskoj ulici, iz 1860. godine. Kako kaže naš sagovornik, „ona je takođe sramota za sve nas, jer je još Pavle Vasić, jedan od naših najuglednijih istoričara umetnosti, smatrao da je ovo zdanje najlepši primer romantizma u beogradskoj arhitekturi”.
    - Naravno da se ovde izdvaja i Beogradska zadruga, jedno od najlepših beogradskih zdanja - dodaje Bogunović. - Podignuta je pod uticajem dekorativističke arhitekture, a poznata je i po tome što je prvi put u Beogradu fundiranje njenog temelja obavljeno armiranim betonom. Već godinama se urušava.
    Na prelazu iz 19. u 20. vek izdvajaju se biseri secesijske arhitekture kao što su zgrada u Knez Miletinoj 28, koja je zaboravljena već decenijama, i čija fasada je potpuno zapuštena. Slično je i sa neobaroknom građanskom palatom u Prote Mateje 52.
    - Kuća Prentića u profesorskoj koloniji u posebno je žalosnom i ponižavajućem stanju - razočaran je naš sagovornik. - Ona se nalazi u ulici Osmana Đikića 2 i na njoj je prvi put primenjeno načelo slobodnog plana unutrašnjeg prostora. Slično je i sa Zlokovićevom kućom u Internacionalnih brigada 76, koja je potpuno obrasla bršljenom. Nemam ništa protiv bršljena, nego se plašim šta je ispod njega...

    ZABORAVLJENI BRAŠOVAN
    Postoje zgrade koje su odredile razvojni put srpske arhitekture u modernizmu i koje su zapuštene iako su stare svega oko 70 godina. Takav primer je zdanje Državne štamparije, potonjeg „Bigza” na Mostarskoj petlji. To delo poznatog arhitekte Dragiše Brašovana primer je zdanja koje je Beogradu trebalo da služi na ponos, a ne sramotu.

    INDUSTRIJSKA ARHITEKTURA
    Beograd je zaboravio i značajne objekte industrijske arhitekture koji vape za obnovom. Bogunović izdvaja Fabriku šećera na Čukarici, koju je 1900. godine podigla grupa nemačkih industrijalaca, Parni mlin u Bulevaru vojvode Mišića, Fabriku hartije preko puta mlina u istoj ulici na brojevima 10 i 12...

  8. #358
    Zaslužan član DiVljA (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    zmajevadevojka.com
    Poruke
    15.410
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    Gdej si cale, sunce li ti tvoje zarko ljubim?

  9. #359
    Domaćin L.1 (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2006.
    Pol
    Muško
    Poruke
    4.405
    Reputaciona moć
    74

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    VREME 584, 14. mart 2002.

    piše: Nebojša Grujičić
    Image

    Svega nekoliko dana po okončanju ratnih dejstava u oslobođenom Beogradu, 24. ili 25. oktobra 1944, danas to više niko sa sigurnošću ne zna, bioskop Avala, koji se nalazio u zgradi današnjeg Radio Beograda, usred ruševina i dima otvoren je za publiku. Beograđani su tada imali priliku da pogledaju jedan film koji su, zajedno s kompresorom za struju, doneli sa sobom vojnici Crvene armije. Film je nekim čudom bio američki, ali s ruskim titlom (!?) i zvao se Serenada u dolini sunca (Sun Valley Serenade). Autor muzike bio je Glen Miler. Džez koji su Beograđani čuli s filmskog platna bio je zvuk slobode. Sreći prisutnih nije bilo kraja.

    Ova projekcija odigrala je u poratnom Beogradu revolucionarnu ulogu između ostalog i zbog toga što je s ovim filmom stigla i moda jedne naročite vrste plesa – trokinga!

    O društvenim, sociološkim, ideološkim i političkim implikacijama trokinga i srodnih pojava govori zanimljiva studija etnologa Ivane Lučić-Todosić Od trokinga do tvista – Igranke u Beogradu 1945-1963, koja se nedavno pojavila u izdanju Srpskog genealoškog centra. U svojoj knjizi Ivana Lučić-Todosić prati fenomen beogradskih igranki od 1945. do 1963. godine kada one polako prestaju da budu najvažnija forma društvene zabave mladih ustupajući mesto festivalima zabavne muzike, gitarijadama i diskotekama. Istoriju igranki autorka je podelila na četiri perioda, koja su bila u prvom redu uslovljena promenama državne spoljne politike – period od oslobođenja Beograda do kraja 1945, zatim vreme proletkulta i zabrane trokinga, razdoblje posle raskida sa Staljinom i delimičnog otvaranja ka Zapadu, i period od polovine pedesetih kada se usvajaju zapadne vrednosti do pojave rokenrola.

    Uzbudljivo i studiozno pisana knjiga Ivane Lučić-Todosić nudi pregršt podataka na osnovu kojih se može rekonstruisati duh jednog vremena koje nam se danas čini čudnim i dalekim, a koji se formirao na ehu istorijskih događaja i dramatičnih političkih, ekonomskih i demografskih prevrata kakvi su iskustvo Drugog svetskog rata, dolazak komunista na vlast, Sremski front, Rezolucija Informbiroa, Goli otok, tršćanska kriza, prvi studentski nemiri.

    Pa, kako su se zabavljali roditelji ovdašnje generacije X?

  10. #360
    Domaćin L.1 (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2006.
    Pol
    Muško
    Poruke
    4.405
    Reputaciona moć
    74

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    TROK, TROK: Sve je počelo s trokingom. Ovaj ples se upražnjavao na igrankama usred obnove i izgradnje, a koje su se u prvim poratnim danima organizovale samo u okviru prigodnih narodnooslobodilačkih priredbi. Program je bio ustaljen: posle recitala, skečeva, pesama i komada u čast oslobodilaca, sledila je "igranka do zore" koja je počinjala i završavala se obaveznim kozaračkim kolom. Između dva kola svirao se džez, sving, bugi-vugi, bluz i ostala američka muzika zabranjena za vreme okupacije, uz tek poneku rusku temu. Plesao se tango, valcer, fokstrot, sloufoks, i – troking. Od milošte zvan "treskavac" ili "trokiš", troking se igrao u parovima, pri čemu su se partneri čedno držali za ruke i u ritmu muzike cupkali s jedne noge na drugu. Tekstovi melodija na koje se troking plesao bio je zanimljiv: Moj ćale kupi kozu s plavim očima/ i ona igra troking i mrda ušima...

    Međutim, zapadna muzika nije se dugo tolerisala. Do kraja 1945. ona dobija etiketu kapitalističke, reakcionarne i buržoaske zabave koja kvari našu omladinu i vodi je u seksualnu i svaku drugu patologiju. Troking je, kao igra koja podriva disciplinu i javni moral početkom 1946. i zvanično zabranjen. Zaduženi drugovi bi pre početka igranke izlazili na binu da saopšte ovu zabranu, pa su parovi samo kriomice mogli da odđuskaju na nekoliko taktova svoje omiljene igre.

  11. #361
    Domaćin L.1 (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2006.
    Pol
    Muško
    Poruke
    4.405
    Reputaciona moć
    74

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    OSLOBOĐENI I OSLOBODIOCI: Prve igranke su, osim kao "ventil" od revolucionarne i ratne askeze, služile i kao povod okupljanja i integracije starog gradskog stanovništva i pridošlica. A one su se u rekama slivale u grad. Beograd je krajem 1944. godine imao oko 240.000 stanovnika, 80.000 manje nego pred rat, dok je 1961. godine imao 619.000 stanovnika, dvostruko više nego pre rata, a pet puta više u odnosu na 1921. godinu. Socijalizacija i urbanizacija pridošlica nije išla glatko, a one su se vremenom prilagođavale novim uslovima života na "kursevima za ratom ometene" potiskujući ostatke stare "građanske reakcije" u geta i društvenu izolaciju.

    To se videlo i na igrankama gde su se brzo formirale dve međusobno nepomirljive grupacije – "frajeri" ("mondeni", "fišbajni", "degeni") s jedne, i "grafičari" ("šrafcigeri") s druge strane. Razlikovali su se po poreklu, stilu oblačenja, ponašanju i pristupu trokingu. Osim ovih grupa, igranke su znali da prekinu i violentni Ličani i Crnogorci poigravajući u krugu zavičajna kola i ora, beleži u svojoj knjizi gospođa Lučić-Todosić.

    Svaka grupacija imala je svoj look. Beogradski frajer bio je obučen u (očev) sako dužine do kolena s jako vatiranim ramenima ("manje bata, više vata"), zatim u "frula" pantalone koje su imale toliko uske nogavice ("kao jagnjeća crevca") da su se jedva navlačile, i bile dugačke samo do čukljeva da bi se videle prugaste čarape. Obuću su činile obavezne "gumiđonke" ("na spratove"), a glavu je krasio pljosnat, aerodinamičan šešir što većeg oboda koji je mogao da se fazonira – pozadi dignut, napred spušten, odozgo ulubljen. Uputstvo za frajere početnike glasilo je da kosa treba da bude duga do pola vrata, brčići kao u Klerka Gebla, a nokti dugački osam milimetara. Mašna vezana "na tesan čvor", maramica u džepu s leve strane, tregeri, tamne naočare, briljantin, miris, prstenje na ruci ("puna šaka") bili su obavezni. Kako je pisao "Jež" iz tog vremena, frajerski korak krasilo je ležerno držanje tipa "šnajderska drvena lutka", a najfrekventniji štosevi bili su "šatro Mika, Pera, Laza", "naivan k'o cokula", "majka si Mile", "vrišti k'o metla", kao i upotreba stranih reči, izraza i nadimaka. Mondenke je krasila kratka suknja, "zebraste" svilene čarape, cipele debelih gumenih đonova i duga raspletena kosa.

  12. #362
    Domaćin L.1 (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2006.
    Pol
    Muško
    Poruke
    4.405
    Reputaciona moć
    74

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    PASTIR KOSTJA: Za razliku od gradskih mondena, prigradski i siromašniji "grafičari", odnosno, "šrafcigeri" bili su radnička omladina koja je prezirala studente i ostale "degene" (tepanje od "degenerik") koje su smatrali parazitima i neradnicima. Kao znak raspoznavanja nosili su beretke, koje su znali da "prefazoniraju" u šajkače. Grafičari su troking igrali tako što bi gornju polovinu drugarice priljubili sebi na grudi, a pozadinu odmakli što dalje od partnerkinog tela "čuvajući poštenje". Ova osnovna podela na frajere i šrafcigere, kasnije "degene" i "geliptere", uz promenjeni kontekst, sadržaj i urbanizaciju ruralnih pridošlica, održala se sve vreme.

    Nasuprot trulom kapitalizmu i njegovim ostacima, od početka 1946. agitpropovski su veličani proletkult i dostignuća sovjetskog društva, koje je, osim visoke svesti, rodoljublja i odnosa prema radu kao pitanju časti, potpuno ovladalo čak i "veštinom odmaranja" koja je svog izraza nalazila i u modernim sovjetskim napevima. S druge strane, posetioca Američke čitaonice u kojoj su se slušale džez ploče, po izlasku iz nje znao je da sačeka kakav udbaš u kožnom mantilu i dotičnog prozapadnog elementa "ćorkira". Partijski aktivisti, naročito oni iz redova pridošlica, bili su zakleti neprijatelji mondena. Znali su da makazama seku uske mondenske kravate i nogavice uže od propisanog prečnika od 22 centimetra. Džez i američka muzika su do kraja 1945. sasvim proterani s radio-talasa (naročito su smetali visoki tonovi u džez improvizacijama – "Ne puštati u program – truba vrišti"), a zapadni filmovi su nestali iz bioskopa. I narodna muzika je za novu vlast bila previše nacionalno obojena i opterećena tradicijom s kojom je valjalo raskrstiti, pa se Oj, Moravo mogla čuti samo u groznoj obradi u duhu klasične muzike. Za to vreme, jedino se još na igrankama džez muzika mogla svirati i one su bile svojevrsna "ostrva slobode". Od 1947. s igranki čak polako izostaju kozaračka kola.

    ISTORIJSKO "NE!": Rezolucija Informbiroa i raskid sa Sovjetskim Savezom uslovili su još jedan radikalan zaokret u kulturnoj politici, koji se ogledao u delimičnom popuštanju stega i laganom otvaranju prema zapadnim uticajima. Ulogu koju je odigrao film Serenada u dolini sunca sredinom četrdesetih početkom pedesetih igra čuveni Bal na vodi Džordža Sidnija. S ovim filmom u Beograd stiže moda sambe i rumbe koje postaju omiljeni plesovi na igrankama.

    Odlazak na igranke imao je ritualni karakter. Posle okupljanja društva iz kraja, organizovanog polaska u grad i promenade na "štrafti" gde su se "šacovale ribe", kretalo se na igranke. Svaki mladić koji je želeo da bude "bog plesa, bubnjeva i saksofona" ili "ludi tancer" morao je imati propisnu frizuru – kosa sa strane ulepljena, a na sredini nonšalantno raščešljana. Osim što je trebalo da ima tanke brčiće, morao se još razumeti u tajne modernih plesova kakvi su bugi-vugi, tvist ili rokenrol, čija je moda došla za rumbom i sambom. U to vreme, naročito popularna takmičenja u izvođenju "tvist gimnastike" održavana su u Tri kostura u ulici Svetozara Markovića 43. Mesta održavanja igranki bile su sale domova kulture, bioskopi, menze, fakulteti, fiskulturne sale, a podijum za igru znao se posuti voskom od sveća da bi igrači mogli lakše da klize po njemu. Najpoznatije igranke održavane su u Lazarcu u Lazarevićevoj 4, na košarkaškim terenima Zvezde na Malom Kalemegdanu, u Poletu u Čika Ljubinoj 20, Teksasu u Cetinjskoj 32, Indeks baru u Balkanskoj 4, Euridici u Molerovoj 33...

  13. #363
    Domaćin L.1 (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2006.
    Pol
    Muško
    Poruke
    4.405
    Reputaciona moć
    74

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    VESTERNIZACIJA: Mušku, kao i žensku modu, umnogome je diktirao filmski repertoar. Devojke su s majkom znale i po nekoliko puta da gledaju omiljeni film da bi što bolje skinule kroj neke haljine. S druge strane, posle talasa kaubojskog filma, Knez-Mihailova ulica bila je puna Garija Kupera i Šejnova. Frizure tipa "tarzan" posle uspeha filma Tramvaj zvani želja smenjuju "brandonke". U modu vremenom ulaze i somotske pantalone zvoncare, košulje sa špicastim kragnama, rolke, uski "čaplinovski" sakoi, a za njima i prve farmerice, sivi i plavi šuškavci. Devojke na igranke dolaze u belim bluzicama i tamnim suknjama (široko krojenim iz punog kruga – gloha, s velikim džepovima), ili diskretno dekoltovanim haljinama uzanog struka. Omiljeni su bili široki, čipkasti žiponi od šifona, šiveni iz tri karnera liht roze, žute i plave boje. Obavezna frizura za devojke postaje punđa i konjski rep, a važan detalj su bile ogrlice "od bisera". Nakon gumiđonki, u modu ulaze baletanke, a za njima i šimike. Od početka pedesetih džez se polako etablira iako u štampi nije pošteđen kritika i etiketa zbog svog kapitalističkog porekla. U Šapcu je jedan džez orkestar, ne bi li "pomirio suprotnosti", čak napravio modernu igru od pesme o narodnom heroju Savi Kovačeviću. Za dušebrižnike to je bio samo još jedan dokaz da mladima ništa nije sveto, a da histerija i epidemija džeza preti da zatruje sve oblike društvenog života. Maksima kojom su se džezeri branili bila je "Život je ritam, a ritam je džez", iz koje se, osim muzičkog ukusa, navodno videla i želja za aktivnim učešćem gradske omladine u dinamičnom svetu punom promena.

    S pojavom prvih festivala zabavne muzike, muzički Beograd se polarizuje na džezere i zabavnjake. Popularne su italijanske, meksičke, havajske i američke pesme, a od sredine pedesetih, naročito s pojavom Šedousa, u modu ulazi i rokenrol. Rokenrol nije naišao na takav otpor vlasti kao nešto ranije troking i džez. Iako se smatralo da je "ukus i moral rokenrolista loš, a njihova zabava dekadentna", mislilo se da je "posle smrti Džemsa Dina i njegovog pogubnog uticaja, rokenrol ipak jedna umerenija zabava", a da će s predviljivim padom Elvisa Prislija, prolaznu modu rokenrola ubrzo zameniti moda kalipsa. To se nekim čudom nije desilo, ali su zato s pojavom prve ploče Bitlsa koju je u Beograd doneo slavni košarkaš Radivoje Korać, igranke definitivno otišle u fusnote sentimentalne povesti jugoslovenskog komunističkog carstva.

  14. #364
    Domaćin L.1 (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2006.
    Pol
    Muško
    Poruke
    4.405
    Reputaciona moć
    74

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    Pardoniranje

    Na osnovu priča očevidaca, Ivana Lučić-Todosić u knjizi opisuje i ovaj način pardoniranja za ples. Momak, to jest "dasa" uđe u salu, odmah sa vrata ošacuje devojku i krene gegajući se ka njoj u stilu Garija Kupera. Kada dođe do pola sale, zvizne i pokaže glavom u njenom pravcu. Ona, ako hoće da igra, krene prema njemu, i sretnu se na pola sale. Kad se završi set od tri igre, najpre tango i valcer, a onda kao brži troking ili bugi-vugi, kavaljer otprati drugaricu do njenog mesta, pokloni se i ode. Ako bi devojka koja je odbila igru prihvatila da pleše s drugim partnerom, sledio joj je zasluženi šamar, posle kojeg bi usledila i tuča među rivalima i njihovim pristalicama na ulici.

    Samba

    Izveštaj s jednog samoinicijativnog takmičenja mladih radnika u plesanju sambe 1951. izgledao je ovako: "Prvi mladić koji se istakao položio je devojku u horizontalni položaj na pola metra iznad parketa. Odmah je bio nadmašen: druga devojka u rukama svog igrača dodirnula je kosom parket. Pobednik je ipak bio treći par: devojka se, kako bi se rvački reklo, našla "u mostu", i lupila temenom u parket".

    Rurbanizacija grada

    Period koji se opisuje u knjizi Od trokinga do tvista može se uporediti s današnjim vremenom. Iako i mi imamo bolno iskustvo istorijskog zemljotresa i njegovih propratnih pojava, Ivana Lučić-Todosić za ‘’Vreme’’ kaže da ipak postoje značajne razlike između sadašnje i ondašnje situacije: "Razlika je u tome što današnja generacija ipak ima neke informacije iz spoljnjeg sveta. Poratne generacije nisu imale ama baš nikakve, pa je zato svaka nova stvar imala apsolutni ekskluzivitet. Danas je sve već negde viđeno i nijedna pojedinačna stvar nema, niti može da ima, tako masovan uticaj kakav je imao film Bal na vodi. Osim toga, Beograd je bio mali grad u kojem su se svi poznavali, pa je uspostavljanje određenog modela ponašanja bilo mnogo jednostavnije nego danas. Već početkom šezdesetih, dve trećine stanovnika Beograda nisu bile Beograđani, ali su pridošlice brzo usvajale modele gradske kulture i njihova urbanizacija je tekla glatko. S druge strane, još od osamdesetih godina, a naročito u poslednjoj deceniji, kod nas teče proces "rurbanizacije", poseljačenja grada, pri čemu novopridošlice gradsku sredinu ne prihvataju kao svoju. Posledice toga su vidljive u svim pojavnim vidovima gradskog života".

    Image
    Blejanje i mrštenje

    Nažalost, prestonica još uvek podseća na onaj bilbord "Beograd je metropolis" zaboden u blato, okružen plastičnim kesama i otpacima svih vrsta

    Šetnja ulicama Beograda u petak ili subotu noću običnom posmatraču izgleda kao i svako drugo pešačenje po prestonicama Evrope: mladi ljudi u skupim uglancanim automobilima iz kojih trešti muzika, devojke u čizmama i uskim majicama, ulickane po standardima zapadnih ženskih časopisa, klubovi u kojima se domaći di-džejevi trude da puštaju najnoviju muziku. Nažalost, prestonica još uvek podseća na onaj bilbord "Beograd je metropolis" zaboden u blato, okružen plastičnim kesama i otpacima svih vrsta.

    Naravno da to mladeži ne smeta: proteklih godina nisu je ni mnogo veće stvari omele u nameri da se dobro provede. Upravo zato su dezorijentisani i retki turisti oduševljeni što eto posle svih silnih ratova i stradanja, u Beogradu sve izgleda tako uobičajeno i normalno. Fascinira ih što vide prenatrpane kafiće, omiljeni vid zabave mladih Beograđana i Beograđanki, u kojima se najčešće praktikuje "blejanje". Zavisno od konteksta u kome se koristi, ovaj od gluvarenja složeniji termin može da se interpretira kao osmatranje "likova" u kafiću, ćaskanje o trivijalnostima, tračarenje, meditacija i poziranje – samopredstavljanje vlastitog lika u najboljem izdanju na specifičnom mestu u određeno vreme.

    Najbolja ponuda kafića u Beogradu je na Dorćolu, posebno u ulici Strahinjića Bana i oko nje; na početku ulice je poslastičarnica Stelina, zatim kafići O’polo, Scena, Kongo, Naćos, Ipanema, Fraći, pa sve do obližnje ulice Gospodar-Jovanove gde se nalaze ****** i Gaudi. Drugo mesto načičkano kafićima je Obilićev venac gde su smešteni Jazz čiji je vlasnik Oliver Mandić, Ulaz, Okno i drugi. Pored ovih, popularni su i Che Passa porodice Komadinić, Monument i Med (skraćeno od Mediteraneo). Vikendom se najčešće u kafiće izlazi ranije, to jest, oko osam i devet sati uveče, kao zagrevanje pre odlaska na krajnje odredište – što je u ovom slučaju najčešće splav, klub ili neki drugi kafić.

    Vremenom se u svakom kafiću profiliše različita grupa ljudi, zavisno od vrste muzike koja se pušta, atmosfere, gazde i kelnera, pa tako u kafe Krojač, na primer, dolaze stariji dvadesetogodišnjaci i mlađi tridesetogodišnjaci da uz prijatnu muziku i kapljicu žestine srolaju džoint i opuste se nakon napornog radnog dana; u Grinet preko dana zalazi populacija koja bi mogla da se nazove mladim srpskim japijima, dok u Street izlazi urbana ekipa željna provoda.

    U današnje kafane, u kojima su najčešći gosti oni koji se već dvadeset godina smatraju nezaobilaznim delom inventara, mlađi svet uglavnom zalazi kada ide na dobru kolenicu ili mešano meso, a na pivo i rakiju često se odlazi u Manjež ili Mornar, koji, odskora bolnički sterilan i osvetljen, ipak još uvek predstavlja živopisno mesto; za one kojima to prija to je jedino mesto u gradu gde se u isto vreme za dva različita stola pevaju "Marširala, marširala kralja Petra..." i "Marširala, marširala Neše Čanka garda...".

    Klupski život Beograda uglavnom se odavno svodi na jednoličnu ponudu bučne muzike, skladno uređen enterijer, zagušljive prostorije i standardan meni pića. Nekadašnje rejv žurke izgubile su na popularnosti, a u međuvremenu sve je počelo da se naziva partijima: od posela, pa do house, trance, beat ili drum’ ‘n’ bass okupljanja. Većina klubova ima slično razvijenu strategiju: pušta se tehno muzika, najčešće house, režu se velike marže na piće, dopušta se da uđe neograničen broj ljudi i svima je lepo – zabavno. U Beogradu su među širokim narodnim masama trenutno najpopularniji klubovi Sova i F6, a zatim slede Bus i splavovi oko hotela Jugoslavija.

    Pre ulaska u klub, najvažnije je da se "kolica" parkiraju što bliže ulazu, naravno, ukoliko je reč o vozilu dostojnom izlaganja očima javnosti. Praktičan primer ove navike može da se vidi svakog vikenda u Francuskoj ulici ispred kluba F6, gde su parkirani automobili u vrednosti voznog parka vlade neke srednjerazvijene zemlje. Dakle, kada se prvo od tri sveta trojstva (džip, kajla, plavuša) zbrine, laganim korakom ulazi se u klub, ostavlja garderoba i seda za rezervisan sto. Rezervacija stola u Kabare rouzu podrazumeva da se naruči minimum flaša džek denijelsa, a zabava po mestima ovog tipa svodi se na gledanje Cece okružene korpulentnim obezbeđenjem i međusobno merkanje mužjaka, tzv. mrštenje. Za to vreme na podijumu devojke vrckaju guzom, treskaju telom i kruže kukovima uz pusto folkersko zavijanje.

    Trenerke i patike nekako su izašle iz upotrebe, verovatno i zbog pravila da se u popularna mesta ulazi isključivo u cipelama, ali kao znak prestiža, ostao je običaj da se u pojedine klubove ulazi jedino uz preporuku ili poznanstvo. Od skoro su VIP (Very Important Person) kartice najveća mamipara za naivne, koji samo da bi bili odvojeni staklenim zidom od ostatka gostiju, kao što je slučaj u klubu Underground, spremni su da plate koliko treba. Na naše pitanje ko su ljudi koji najčešće dolaze u VIP odeljak, konobar kluba Underground pokazuje grupu od desetak srednjoškolaca, koji su već oko jedan sat posle ponoći napravili ceh od 500 nemačkih maraka.

    Za one kojima je dosta dugogodišnje torture ružičaste kulture, postoje klubovi poput Monda, novootvorene "Cvijete Zuzorić", ili kluba Pazi škola (bivši Dollar) koji je dugo bio zamena za Akademiju. Pazi škola je uz klub Fili i mali klub Doma omladine jedino mesto gde može da se čuje gitarska muzika – od roka, alternative, popa, panka i hard kora, što, naravno, ne znači da se i ovde ne pušta elektronska muzika.

    Davor Konjikušić

  15. #365
    Domaćin L.1 (avatar)
    Učlanjen
    16.03.2006.
    Pol
    Muško
    Poruke
    4.405
    Reputaciona moć
    74

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    Citat Original postavio ZmAjEvA Pogledaj poruku
    Gdej si cale, sunce li ti tvoje zarko ljubim?

    Evo cero da malo posetim temu.

  16. #366
    Elita Sibil Vejn (avatar)
    Učlanjen
    14.08.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    6.905
    Reputaciona moć
    94

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    Jel mislite na klub Doolar,u pasazu blizu Botanicke baste?

    Zar se on ne zove ''Vrtoglavica''?

    Nema veze,sve u tekstu je dobor i realno,kako bih rekla,receno.

  17. #367
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    29.07.2008.
    Poruke
    107
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema


    Avala, spomenik neznanom junaku, 1930


    Bogojavljenska ulica i Saborna crkva, 1907 godine


    Crkva sv. Marka, Tasmajdan, 1939


    Dositejev licej, 1876


    Hoteli Kasina i Pariz, snimljeno 1930

  18. #368
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    29.07.2008.
    Poruke
    107
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema


    Kalemegdan, 1930


    Kalemegdan, kapija Karla IV, snimljeno 1876


    Kalemegdan, setaliste, snimljeno 1908


    Kolarac, bioskop i kafana (1938)


    Konak kneginje Ljubice, snimljeno 1876. godine

  19. #369
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    29.07.2008.
    Poruke
    107
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema


    Konjanicki portret kneza Mihaila ispred Pozorista


    Mali drvorac, na mestu Starog dvora, snimljeno 1876


    Narodno pozoriste i palata Reunion, snimljeno 1934


    Njegoseva ulica, III beogradska gimnazija, snimljeno 1912


    Oficirski dom, 1901. godina

  20. #370
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    29.07.2008.
    Poruke
    107
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema


    Patrijarsija, zavrsetak radova, 1936


    Pobednik na Kalemegdanu, 1928


    Posta 2 i Zeleznicka stanica, 1929


    Pozorisni trg, 1892

  21. #371
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    29.07.2008.
    Poruke
    107
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema


    Savamala, Karadjordjeva ulica, snimljeno 1930


    Savsko pristaniste, snimljeno 1930


    Skadarska ulica i kafana Tri sesira, 1930


    Skadarska ulica, kafana Vuk Karadzic, snimljeno 1928

  22. #372
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    29.07.2008.
    Poruke
    107
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema


    Stari dvor, snimljeno 1926


    Terazije, 1932 godina


    Terazije, kafana Zlatni krst i sakadzije, snimljeno 1908


    Terazije, od Sremske ka Dvorskoj ulici, snimljeno 1892

  23. #373
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    29.07.2008.
    Poruke
    107
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema


    Terazije, snimljeno 1912


    Terazije, snimljeno 1928


    Trg ispred Narodnog pozorista, 1923 godine


    Zanatski dom, snimljeno 1934

  24. #374
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    29.07.2008.
    Poruke
    107
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema


    Zeleznicka stanica i Posta 2, snimljeno 1939. godine


    Zeleznicka stanica, snimljeno 1900 godine


    Zgrada Narodne skupstine, snimljeno 1928 god


    Zgrada SANU, 1936. godina

  25. #375
    Aktivan član mlekce (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    planeta Zemlja (za sada)
    Poruke
    1.363
    Reputaciona moć
    36

    Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema

    PREDIVNO 011!
    Hvala!

Slične teme

  1. Čoveku kojeg više nema
    Autor rozi u forumu Romantika
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 03.01.2014., 20:55
  2. Sta to Beograd nema?
    Autor Psihologue u forumu Beograd
    Odgovora: 153
    Poslednja poruka: 05.03.2008., 18:51

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •