Ja volim da šetam i jedem sladolede, on voli da se uvali u neku fotelju i naruči pivo ili kratak espreso i šveps. Kad za sobom ostavimo zaključana vrata obavezno idemo pešaka prvo do poslastičarnice, meka, orla, Grineta ili trga - pa završimo u DKC-u, Gavranu, Kornjači, Bre-u, Vonderu... tako negde na nekom mestu u tom fazonu.
Zmaja imamo već dugo, puštali smo ga dva puta (puštali da padne do duše) u bivšoj Ciglani ovde na Zvezdari.
Dok šetamo, gledamo izloge i tražimo u njima najsmešnije stvari koje bismo poklonili jedno drugome, tu me uvek zayebe jer nađe odvratniju stvar... Onda ga izmaltretiram da me nosi na krkače pa on malo pizdi (ali se smeje dok hvatam viseće reklame i svaki put obećava da će da me ostavi zakačenu za neku banderu)
U bioskope ne zalazimo često jer ja čim se zamrači hoću da se ljubim ili mu namerno mljackam s kokicama blizu uva a on hoće da gleda film. Ali ako krenemo - u Taku smo.
Smaram ga i da sedi po parkovima na klupi - malo je snob, neće, voli da se uvali u fotelju - ali mi uvek popušta, neće da se svađa samnom... I tako, šetamo, šetamo - i ja samo sednem a on neće da produži bez mene... On je snob ali me je brzo navukao na restorane, hotele i sve to što je napolju a u stvari unutra.
, izvucemo maksimum iz jednocasovne pauze za rucak - vec uhodana telefonska signalizacija, uvek prisutna 'oprema za real life' u gepeku (piknik koferce, cebence i badminton), malo tehnickog usaglasavanja detalja - i obicno uspevamo da rucamo zajedno...Malobrojnim, lepim danima - neprikosnoveni parkovi, narocito skrivena mestasca oko jezeraca; obavezno izuvanje cipela i badminton u 'radnim' odelima na opstu radost japanskih turista i njihovih fotoaparata...Ponekad, kada nema dovoljno vremena - reka ili stepeniste jednog od omiljena dva muzeja...Hladnim danima - setnja, kafeterije, restorani, muzeji...Uvece - tkzv. drustveno-kulturni zivot...
), bazen, partija tenisa, bioskop, Niska Banja,...