DZEPARAC

......

ja nemam toliko veliko dete ali mislim da cu misliti kao ti.11 godina mi izgleda dovoljno veliko da odredi da li vise zeli loptu ili svaki dan da jede zvake.verovatno ce tu biti i loseg ekonomisanja(s njegove strane) ali na greskama se uci!nemoj da mu dajes previse da greske ne bi bile ozbiljne,a ne mogu da ti kazem koliko ja mislim jer odavno nisam u srbiji pa nemam osecaj.
samo mu ozbiljno pristupite i ono kao "mama i tata ti ukazuju poverenje,na tebi je sad da opravdas isto"

Sigurno je da mu je odredjena svota novca neophodna da je uvek ima kod sebe i vec je za to dovoljno velik.Koja je to kolicina novca je najbolje da procenite sami prema onome nasta bi ga trosio dnevno pa puta sedam dana, ako biste mu davali nedeljno.To bi bio novac za sitnije svakodnevne stvari( uzina,slatkis, CD, npr. oko 1500- 2000 din. nedeljno).Mozda je to mnogo ili malo kako za koga.
Ja sam kao mala volela da stedim za neku vecu stvar u dogovoru sa roditeljima, mozda to nije lose.
Nadam se da on ima i neke obaveze u kuci koje se ne odnose samo na skolu a koje su u skladu sa njegovim godinama. Lepo je dati detetu osecaj da je novac na neki nacin zasluzio( da ne kazem zaradio) i da ne shvati da ce mu uvek roditelji davati ili neko dr.
To kazem iz loseg iskustva u svojoj porodici.

Gurmanchi:
posto idem na put samo kratko d aprokomentarisem. Deca se uce ekonomisanju sa novcem od veoma ranog uzrasta, vec od oko pete godine. Dzeparac im se daje (kako maleni kazu 'parica'), malena deca se uce koliko i sta za te 'parice' moze da se kupi, i obicno da parice stede u kasici ili novcaniku, zajedno ih prebrojavate do one sume kada dete moze da kupi lizalicu, bombone, cokoladu, zajedno se ide u prodavnicu, detetu se mora dati izbor (mozes sa ovoliko parica da kupis jednu cokoladu ili 3 lizalice, sta zelis?) itd. Dakle, 11 godina je vec sasvim veliko i odraslo dete i treba ga hitno nauciti da raspolaze novcem i da ekonomise novcem. Visinu dzeparca morate odrediti sami, to je onda njegov novac koji moze da stedi ili da trosi po svom izboru, sve ono sto su potrebe morate i dalje sami kupopvati (obucu, odecu, hranu, uzine, skolske knjige itd), a njegov dzeparac su samo NJEGOVE finansije koje moze da utrosi ili DODA na vas novac ako zeli nesto specificno sto vi ne mozete da mu kupite (specificne patike skuplje od onih koje vi mozete da priustite). Za takve potrebe se stedi. Sto se sume tice, to roditelji odredjuju prema svojim sposobnostima, suma od 2000 dinara nedeljno je preko svake mere visoka. Mislim da je suma od 250 dinara nedeljno vise nego primerena njegovom uzrastu, i adekvatna za stednju (CD divljak kosta oko 100 dinara, original DVD negde oko 400, kokakola oko 120 dinara mozda, biosklopska karta oko 200). Bilo na nedeljnom ili mesecnom nivou on mora znati da je to novac za njega i njegove licne potrebe a ako bas postoji nesto ekstra da cete mu vi i dalje uskociti (ekskurzije, izleti, aktivnosti sa skolom, sportske i vanskolske aktivnosti), takodje mu mozete i - pozajmiti (ako mu dajete - dajte mu, ako se dogovorite da mu POZAJMITE - insistirajte na vracanju duga). Toliko za sad, ima jos dosta da se kaze o ovoj temi, ako ti nesto padne na pamet - vici. Odoh!

Pa preterala sam sa sumom,, ali jos nemam dovoljno iskustva a i jos nemam potrebe da o tome razmisljam.
WW sad mi je malo laknulo i ja se uplasih od 2000 din. nedeljno. Pa jos ako ima dvoje ili vise dece.

E da je meni dzeparac od 2000 nedeljno za zabavu, gde bi mi bio kraj...
250 dinara za potrebe jedanaestogodisnjeg deteta mi je ipak premalo...

ako je dovoljno racionalan mozhe da shteka za joint

Ja ne mislim da je malo: moze da ispuni neki svoj deciji 'hir' - za sve ostalo i ovako mu daju mama i tata; ne vidim kakve bi on potrebe na nedeljnoj bazi vece od 200-300 dinara mogao da ima?? :shock:

500 kinti nedeljno je ok, ako mu spremate užinu - da ima bar 100 dinara dnevno - to je pakla cigara za tebe, a za njega može da bude ili sendvič ili čokolada ili koka kola ili nešto drugo u tom fazonu van redovnih obroka...
U ostalom obratite pažnju šta sve ima oko škole, koje radnje i trafike pa bacite pogled na cene.

S_K_V_O:

E da je meni dzeparac od 2000 nedeljno za zabavu, gde bi mi bio kraj...
250 dinara za potrebe jedanaestogodisnjeg deteta mi je ipak premalo...

Kliknite za proširenje...

ja sam toliko dobijala do pre jedno godinu dana... dakle, recimo sa 14 godina, i to mi je sluzilo za sminku, neke slatkise (uzina se ne racuna), mek....bilo mi je sasvim dosta.

Hihi ja se secam da sam u cetvrom razredu dobijala 5 ili 8 (ne secam se tacno) dinara dnevno. Ali to je tada bilo dovoljno da se kupi uzina, zvake, lizalice, cokoladice, sladoled, neke snalice koje su bile popularne i tako... :razz: Naravno ne sve to, ali svaki dan ponesto. Ali to je bilo tada kada je ona Sweet chokoladica kostala 2 i po dinara. Secam se da sam se jednom odrekla uzine da bih kupila 2 snalice (jedna je kostala 2-3 dinara).
Sada je sve puno skuplje. :?

Ne znam, meni se cini da je recimo 400 dinara prikladna suma za 11 god, 5. razred osnovne, koje nema druge izvore prihoda.
To mu dodje recimo 1 cd (150), i jos po 50 dinara 3 puta nedeljno.
Za manje dete manja suma.
Ni ja nisam svakako mislila na neku sumu ni blizu pomenutih 2000.
BTW, ne razumem zasto se decje potrebe toliko umanjuju u odnosu na potrebe odrasle osobe.


Ja sam uvek imala sponzora u vidu babe, tako da mi dzeparac nije ni bio potreban.
Da mi baka sumu koja odgovara danasnjoj od recimo 200 dinara, i kaze: "Evo ti sine, kupi zvake."
Decja radost.
A mami smo kupovali brat i ja poklon od tih "svojih" para dok jos nismo ni isli u skolu.
Bio je to sundjercic za pranje sudova i supa u kesici.
Znala deca da mama pere sudje i kuva supu.

@Girl next door
I ne razumeh jesi li dobijala 2000 ili 250?

kao klinac dobijao sam od prvog razreda jednom mesečno džeparac + bonus metalnu petodinarku za svaku peticu .
i verovatno mi je zato sasvim normalno da sada svojim klincima dajem džeparac .
11 godina je već uzrast kada je po meni već kasno za početak stvaranja navika o pravilnom raspolaganju novcem . zapravo verujem da sve potiče od brige i ljubavi ali mene podseća na medveđu uslugu . pre ili kasnije skoro svi izađu ispod skuta svojih roditelja .
deca su zapravo mali ljudi i ako svom detetu ne možete poveriti dvadesetak eura mesečno kako od njega možete očekivati bilo šta u životu ?
mislim da je poverenje osnova svakog dobrog odnosa među ljudima . ako nemate poverenja u svoju decu kome će te verovati ?
što se tiče visine džeparca svakako ne treba preterivati . suma zavisi pre svega od vaših mogućnosti i sredine u kojoj živite . po meni za klinca od 11 godina je 1500 din sasvim dovoljna mesečna osnovica . bonuse smišljajte po slobodnoj volji a vanredni honorarni prihodi od baka i deka su ne oporeziva kategorija .

U mom slučaju, džeparac se ispostavio kao sjajna stvar. Dobijala sam ga od, možda, polaska u školu ili nešto kasnije i ne samo da je bilo strašno veliko zadovoljstvo imati SVOJ novac već mi taj je novac davao i neki osećaj važnosti u sopstvenim očima.8)
Naravno da me je naučio da raspolažem novcem i budem svesna toga kako izgleda potrošiti ga, a šta znači imati ga stalno u novčaniku ... I sasvim dobro sam se snalazila.
Kad se setim kako su se, kada smo otišli na studije, neki prijatelji patili pošto su ostajali bez novca već u sredu (džeparac dobijali na nedelju dana) dok nisu malo naučili da raspolažu novcem (kod kuće naučili da dobiju "koliko treba" :shock: ), još sam sigurnija u to da je jako važno detetu omogućiti da na vreme nauči kako da troši novac koji mu je na raspolaganju - sa svim (dobrim i lošim) posledicama.
Inače sam uvek dobijala džeparac na mesec dana i mislim da je to bolje rešenje.
Što se iznosa tiče... vrlo je važno da tačno odredite šte je "uključeno" u džeparac, a za šta će dodatno dobijati novac (npr. rođendanski pokloni za njegove drugare, bioskopske ulaznice, CD-e, slatkiše...), pa na osnovu toga odredite i iznos koji se, svakako, može korigovati.
Savet: bolje počnite sa manjom sumom (npr 1000 din. mesečno) pa je povećajte ukoliko vam se učini da je to nedovoljno, nego obrnuto.

Moje dijete ima 7 godina i ima 0.50€ sedmicno, od dana kad je napunio 7, mi smo uveli dzeparac.
To uvjek trosimo zajedno, npr. kad idemo u nabavku onda kupi i on nesto sebi, naravno, sa mojim odobrenjem..vecina tog novca je u stvari, kao sto WW rece, u kasici.
Smatram davanje dzeparca djeci samo pozitivno, uce se raspolagati sa novcem ("razvlaciti" pare na cijelu sedmicu ili ih stediti za odredjeno nesto), mogu nekad da si kupe neke stvarcice (mada je ta svota maltene zanemarljiva), imaju osjecaj odgovornosti, imaju nesto "svoje"
A kad ne znate kako da ih kaznite....uvjek mozete uskratiti dzeparac

meni je bas glupo to uskracivanje dzeparca.
treba da ima neki iznos koji se nece menjati, bar ne smanjivati, kaznama, i nagradama..

Свом старијем сину сам почела да дајем џепарац још у 5. години, у виду "металаца", за почетак. Касније су кренуле 10,20-ице, па све до 100-тке, зависно од тренутне материјалне ситуације. Немамо правило колико ћемо да му дамо у току недеље, али суштина је да он научи да штеди да би могао да купи оно што жели. У почетку су то биле ситнице: жваке, бомбоне, лизалице, ситне играчкице па до неке веће играчке.
Радост тренутка када узима парице у своје руке и поносно креће да купи себи "нешто" не могу да опишем! Буде сав срећан, а и сав важан.
Дакле, подржавам давање џепарца својој деци уз "благу" контролу њиховог опхођења према том новцу.

bolje savet, nego kontrola, jer ce se tako nauciti odgovornosti.

deca se razlikuju kao i njihovi roditelji i zato nema univerzalnog uputstva za odrastanje .
po meni saveti i kontrole su kontraproduktivni . to su njihovi novci i neka ih troše po želji .

Girl next door:

bolje savet, nego kontrola, jer ce se tako nauciti odgovornosti.

Kliknite za proširenje...

Па, зато сам и рекла "блага контрола" - значи, помоћи му да рационално потроши свој новац саветом који је прихватљив за његове године!

Prva reakcija mi je bila koji ce im dzeparac, a onda se setim da su meni i sestri , baka i deka davali stalno dzeparac, da smo mi to uglavnom trosile na slatkise, i nekako sam se osecala velikom jer imam kao neke svoje pare... Hvala baki i deki obozavale smo ih!

vd:

deca se razlikuju kao i njihovi roditelji i zato nema univerzalnog uputstva za odrastanje .
po meni saveti i kontrole su kontraproduktivni . to su njihovi novci i neka ih troše po želji .

Kliknite za proširenje...

bas naprotiv sto se tice saveta, treba da ih bude,,mjer nece se dete tek tako nauciti.
dakle, savetovanje, ali ukoliko dete nesto odluci i ne poslusa savet, onda neka trpi posledice.
i naucice za ubuduce.

gurmanci:

Imam jednu dilemu pa bih volela da malo procaskamo.

Imam sina starog 11 godina i mislim da je vec dovoljno veliki da bi imao neku svotu novca koju bi dobijao periodicno. Do sada smo mu davali po potrebi, medjutim zelim da pokusamo da razvijemo i tu vrstu odgovornosti kod njega.

ALI moj suprug i ja po tom pitanju nismo saglasni. On smatra da je rano i da bi mozda privlacio paznju ako se bude pohvalio svojim dzeparcem, a ja mislim da bi trebalo da dobija npr nedeljni dzeparac sa pravom da ga trosi po svom nahodjenju, ali da je obavezan da nas obavesti na sta ga trosi. Nasa ekonomska situacija je prosecna.

Molim vas da podelite sa mnom iskustva vas kao dece, vas kao roditelja kao i misljenje na ovu temu.

Bilo bi mi dragoceno, mada znam da je to individualno, da mi kazete i koje bi konkretne sume bile ok po vasem misljenju.

HVALA!

Kliknite za proširenje...

po mom misljenju - zakasnila si .
salim se, ne znam da li si zakasnila, ali definitivno dete od, recimo, 5 godina pa nadalje moze da ima svoj novac, i da vrlo lepo nauci da raspolaze novcem do 11-te.
moje dete je dobijalo dzeparac, od oko seste godine - od polaska u skolu. uvek joj je govoreno da je to "samo njen" novac, da moze da cini s njim sta god zeli, i zacas je naucila da sve rasporedi, da ga ima do sledeceg dzeparca, a ponesto je i ostajalo.
mislim da detetu od 11 godina (5-6 razred?) treba ne samo dati pare, nego mu prebaciti i neke finansijske obaveze (da brine o dopuni za mobilni, recimo, od tih para). pristalica sam toga da se detetu daju u ruke i pare i racuni za kucu da ponekad plati, cisto da vidi sta i to kosta, jer ponekad nemaju jasnu predstavu o tome sta je "mnogo" para.
cerka je od pocetka imala obavezu da kupuje dopune sebi, i da se stara da uvek ima "kredita", recimo; pre oko godinu i po sam je prebacila na post-paid, sa dogovorom da pokusa da se drzi okvirno svoje pre-paid potrosnje, i jos uvek je tako, njen post-paid racun je stalno oko 600 din, iako moze da okrene kad hoce i koga hoce....
iskreno, ja se jesam jako trudila, ali nemam pojma na koga je moje dete tako cuvarno..... raspolaze novcem bolje nego mnogi odrasli, a kada sam videla da se iz UK vraca sa 150 EUR u dzepu, rekla sam - nisam te ja rodila, ja bih se vratila bez gaca....LOL.
takodje, dete se kao maleno lako nauci da recimo u putu "velike" pare zakljuca u kofer, a po malko nosi sa sobom, da ne ostane bez dinara u prva tri dana, itd. - sve isto kao i kad je kod kuce....ja sada vidim da ce moja cerka vrlo lako kupiti nesto (od svojih parica) sto kosta, recimo, 250 EUR, ali samo ako ima jos 300 kod kuce - kako rekoh, bolje nego mnogi "matori" .

i, mislim da tvoj muz nije u pravu, gurmanci. nek' se malko raspita, pa ce videti da mnoga deca u 5-6 osnovne imaju dzeparac ili dobijaju para reda velicine necije plate.... kad je cerka bila sesti razred, jednoj njenoj drugarici su oteli tasnicu u kojoj je imala mobilni, i parice reda velicine kao sada mozda 80 EUR. mislim, moje dete je vece (srednja skola) ali mislim da je i tada-nekada dete bez dzeparca pre privlacilo paznju nego dete SA dzeparcem .

i, puno srece . mozda da das prvo muzu dzeparac? :keez:

hahahha..indigo, zeno..ocu i ja dzeparac

gurmanci:

Imam sina starog 11 godina i mislim da je vec dovoljno veliki da bi imao neku svotu novca koju bi dobijao periodicno. Do sada smo mu davali po potrebi, medjutim zelim da pokusamo da razvijemo i tu vrstu odgovornosti kod njega.

Kliknite za proširenje...

Meni se čini (nemam decu, pa možda nisam kompetentna, ali sam bila dete :wink: ) da je to baš pravo vreme za džeparac. 11 godina, to je peti razred, i vreme kad deca požele da - štajaznam, kupuju užinu sami, i neke trice, da idu u bioskop itd itd.
Pouzdano se sećam da sam dobijala džeparac u tim godinama (moguće i nešto pre), ali mislim da su roditelji novac "isplaćivali" na dnevnom nivou. Ono, znala se nedeljna suma, ali se dobijala dnevno sedmina toga. Možda je tako zgodnije i prihvatljivije i za tvog muža - dete će imati manju svotu novca uz sebe (dobro, može da štedi, pa da se nakupi)... mada, i inače ne vidim što bi džeparcem privlačio pažnju, osim ako se "moda" nije promenila.