ogic
Zainteresovan član
- Poruka
- 111
Da li se prestankom pusenja, povecava ili smanjuje verovatnoca od pojave depresije i drugih psihickih poremecaja?
*******!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
- Začetnik teme ogic
- Datum pokretanja
WithdrawnWater
Poznat
- Poruka
- 7.141
Ni jedno ni drugo. Ali se drasticno povecava sansa da ti pluca budu zdravija i da duze pozivis! 
Nevenchica
Zainteresovan član
- Poruka
- 475
Ogic, moj drug je isto prestao kad su mu se javili pancini napadi, i to mu je umnogome pomoglo da pocne da zivi zdravije i ujedno prestane da tripuje lupanje srca (koje i cigarete mogu da izazovu, uprkos tome sto fizioloski uzroci ne postoje). Tako da..samo polako, na pravom si putu...Nisi ni prvi ni poslednji, i nije to nista strasno, samo se nadam da si se javio nekom psihijatru.
Pozdrav
Pozdrav
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
Istraživači su identifikovali receptore u mozgu miša koji bi mogli da budu odgovorni za kontrolu nikotinske zavisnosti. Otkriće otvara mogućnost razvoja terapije koja bi milionima okorelih pušača širom sveta pomogla oko odvikavanja od opasne navike odgovorne za oko četiri miliona smrtnih slučajeva svake godine
Ukoliko se sa cigaretom koristi neki filter, apsorbovana količina je još niža. Nikotin se po ulasku u telo brzo raspodeljuje preko krvi i na taj način stiže i do mozga. Naučnici su odredili da je, u proseku, potrebno oko sedam sekundi da supstanca stigne do mozga, koji je ključan za njeno delovanje. Opšte je poznato da mozak, slično računaru, obrađuje, pohranjuje i koristi informacije. U računaru informacije u obliku elektriciteta putuju kroz žice, a prenos informacija je binaran proces, sa "prekidačima" koji su uključeni ili isključeni.
U mozgu su za prenos i integrisanje informacija odgovorni neuroni. Svaki neuron barata sa hiljadama unosa podataka prenešenih sa drugih neurona iz celog mozga. Ovi signali se uzimaju u obzir kod izvođenja proračuna da li će dati neuron da propusti primljeni signal do drugih neurona ili ne. Dok se signali kroz svaki pojedinačni neuron provode kao električna struja, komunikacija između neurona obavlja se posredstvom hemijskih signalizatora poznatih kao neurotransmiteri.
Neurotransmiteri prelaze fizički prostor koji deli dva neurona i vezuju se na specijalne proteinske receptore. Ovo za posledicu ima pokretanje fizioloških promena unutar neurona, koje im omogućavaju propuštanje signala. Nikotin deluje tako što se vezuje upravo na receptore nervnih ćelija, namenjenih, inače, za vezivanje neurotransmitera acetil holina. Acetil holin (zavisno od regiona mozga u kojem se nalazi dati neuron) prenosi signale iz mozga do mišića, kontroliše osnovne funkcije, kao što su srčani ritam i disanje, nadzire protok informacija u mozak i igra određenu ulogu u sposobnosti učenja i pamćenja.
U malim koncentracijama nikotin povećava aktivnost receptora, što, između ostalog, vodi većem protoku adrenalina, stimulativnog hormona. Oslobađanje adrenalina uzrokuje ubrzavanje srčanog ritma, disanja i rast krvnog pritiska, kao i nivoa glukoze (šečera) u krvi. U višim dozama, nikotin blokira pomenute receptore, što je i razlog njegove toksičnosti i efikasnosti kao insekticida. U takvim dozama, on izaziva mučninu i povraćanje, a može da nastupi i smrt.
Pomenute efekte prati i povećanje nivoa dopamina. Proučavanja su pokazala da pušenje duvana inhibira enzim odgovoran za razgradnju neurotransmitera u mozgu, kao što je dopamin. Veruje se da sam nikotin nije odgovoran za ovu aktivnost, već neki drugi sastojci udahnutog duvanskog dima. Povećanje nivoa dopamina vodi osećanju blaženstva - slično reakciji koja se javlja kao posledica uživanja kokaina ili heroina, što je još jedan razlog iz kojeg ljudi vole da puše cigarete.
Nikotin bi, međutim, sa zdravstvenog stanovišta, mogao da ima i svoju dobru stranu. Kod Alchajmerove bolesti, prvi neuroni koji se gube su holinergični neuroni iz određenog dela mozga. Nikotin bi mogao da poboljša funkciju neurona koji su preostali i uspori izbijanje simptoma. Turetov sindrom predstavlja veoma neugodnu bolest, koja se kod obolelih manifestuje kroz izbijanje tikova (nekontrolisanih pokreta glavom, rukama i drugim delovima tela) i iznenadnih napada. Nikotinski flasteri, koji postepeno oslobađaju nikotin kroz kožu, mogli bi da ublaže simptome ove bolesti.
Ipak, za zdrave osobe loše strane konzumiranja duvana su, u svakom slučaju, nesrazmerno izraženije od dobiti: kancer, emfizem, bolesti srca i šlog. Veći broj ovih stanja nikotin, zapravo, ne uzrokuje, već to čine druge hemikalije iz dima cigarete. Dugo se smatralo da su ove hemikalije i katran, nastao sagorevanjem duvana, jedini uzročnici raka, ali novije studije pokazuju da i sam nikotin ima kancerogene osobine, jer inhibira urođenu sposobnost tela da se reši ćelija sa znatnijim genetskim oštećenjima pre nego što postanu kancerogene.
Nikotin je sličan kokainu i heroinu još po nečemu: konstantna upotreba razvija fizičku zavisnost od hemikalije. Mnogi se ne slažu sa ovakvim poređenjem, ali izvesno je da pušači koji žele naglo da se "skinu" sa cigareta moraju da se suoče sa takvim simptomima kao što su razdražljivost, glavobolje i uznemirenost. Naime, konstantna upotreba proizvoda sa nikotinom dovodi do adaptacije telesnih funkcija u cilju kompenzovanja efekata hemikalije.
Tako, na primer, neuroni u mozgu mogu da povećaju ili smanje broj receptora ili količinu različlitih neurotransmitera osetljivih na prisustvo nikotina. Kad se prestane sa unošenjem nikotina u telo, fiziološka prilagodba na nikotin ostaje. Krajnji rezultat je taj da telo ne može da funkcioniše na isti način u odsustvu supstance kao što je to činilo pre, bar kratkoročno. To, naravno, izaziva nadraženost, uznemirenost, depresiju i jaku potrebu za nikotinom.
Najjači udar sledi nakon 40 do 70 sati po prestanku unosa nikotina. Tokom perioda od oko mesec dana, simptomi i fiziološke promene posustaju. Međutim, za mnoge pušače čak i dan proveden bez nikotina predstavlja pravu patnju. Svake godine milioni ljudi pokušavaju da prekinu sa ovom štetnom navikom - samo oko 10 procenata u tome i uspe.
Ukoliko se sa cigaretom koristi neki filter, apsorbovana količina je još niža. Nikotin se po ulasku u telo brzo raspodeljuje preko krvi i na taj način stiže i do mozga. Naučnici su odredili da je, u proseku, potrebno oko sedam sekundi da supstanca stigne do mozga, koji je ključan za njeno delovanje. Opšte je poznato da mozak, slično računaru, obrađuje, pohranjuje i koristi informacije. U računaru informacije u obliku elektriciteta putuju kroz žice, a prenos informacija je binaran proces, sa "prekidačima" koji su uključeni ili isključeni.
U mozgu su za prenos i integrisanje informacija odgovorni neuroni. Svaki neuron barata sa hiljadama unosa podataka prenešenih sa drugih neurona iz celog mozga. Ovi signali se uzimaju u obzir kod izvođenja proračuna da li će dati neuron da propusti primljeni signal do drugih neurona ili ne. Dok se signali kroz svaki pojedinačni neuron provode kao električna struja, komunikacija između neurona obavlja se posredstvom hemijskih signalizatora poznatih kao neurotransmiteri.
Neurotransmiteri prelaze fizički prostor koji deli dva neurona i vezuju se na specijalne proteinske receptore. Ovo za posledicu ima pokretanje fizioloških promena unutar neurona, koje im omogućavaju propuštanje signala. Nikotin deluje tako što se vezuje upravo na receptore nervnih ćelija, namenjenih, inače, za vezivanje neurotransmitera acetil holina. Acetil holin (zavisno od regiona mozga u kojem se nalazi dati neuron) prenosi signale iz mozga do mišića, kontroliše osnovne funkcije, kao što su srčani ritam i disanje, nadzire protok informacija u mozak i igra određenu ulogu u sposobnosti učenja i pamćenja.
U malim koncentracijama nikotin povećava aktivnost receptora, što, između ostalog, vodi većem protoku adrenalina, stimulativnog hormona. Oslobađanje adrenalina uzrokuje ubrzavanje srčanog ritma, disanja i rast krvnog pritiska, kao i nivoa glukoze (šečera) u krvi. U višim dozama, nikotin blokira pomenute receptore, što je i razlog njegove toksičnosti i efikasnosti kao insekticida. U takvim dozama, on izaziva mučninu i povraćanje, a može da nastupi i smrt.
Pomenute efekte prati i povećanje nivoa dopamina. Proučavanja su pokazala da pušenje duvana inhibira enzim odgovoran za razgradnju neurotransmitera u mozgu, kao što je dopamin. Veruje se da sam nikotin nije odgovoran za ovu aktivnost, već neki drugi sastojci udahnutog duvanskog dima. Povećanje nivoa dopamina vodi osećanju blaženstva - slično reakciji koja se javlja kao posledica uživanja kokaina ili heroina, što je još jedan razlog iz kojeg ljudi vole da puše cigarete.
Nikotin bi, međutim, sa zdravstvenog stanovišta, mogao da ima i svoju dobru stranu. Kod Alchajmerove bolesti, prvi neuroni koji se gube su holinergični neuroni iz određenog dela mozga. Nikotin bi mogao da poboljša funkciju neurona koji su preostali i uspori izbijanje simptoma. Turetov sindrom predstavlja veoma neugodnu bolest, koja se kod obolelih manifestuje kroz izbijanje tikova (nekontrolisanih pokreta glavom, rukama i drugim delovima tela) i iznenadnih napada. Nikotinski flasteri, koji postepeno oslobađaju nikotin kroz kožu, mogli bi da ublaže simptome ove bolesti.
Ipak, za zdrave osobe loše strane konzumiranja duvana su, u svakom slučaju, nesrazmerno izraženije od dobiti: kancer, emfizem, bolesti srca i šlog. Veći broj ovih stanja nikotin, zapravo, ne uzrokuje, već to čine druge hemikalije iz dima cigarete. Dugo se smatralo da su ove hemikalije i katran, nastao sagorevanjem duvana, jedini uzročnici raka, ali novije studije pokazuju da i sam nikotin ima kancerogene osobine, jer inhibira urođenu sposobnost tela da se reši ćelija sa znatnijim genetskim oštećenjima pre nego što postanu kancerogene.
Nikotin je sličan kokainu i heroinu još po nečemu: konstantna upotreba razvija fizičku zavisnost od hemikalije. Mnogi se ne slažu sa ovakvim poređenjem, ali izvesno je da pušači koji žele naglo da se "skinu" sa cigareta moraju da se suoče sa takvim simptomima kao što su razdražljivost, glavobolje i uznemirenost. Naime, konstantna upotreba proizvoda sa nikotinom dovodi do adaptacije telesnih funkcija u cilju kompenzovanja efekata hemikalije.
Tako, na primer, neuroni u mozgu mogu da povećaju ili smanje broj receptora ili količinu različlitih neurotransmitera osetljivih na prisustvo nikotina. Kad se prestane sa unošenjem nikotina u telo, fiziološka prilagodba na nikotin ostaje. Krajnji rezultat je taj da telo ne može da funkcioniše na isti način u odsustvu supstance kao što je to činilo pre, bar kratkoročno. To, naravno, izaziva nadraženost, uznemirenost, depresiju i jaku potrebu za nikotinom.
Najjači udar sledi nakon 40 do 70 sati po prestanku unosa nikotina. Tokom perioda od oko mesec dana, simptomi i fiziološke promene posustaju. Međutim, za mnoge pušače čak i dan proveden bez nikotina predstavlja pravu patnju. Svake godine milioni ljudi pokušavaju da prekinu sa ovom štetnom navikom - samo oko 10 procenata u tome i uspe.
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
Psihoaktivna supstanca je svaka supstanca, koja unesena u organizam može da modifikuje jednu ili više funkcija". Ovu definiciju za psihoaktivne supstane dala je Svetska zdravstvena organizacija. To su supstance ili smeše supstanci koje deluju na centralni nervni sistem (mozak) i izazivaju promene u doživljavanju i ponašanju. Uskraćivanjem te supstance koja je modifikovala funkcije, pojavljuje se grupa raznih simptoma koji se definišu kao “simptomi apstinencijalne krize” ili apstinencijalni sindrom”. Za razliku od drugih supstanci, na duvan se u javnosti (populaciji) gleda drugačije.
Pušenje duvana nije samo rizični faktor i uzročnih plućnih i srčanih bolesti, već je on sam po sebi bolest. Duvanska zavisnost je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO (ICD-10) i Američkog psihijatriskog udruženja za dijagnostiku i statistiku (DSM-IV). Većina pušača su do izvesne granice zavisnici od duvana, mada jačina zavisnosti može da varira uveliko. “Zavisnik” podrazumeva pušače kada im je potrebna cigareta bez obzira na situaciju i kada je njihovo ponašanje uslovljeno sadržajem cigarete i ne mogu da se odupru pušenju, čak kad znaju da ono može da nanese štetu. Nemoguće je za pušače da ostave pušenje, bez poteškoća, pa iako žele da to urade i znaju da je to vitalno za zaštitu njihovog zdravlja i zdravlja najbližih u okolini. Ovo se javlja zato što postoji duvanska zavisnost, a nikotin je supstanca koja je sadržana u duvanu i koja prouzokuje zavisnost. Zavisnost (koja isto tako može da bude prouzrokovana nikotinom kod u životinja u eksperimentalnim uslovima) nastaje zahvaljujući dejstvu nikotina na nikotinske receptore u centralnom nervnom sistemu. Efekti nikotina na centralni nervni sistem se pojavljuju ili deluju na isti mehanizam kao droge, kao što su heroin ili kokain koji prouzrokuju modifikaciju nekih telesnih funkcija. Može da ubrza mentalne procese, uzrokuje pravu anksioznost, da poboljšaju fizičko funkcionisanje kao i stvaranje prijatnih osećanja. Svi ovi simptomi kod pušača prouzrokuju da on traži nikotin ponovo i ponovo, sve češće i češće.
Pušenje duvana je najefektivniji način da se nikotin učini dostupan ljudskom mozgu. Nikotinu iz dima je potrebno samo nekoliko sekundi da dođe do mozga.
Simptomi nikotinske zavisnosti postaju mnogo češći pošto se broj popušenih cigareta tokom dana povećava. Uzimanje nikotina dovodi do tolerancije većine ali ne i svih njegovih efekata. Ovi efekti uključuju “gornju regulaciju” takozvane nikotinske acetilholinergične receptore. Tako se broj nikotinskih receptora povećava pošto se izloženost drogi povećava. Ti efekti “zarobljavaju” pušača.
Zavisnost za nikotinom i sindrom (simptomi) koji se pojavljuje kada nedostaje nikotin (sindrom apstinencijalne krize) su prepreke za odvikavanje od pušenja. Kada pušači prestanu da puše oni izgube “pozitivne” efekte nikotina koje su osećali, a sada imaju “bolne” efekte njegovog nedostatka. To je razlog, zašto se pušenje duvana ne može da smatra kao dobrovoljna odluka konzumenata i zašto se duvansko tržište ne može smatrati slobodnim. Pritisnuto agresivnim marketingom duvanske industrije, korišćenje duvana se proširilo u svim zapadnim zemljama i širi se ubrzano širom sveta.
Cigarete nemaju osobenosti, emocije ili pripadnost socijalnoj klasi . One predstavljaju štapić duvana, papir, lepak i otrovne hemikalije. U njima nema ništa što je korisno za ljudski organizam. Cigarete su samo lako dostupan proizvod kreiran da bi proizveo zavisnost i koji na kraju ubija polovinu svojih redovnih korisnika.
Mada samo jedna supstanca iz duvana“vezuje” pušača za cigaretu skoro od samog početka pušenja, a to je taj “opasni” nikotin, postoje kriterijumi kao priroda navikavanja na duvanski dim.
Kriterijumi za zavisnost pušenje cigareta
Visoko kontrolisano ili impulsivno uzimanje +
Psihoaktivni efekti +
Drogom – podstaknuto ponašanje +
Stereotipno uzimanje +
Uzimanje uprkos štetnim efektima +
Relaps posle apstinencije +
Tolerancija +
Fizička zavisnost +
Prijatni/euforični efekti +
Pušači se klasifikuju kao “zavisnik” kad:
• imaju potrebu za cigaretom bez obzira na situaciju
• ponašanje je uslovljeno sa nikotinom
• ne mogu da se odupru pušenju, čak i kada znaju da ono prouzrokuje oštećenje
Efekti koji prouzrokuju da pušači traže nikotin ponovo:
• modifikacija nekih funkcija u telu
• ubrzanje nekih mentalnih procesa
• potiskovanje anksioznosti (zabrinutost)
• poboljšanje fizičkih sposobnosti za obavljanje posla
• generisanje (podsticanje) prijatnih osećanja
Sledeće činjenice ukazuju da je pušenje duvana hronična bolest i treba je rešavati organizovano sa ozbiljnim pristupom:
• Pušenje duvana je glavni preventabilini uzročnik smrtnosti i bolesti kao posledica respiratornih bolesti širom sveta.
• Pušenje duvana zahteva stalnu brigu sa stručnim savetima, podrškom i medicinskim tretmanom.
• Većina pušača je zavisna od duvana do izvesne mere, mada jačina zavisnosti može da varira.
• Nikotinska zavisnost može da učini da pušači veoma teško ostave duvan.
• Simptomi nikotinske zavisnosti postaju mnogo frekventniji sa porastom broja cigareta koje se popuše u toku jednog dana.
Ono što olakšava proces odvikavanja i ublažava apstinencijalnu krizu, prouzrokovanu uskraćivanjem nikotina iz duvana, su sredstva supstitucije nikotinom (Nicotine replacement therapy- NRT). Za sada to su jedina, sa nikotinom, zvanično odobrena sredstva za tu namenu.
NRT uključuje :
• Nikotin u formi flastera, žvaka, lozengi, nazalnog spreja, inhalera i mikrotableta.
• Ovaj tretman ima za cilj da zameni nikotin iz cigareta i smanji apstinencijale krize koji prate proces odvikavanja od pušenja. On pomaže pušačima da se odupru žudnji da puše.
• Neke NRT u svetu su dostupni u slobodnoj prodaji dok su drugi samo dostupni na recept.
• U nas NRT su dostupne u slobodnoj prodaji u obliku flastera od 15mg, 10mg, 5mg i u obliku žvaka od 4mg i 2mg.
Pušenje duvana nije samo rizični faktor i uzročnih plućnih i srčanih bolesti, već je on sam po sebi bolest. Duvanska zavisnost je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO (ICD-10) i Američkog psihijatriskog udruženja za dijagnostiku i statistiku (DSM-IV). Većina pušača su do izvesne granice zavisnici od duvana, mada jačina zavisnosti može da varira uveliko. “Zavisnik” podrazumeva pušače kada im je potrebna cigareta bez obzira na situaciju i kada je njihovo ponašanje uslovljeno sadržajem cigarete i ne mogu da se odupru pušenju, čak kad znaju da ono može da nanese štetu. Nemoguće je za pušače da ostave pušenje, bez poteškoća, pa iako žele da to urade i znaju da je to vitalno za zaštitu njihovog zdravlja i zdravlja najbližih u okolini. Ovo se javlja zato što postoji duvanska zavisnost, a nikotin je supstanca koja je sadržana u duvanu i koja prouzokuje zavisnost. Zavisnost (koja isto tako može da bude prouzrokovana nikotinom kod u životinja u eksperimentalnim uslovima) nastaje zahvaljujući dejstvu nikotina na nikotinske receptore u centralnom nervnom sistemu. Efekti nikotina na centralni nervni sistem se pojavljuju ili deluju na isti mehanizam kao droge, kao što su heroin ili kokain koji prouzrokuju modifikaciju nekih telesnih funkcija. Može da ubrza mentalne procese, uzrokuje pravu anksioznost, da poboljšaju fizičko funkcionisanje kao i stvaranje prijatnih osećanja. Svi ovi simptomi kod pušača prouzrokuju da on traži nikotin ponovo i ponovo, sve češće i češće.
Pušenje duvana je najefektivniji način da se nikotin učini dostupan ljudskom mozgu. Nikotinu iz dima je potrebno samo nekoliko sekundi da dođe do mozga.
Simptomi nikotinske zavisnosti postaju mnogo češći pošto se broj popušenih cigareta tokom dana povećava. Uzimanje nikotina dovodi do tolerancije većine ali ne i svih njegovih efekata. Ovi efekti uključuju “gornju regulaciju” takozvane nikotinske acetilholinergične receptore. Tako se broj nikotinskih receptora povećava pošto se izloženost drogi povećava. Ti efekti “zarobljavaju” pušača.
Zavisnost za nikotinom i sindrom (simptomi) koji se pojavljuje kada nedostaje nikotin (sindrom apstinencijalne krize) su prepreke za odvikavanje od pušenja. Kada pušači prestanu da puše oni izgube “pozitivne” efekte nikotina koje su osećali, a sada imaju “bolne” efekte njegovog nedostatka. To je razlog, zašto se pušenje duvana ne može da smatra kao dobrovoljna odluka konzumenata i zašto se duvansko tržište ne može smatrati slobodnim. Pritisnuto agresivnim marketingom duvanske industrije, korišćenje duvana se proširilo u svim zapadnim zemljama i širi se ubrzano širom sveta.
Cigarete nemaju osobenosti, emocije ili pripadnost socijalnoj klasi . One predstavljaju štapić duvana, papir, lepak i otrovne hemikalije. U njima nema ništa što je korisno za ljudski organizam. Cigarete su samo lako dostupan proizvod kreiran da bi proizveo zavisnost i koji na kraju ubija polovinu svojih redovnih korisnika.
Mada samo jedna supstanca iz duvana“vezuje” pušača za cigaretu skoro od samog početka pušenja, a to je taj “opasni” nikotin, postoje kriterijumi kao priroda navikavanja na duvanski dim.
Kriterijumi za zavisnost pušenje cigareta
Visoko kontrolisano ili impulsivno uzimanje +
Psihoaktivni efekti +
Drogom – podstaknuto ponašanje +
Stereotipno uzimanje +
Uzimanje uprkos štetnim efektima +
Relaps posle apstinencije +
Tolerancija +
Fizička zavisnost +
Prijatni/euforični efekti +
Pušači se klasifikuju kao “zavisnik” kad:
• imaju potrebu za cigaretom bez obzira na situaciju
• ponašanje je uslovljeno sa nikotinom
• ne mogu da se odupru pušenju, čak i kada znaju da ono prouzrokuje oštećenje
Efekti koji prouzrokuju da pušači traže nikotin ponovo:
• modifikacija nekih funkcija u telu
• ubrzanje nekih mentalnih procesa
• potiskovanje anksioznosti (zabrinutost)
• poboljšanje fizičkih sposobnosti za obavljanje posla
• generisanje (podsticanje) prijatnih osećanja
Sledeće činjenice ukazuju da je pušenje duvana hronična bolest i treba je rešavati organizovano sa ozbiljnim pristupom:
• Pušenje duvana je glavni preventabilini uzročnik smrtnosti i bolesti kao posledica respiratornih bolesti širom sveta.
• Pušenje duvana zahteva stalnu brigu sa stručnim savetima, podrškom i medicinskim tretmanom.
• Većina pušača je zavisna od duvana do izvesne mere, mada jačina zavisnosti može da varira.
• Nikotinska zavisnost može da učini da pušači veoma teško ostave duvan.
• Simptomi nikotinske zavisnosti postaju mnogo frekventniji sa porastom broja cigareta koje se popuše u toku jednog dana.
Ono što olakšava proces odvikavanja i ublažava apstinencijalnu krizu, prouzrokovanu uskraćivanjem nikotina iz duvana, su sredstva supstitucije nikotinom (Nicotine replacement therapy- NRT). Za sada to su jedina, sa nikotinom, zvanično odobrena sredstva za tu namenu.
NRT uključuje :
• Nikotin u formi flastera, žvaka, lozengi, nazalnog spreja, inhalera i mikrotableta.
• Ovaj tretman ima za cilj da zameni nikotin iz cigareta i smanji apstinencijale krize koji prate proces odvikavanja od pušenja. On pomaže pušačima da se odupru žudnji da puše.
• Neke NRT u svetu su dostupni u slobodnoj prodaji dok su drugi samo dostupni na recept.
• U nas NRT su dostupne u slobodnoj prodaji u obliku flastera od 15mg, 10mg, 5mg i u obliku žvaka od 4mg i 2mg.
WithdrawnWater
Poznat
- Poruka
- 7.141
Pojava psihickih poremecaja, pa i depresije u klinickom smislu (ne ono tipa 'jao sto sam danas depresivan!'), nije ni na jedan ancin vezana za zapocinjanjem ili prestankom koriscenja duvana odnosno cigareta. Ne postoji ni jedan do danas poznat indikator koji ukazuje na to da je ******* ili prestanak pusenja imalo bilo kakav udeo u IZAZIVANJU psihickog poremecaja bilo kog tipa kod ljudi. Prestanak pusenja moze samo d apoboljsa funkcionisanje celokupnog organizma, i doprinese kvalitetu zivota, ali nema niakkve veze niti sa pocetkom nekog psihickog poremecaja niti sa eventualnim izlecenjem nekog psihickog poremecaja, izuzev ako govorimo o zavisnosti od nikotina, u kom slucaju prestanak pusenja dovodi i do prestanka zavisnosti te i do izlecenja.
Dakle, jos jednom, da ne bude zabune, odgovor na postavljeno pitanje je: prestanak pusenja niti smanjuje niti povecava verovatnocu od oboljevanja od depresije ili bilo kog drugog psihickog oremecaja. Pozdrav.
Dakle, jos jednom, da ne bude zabune, odgovor na postavljeno pitanje je: prestanak pusenja niti smanjuje niti povecava verovatnocu od oboljevanja od depresije ili bilo kog drugog psihickog oremecaja. Pozdrav.
WithdrawnWater
Poznat
- Poruka
- 7.141
P.s. zvezdice stoje za konzumiranje cigareta
ogic
Zainteresovan član
- Poruka
- 111
Jesam hvala ti na podrsci!!!
ogic
Zainteresovan član
- Poruka
- 111
Hvala svima na podrsci!!! Da li je neko cuo za efikasan nacin odvikavanja od pusenja, verujte mi takva informacija bi mnogima koristila
Nevenchica
Zainteresovan član
- Poruka
- 475
Pocni da se bavis sportom nekim...Znam da zvuchi otrcano, ali ako tome pristupish temeljno videces koliko 'menja svest' i ako nista drugo, umara u toj meri da ti ni ne bi bilo do cigarete...A i drzi te zauzetim Ako nisi sportski tip, igraj neke igrice, grickaj semenke radi bilo sta sto ti okupira ruke i um...Citaj neke lepe knjige... Moja preporuka "Moc autosugestije" Nesto lagano a veselo, i nesto sto ti daje polet...
Ako nisi sportski tip, igraj neke igrice, grickaj semenke radi bilo sta sto ti okupira ruke i um...Citaj neke lepe knjige... Moja preporuka "Moc autosugestije" Nesto lagano a veselo, i nesto sto ti daje polet...
snis
Primećen član
- Poruka
- 870
ogic:
nejjednostavniji nacin: "JA VISE NECU DA PUSIM !!!" i : "RECITE MI JEDAN JEDINU STVAR ZBOG KOJE VREDI PUSITI I JA CU O'MA DA ZAPALIM DVADESET KOMADA ODJEDNOM !" - veruj mi licno provereno pre tri i kusur godina i sada mi ni ne pada na pamet da zmarim :-)
samo tvoja volja i podrska okoline, "prebaci" prva tri dana kako znas i umes, a kasnije ide sve lakse i lakse ;-)
mnogo uspeha
ogic
Zainteresovan član
- Poruka
- 111
dr. svaka cast poznajes materiju, svidja mi se to sto si obavesten o svemu!!!
ogic
Zainteresovan član
- Poruka
- 111
Dragi moj snis prebacio sam 10 dana medjutim neki djavo je ipak preovladao i ponovo sam zapalio. Znam da ces pomisliti daje u pitanju slabost karaktera ali slazem se sa time ipak postoji li neki "laksi" nacin nesto sto u tim situacijama moze da ucvrsti karakter?
Pozdrav!
Pozdrav!
dr
Poznat
- Poruka
- 9.753
Ja sam zensko!ogic:
snis
Primećen član
- Poruka
- 870
ogic:
само ради тебе (друге можда смара): два пута сам престајао пушити у свом животу:
први пута сам седео код пријатељице, пио кафу, пушио и кад смо завршили посету, морали смо прећи преко једне пољане. Запалио сам један "дуван", згужвао кутију и бацио са остатком цигарета. Тада нисам пушио три месеца и, као што кажеш, ђаво ми није дао мира. "Кад сам могао једном моћи ћу и други пут..." и пробао сам једну цигарету која ме је "урнисала". Мислим да ми је глава пуцала и да ми је било много горе него када сам први пут запалио :-( Сутрадан сам се питао зашто је то тако било и пробао сам још једну цигарету, Последице ништа боље него први пут, али сам отишао и купио кутију цигарте. на оно "...могу опет.." сам чекао пуноооо година...
други пута сам новембра 2002.године рекао "..ја то могу..." и пробао и успео. Лагао бих те ако бих рекао то је п...н дим, било је муке, али након месец дана нисам подносио дим у лице пушача на улици. И сада ми дође понекад да запалим, посебно када неко у друштву "слатко" пуши, али разум је јачи од жеље и таква провокација се обично заврши тако да узмем кутију са стола, помиришем цигарете, сетим се да у њима немаНИШТА корисно, вратим их на сто, насмешим се пушачу и ту је, обично и крај жеље ;-)
И сигуран сам да можеш и ти то, јер нисам ти написао да сам "курио" и по 4 кутије дневно у моменту када сам други пут рекао "...ја то хођу", па сам успео...
Савет: у почетном периоду избегавај места на којима те ситуација провоцира: задимљене кафиће, журке, друштво страсних пушачаи не наседај на провокације типа: "..ајд још једну" и "ти немаш пишу..." и сл.
Карактер може учврстити једино воља. Сваки нови дан без дувана ти је награда за ту "патњу" :-)
Чик, пробај још једном и не труј се, човече :-)
ogic
Zainteresovan član
- Poruka
- 111
Izvinjavam se dr. !dr:Ja sam zensko!
pikax
Buduća legenda
- Poruka
- 28.513
ogic:
Najpre smanji broj cigareta.Tako sam ja uradila, bez flastera i zvaka...Nadji na netu slike pusackog plucnog krila , pa uporedi sa normalnim ( dobro, svi imamo antrakoticni pigment, ali razlika je drsticna ). Ja videla uzivo i ostavila ( pre 8 god. ), pre toga mi nije padalo na pamet.
Pozdrav i kako napredujes Ogicu?
i ja cu morati u dogledno vreme da batalim da se trujem; probao sam nikotinske flastere, i od njih sam se navadio da pusim jos vise (sa 1 na 1,5 paklicu), nikotinske zvake zato nisam ni otvorio (istekao im je rok vec koliko je vremena proslo od mog pokusaja), tako da je to za mene pogresan nacin odvikavanja; e sad, treba bolje da se organizujem...
pa valjda imaju jos neka "sredstva", setih se "ziban"-a, koji navodno ogadi coveku duvan - da li je neko probao vec? takodje i magneti - za njih sam cuo na radiju, izgubio sam telefon, pa ako moze neko malo da propagira i li kudi nesto od toga?
pa valjda imaju jos neka "sredstva", setih se "ziban"-a, koji navodno ogadi coveku duvan - da li je neko probao vec? takodje i magneti - za njih sam cuo na radiju, izgubio sam telefon, pa ako moze neko malo da propagira i li kudi nesto od toga?
mistress
Zainteresovan član
- Poruka
- 107
Ne znam bas koliko je pametno to smanjivati, mada eto ti si uspela. Mislim da je to samo teza varijanta. Ja se upravo "skidam", i danas mi je 4-ti dan. Mislila sam da necu ni toliko izdrzati s obzirom da sam strastven pusac, vec 11 godina.pikax:
Ali izgleda da sam u ovom momentu spremna na to. Jedini razlog zbog kog sam prestala jeste zdravlje, i misao o tome da neki ljudi ne mogu da uticu na stanje u kom se nalaze, nebitno da li je njihovo zdravlje ugrozeno nikotinom ili ne, a mi zdravi, sta radimo? Sami sebe unistavamo i ne znamo da cenimo ono sto imamo! Ako vam to bude na umu svaki put kada krenete ka upaljacu, ne treba vam nijedan flaster niti nikotinska zvaka!
Blah! Zamisli Ogicu, rak grla koji se "lepi" svakim dimom koji uvuces u sebe? I onda je ugasi... Za to ti ne treba karakter, vec samo razum.
pikax
Buduća legenda
- Poruka
- 28.513
Ja sam ostavila u momentu kada mi je paklica bila maltene puna, i nosila sam je u torbi mesec dana i na kraju bacila. Ne znam, nema lakih i teskih varijanti, sve je individualno -> pa kako kome uspemistress:
Koliko je duvan stetan, vrlo dobro znam ( lekar sam ).
Srecno svima
ogic
Zainteresovan član
- Poruka
- 111
Smanjio sam na pet cigareta, planiram da za par dana potpuno prestanem, plasi me to sto imam dijagnostikovanu anksioznost i da prestanak pusenja ne pogorsa stanje s obzirom da je poslednjih dana prisutna povecana nervoza.pikax:
Pozdrav!
ogic
Zainteresovan član
- Poruka
- 111
Zamisljam!?!?!?!?!?!?!?!?!?mistress:
WithdrawnWater
Poznat
- Poruka
- 7.141
ogic:
5 cigara je odlicno, u odnosu na to kloliko si pusio! Nije uopste lose sto si krenuo da se 'skidas' laganim smanjivanjem, posebno obzirom na to da imas dijagnostikovano psihicko stanje (u kome je anxioznost vodeci simptom). Da, anksioznost moze da ti se poveca smanjenjam i ostavljanjem pusenja, pa i kod onih koji nemaju dijagnostikovano stanje povecava se nervoza i iritabiolnost, to je prosto normalno, to se zove apstinencijalni simptom, i odlicno je za tebe sto nisi od jednom prekinuo nego krenuo da smanjujes. Dakle, 5 cigareta je odlicno, moj bi ti savet bio da ne zuris da potpuno prestanes, odnosno da ostanes na tih 5 cigareta neko vreme, mozda i ceo mesec, pa da smanjis na 4, i tako redom dok ne izbacis skroz. Dok si pusio ovoliko ni 4 meseca ne pravi neku razliku, ali za tvoju anksioznost psiholoska zavisnost je jako bitan faktor, te ce ti anksioznost biti manja ako se sporije budes skidao sad kad si dosao do pred kraj. Srecno, i samo polako!
Nevenchica
Zainteresovan član
- Poruka
- 475
Hvala WW
Pozdrav, sve najbolje
Pozdrav, sve najbolje