trazim pojasnjenje

CAO SVIMA! IMAM PROBLEM I TREBA MI POMOC. ODKAD ZNAM ZA SEBE IMAM NIZAK PRITISAK. MEDJUTIM PRE PET DANA DESI MI SE NESTO CUDNO.IZ CISTA MIRA DOBIJEM JAKO LUPANJE SRCA I POVISEN KRVNI PRITISAK (150~100),OTKUCAJI SRCA 110 U s.LABARATORIJA SLEDECA- HGB 109, ER 4,11, HORMONI STITASTE ZLEZDE OK. NA PREGLEDU KOD KARDIOLOGA SLEDECA DIJAGNOZA=HIPERKINETIZAM U RADU SRCA. I TO JE TO . NA MOJ SLUCAJ STAVISE TACKU. A MENI I DALJE LOSE.JAVLJAJU SE NEDEFINISANI NAPADI LUPANJA SRCA, OSECAJ PANIKE I NEKE TESKOBE.TO SVE TRAJE NEKOLIKO SEKUNDI,NAJVISE MINUT, KRENEM DA DRHTIM I SVE SE ZAVRSI KAO DA NISTA NIJE BILO. A MENI NISTA NIJE JASNO. DA LI SE OVO NEKOM CINI POZNATO I DA LI MOZE DA IMI POJASNI OVU MOJU SITUACIJU. INACE SAM ZDRAVA(BAR MISLIM)

Kardiolog ti je napisao "ubrzan rad srca". Ali ako nista ne mogu da nadju, mozda je u pitanju napad anksioznosti. Koliko godina imate, da li ste pusac, da li pijete neke lekove, da li imate srcane bolesnike u porodici, da li ste skoro imali neke stresove?

I nemojte da pisete velikim slovima.

Jao sto se ljutis nisam znala. Izvini!

dr.koki:

Kardiolog ti je napisao "ubrzan rad srca". Ali ako nista ne mogu da nadju, mozda je u pitanju napad anksioznosti. Koliko godina imate, da li ste pusac, da li pijete neke lekove, da li imate srcane bolesnike u porodici, da li ste skoro imali neke stresove?

Kliknite za proširenje...

Hvala sto si odvojio svoje vreme da mi odgovoris.A sada cu ja tebi.Imam 30 godina,nisam pusac, u porodici imam srcanih bolesnika(tata prelezao infarkt, a mama ima prolaps), ne pusim a sto se tice lekova sada sam dobila neke minimalne doze na tri meseca(propranolol i bromazepam). A stresova je bilo. Hvala jos jednom!

Ne ljutim se, samo kazem velika slova se ne koriste na forumu, smatraju se vikanjem.
Elem, probaj da razresis te stresove, ne trazi resenje problema u posetama kardiologu i uzimanju kardioloskih lekova jer simptomi koji se kod tebe javljaju su ocigledno somatizacija nekih psihickih problema, stresova...nije lose potraziti strucnu pomoc psihijatra.
Mislim da razgovor sa strucnjakom moze mnogo vise toga resiti nego uzimanje lekova koji i ne lece uzrok nego u tvom slucaju posledicu.

Hvala na savetu.Poslusacu ga.

Nisam doktor, ali imao sam iste simptome i evo mog iskustva (pri tome ne tvrdim da je i kod tebe isti slucaj, ali slutim da jeste).
U potpuno mirnoj situaciji (cak sam bio sam) doziveo sam lupanje srca praceno osecajem ne straha, vec uzasa.Mislio sam da umirem. Trajalo je 10 do 15 minuta. Svi nalazi, ukljucujuci i kontrolu stitaste zlezde bili su ok. Napadi su se nastavili, trazio sam uput za Palmoticevu i tamo se odusevio jer je neko znao da mi kaze sta nije u redu (lekari u domu zdravlje su rekli „ma ti si mlad, sve je u redu, proci ce”). Covek mi je rekao da je u pitanju neuroza, panicni napad, prepisao iste lekove kao i tebi, ali je ukazao i na potrebu za psihoterapijom. Upotrebom lekova napadi su prestali, ali sam bio svestan da to nije kraj price, tako da sam odvojio nesto novca za terapiju i mnogo mi je pomoglo. Necu da te plasim, ali mislim da bi trebala i ti (ukoliko se naravno, radi o tome) prodjes isti put. Posledice nelecenja mogu da budu nezgodne, razvija se „strah od straha”, agorafobija itd. Psihici su ti, uzgred budi receno super ljudi (pozdrav WWW) i nemas razloga da ih se bojis, a o sramoti necu ni da govorim, jer eto, mene nije sramota da o tome pisem. Dakle, nemoj da krijes sta ti se desava, ne pljuj po sebi da si ovakva ili onakva (luda nisi sigurno) vec trazi uput za „majstore ljudskih dusa”.
Uzgred, pricajuci o tome sa prijateljima saznao sam da mnogo ljudi u njihovoj okolini ima slican problem, ali su u strahu da ih sredina ne proglasi ludima. Uzroka za napade panike ima mnogo, a ti saznaj svoj kad svog „majstora”. Zelim ti puno srece, i naravno treba li da kazem da je taj deo mog zivota iza mene? Eto, rekoh.
Samo da dodam. Za pocetak izbaci kafu, koka kolu i sve sto podize adrenalin. Ti ga vec imas previse.

Slazem se sa predhodnim postom... I tacno je da ljudi koji imaju panicne napade, ima mnogo vise nego sto mozemo da zamislimo, a najveci je broj onih koji nemaju snage da udju u kostac sa ovim problemom, i koji ne zele da priznaju da je njihov problem psih. prirode. Bubamaro nadam se da ti nisi od tih
WWW ce me ispraviti ako gresim, ali kod ovih napada postoji i akutno stanje koliko je meni poznato. A manifestuje se upravo kroz simptome koje si ti navela, to nije ozbiljan problem...uz malo volje i odlazaka na razgovore sa psihijatrom sve ce se reshiti. Ne brini

Usputpitanje za WWW : (ako nije problem ) Da li panicne napade i uopste ovaj problem moze resavati psiholog ili to mora biti psihijatar? I jos jedno, usput, da li psiholog ima dozvolu za prepisivanje antidepresiva ili drugih lekova?

Ja cu odgovoriti samo na jedan deo, psiholog nema pravo propisivanja lekova.

Sto se tice panicnih napada i agorafobije, te ostalih vrsta fobija, cast psiholozima i postujem ih veoma, oni su mje dragocene kolege ali mislim da nisu kompetentni za resavanje ovog konkretnog problema. Ovaj problem se resava integrativno - lekovima, individualnom (najcesce suport)psihoterapijom i kognitivno-bihevioralnim tehnikama. Ko sto je dr naglasila, niko sem lekara nije ovlascen da napise recept za bilo koji lek; a ni svi lekari nisu ovlasceni da pisu sve lekove, ili nikakve lekove na drzavni recept.

Sto se samo i iskljucivo psihoterapije tice, nju moze sprovoditi bilo ko ko je psihoterapijski edukovan - bilo koje struke da je.

P.s. Pozdrav, Mirko65! Cestitam i srecno!

I jos dodatak na prethodni post: kod panicnog napada ne postoji akutno stanje - on jeste akutno stanje. Hronicni panicni napadi nazivaju se panicnim poremecajem i uz njih sledi strah od straha, izbegavanje provocirajucih situacija, itd, kao sto je Mirko vec napisao.
Dakle, panicni napad sam po sebi dolazi 'kao grom iz vedra neba', bez ikakve provokacije ili podrazaja (u snu, na primer). A ako se panicni napadi ustale i ustanove hronicitet dolazi do razvijanja ili panicnog poremecaja ili agorafobije ili neke druge fobije.

Mirko65:

Nisam doktor,..

Kliknite za proširenje...

..ali kao da jesi. Sve si lepo napisao.
Pozdrav

Sta reci, kad moze Kim Basinger da ima tu frku, mozemo i mi.:-)
Meni je pomogla psiho drama, mada bih vise voleo da sam mogao da priustim individualnu terapiju. I dan danas, a od toga je proslo 7, 8 godina ponekad osetim anksioznost, znaci onu nelagodu, nemirno iscekivanje, ubrzan puls. Onda sledi ubedjivanje da je to iracionalni strah i da nema pravih razloga za to. Ponekad popijem lekic, ali zaista samo ponekad. Znaci „staka” mi je jos uvek potrebna iako se uglavnom smirim sam. Eliminisao sam neke ranije zivotne frke, saznao neke mehanizme, citao prof. dr.Ljubomira Erica, ponesto od Alberta Ellis-a. Ono sto mi je mozda najvise pomoglo bilo je to sto mi je „moj” psihic razjasnio neke stvari na samom pocetku (neces umreti iako ti se tako cini, nisi lud, izlecivo je). Ostalo je bila nadogradnja, lekovi, terapija i naravno vlastita volja da ne dozvolim sebi da potonem. Imao sam frku od prevoza jer me je tamo potrefila panika prvi put, ali sam ulazio, pa frka, pa izadjem, sacekam drugi, pa sve tako dok nije nestala. Pa bogami, osetim i da mi je frka u drustvu. OK, mislim se, sad ces bas da se vidjas sa ljudima, opet frka, opet u drustvo, i sve tako ispocetka, ko beba, ucim se drustvenosti ponovo. Naravno rekao sam prijateljima sta mi je, da se ljudi ne iznenade kad izletim napolje. Vraticu se ja, kazem im, a oni se naravno nasmeju, pa se smejemo zajedno i meni bude lakse (imam dobre prijatelje, sta da vam kazem). Al` ajde da ja ne pisem disertaciju ovde, ima vas koji mozete i bolje i strucnije da govorite o tome, a ako neko od vas da neki savet, rado cu ga i ja isprobati. Koga su jednom zmije ujedale....
Pozdrav :-)

WithdrawnWater:

Sto se tice panicnih napada i agorafobije, te ostalih vrsta fobija, cast psiholozima i postujem ih veoma, oni su mje dragocene kolege ali mislim da nisu kompetentni za resavanje ovog konkretnog problema. Ovaj problem se resava integrativno - lekovima, individualnom (najcesce suport)psihoterapijom i kognitivno-bihevioralnim tehnikama. Ko sto je dr naglasila, niko sem lekara nije ovlascen da napise recept za bilo koji lek; a ni svi lekari nisu ovlasceni da pisu sve lekove, ili nikakve lekove na drzavni recept.

Sto se samo i iskljucivo psihoterapije tice, nju moze sprovoditi bilo ko ko je psihoterapijski edukovan - bilo koje struke da je.

Kliknite za proširenje...

Mozes li mi molim te reci nesto vise o kognitivno-bihevioralnim tehnikama.

O KB terapiji imas citave sajtove , samo skokni na google. Sto se ove konkretne stvari tice (fobija, panika), o tome je prakticno govorio Mirko: pacijenti se izlazu lagano svim onim podrazajima koji na njih deluju provocirajuce za strah odnosno simptome i panicne napade. Dakle, ako se plase autobusa, nalaze im se da se voze autobusom, ako se plase pijace, polako se usmeravaju ka tome da idu na ipjac, i da pri tome istrpe svoje simptome. Objasnjava im se da kognitivno (misaono) utice na bihevioralno (ponasajno) i obratno, dakle da 'strah me je da cu imati panican napad na pijaci!' misao izaziva ponasanje 'nikako ne idem ni blizu pijace!', a da odlazak na pijacu menja i misao 'imacu napad/pascu/umrecu/izgubicu kontrolu/poludecu na pijaci!' Dakle strahovi koji su uslovljeni sada se moraju razusloviti, ponasanjima koja ce utvrditi zakljucak da se nista strasno i dramaticno ne desava i da pacijent (sto je najvaznije) nece umreti.

NAravno, pre ovoga sledi citav niz drugih akcija sa pacijentm, od jasnog pojasnjenja sta se dogadja u organizmu, do somatskih pretraga po sistemima da se i lekar i pacijent uvere da ne postoji nikakvo telesno oboljenje koje bi moglo da bude uzrocnik simptoma, do davanja lekova (po potrebi) i objasnjenja kako oni deluju, sta cine, koji im mogu biti sporedni ekefkti, do objasnjenja kako se stvaraju bioloski zapisi u mozgu (engrami - secanja) i na koji nacin se oni mogu menjati kognitivno bihevioralnim tehnikama, itd. KB tehnika ima mnogo, desenzibilizacija je samo jedna od njih koja se koristi kod ovih konkretnih poremecaja. Vise o njima kao sto rekoh svakako mozes videti na nekom od pretrazivaca. Pozdrav

Meni je u prebrodjivanju situacuja neosnovanog straha dosta pomogao jedan vid autogenog treninga. Izjutra se koncentrisem nekoliko minuta i pokusam da sve bolesti i muke prakticno izbacim i odstranim iz svog tela. Zatim u telo pokusam da unesem svezinu i pozitivnu energiju. Pri tome mislim na sunce i toplinu.Taj nacin sugestije mi daje vece samopouzdanje, imunija sam na anksioznosti i prisutnija duhom u situacijama koje ne poznajem.

Zahvaljujem se.
Pozdrav!