Zasto se sve vise ljudi razvodi

Sta se to desi u ljudima nakon odredjenog vremena provedenog u braku, gde nestanu ona prvobitna osecanja koja su postojala da bi se brak pre svega sklopio? Svaka prica je zasebna, a opet, u svakoj toj prici ima i nesto poznato!

Razlozi za razvod mogu npr biti:

- Jedan partner je uvek imao tendenciju da kontrolise onog drugog, ocekivao je da se druga strana njemu prilagodi, da se ponasa/radi/zivi prema njegovim/njenim ocekivanjima. Onda onom nad kojim se sprovodila kontrola prosto "pukne film" i bez mnogo rasprave zeli izaci iz takvog braka. (Varijacije na opisanu situaciju svakako postoje!)

- Razlog moze biti i nedostatak emotivnosti i intime u braku. To nekako i funkcionise sve dok se jedno od partnera mozda ne zainteresuje za nekog van braka, i ako to ode daleko, moze se desiti da se iz tog razloga raspadne brak.

- Ponekad su razlozi ekstremne prirode kao npr fizicki i psihicki napadi. Psihicko maltretiranje pri tome moze biti isto tako nepodnosljivo kao i fizicko.

- Razlozi mogu biti i navike jednog od partnera koje se ne uklapaju u navike ovog drugog.

- Razlicitost karaktera.

Sve u svemu razloga moze biti jos mnogo a svaka prica ima svoje specificne detalje.

Sve u svemu jedno je evidentno: dok su se generacije nasih roditelja trudile da sacuvaju brak koji nikada i nije bio savrsen (jer koji brak jeste??) nasa generacija, mislim na "post baby boom generation", ce mnogo lakse posegnuti za razvodom.

Imam par pitanja koja bi se ovde mogla prodiskutovati.

Prvo:

Da li treba ostati u relativno funkcionalnom braku i nastojati da se stvari kako-tako izglade ili treba sledovati svoje instikte za slobodom i samostalnoscu?

Sta se moze a sta ne moze tolerisati u braku?

Da li kada prestane ljubav treba da prestane i brak? - S tim u vezi da li je ljubav uopste trajna?

Evo samo okviri za diskusiju, koja se svakako moze prosiriti i van ovih gore postavljenih pitanja. Da cujem vase komentare!



PozdraF

VB7

Zato što su, nesrećnici, vezani zakonom jedno za drugo..

Prema Zakonu koji reguliše brak i porodicu, a naravno, ja sam ga čitao, postoji oko desetak brakoravodnih uzroka, kao 1. navedana je prevara ...

Islam ima jedan super brakorazvodni uzrok - grešne misli ))

Zato sto su ekonomski nezavisni.

ne razvodi se sad vise ljudi nego ti, kad si bio klinac, nisi obracao paznju na to...od kad se to vise ljudi razvodi, od 1900? pa da, to znamo...

a sve ovo sto pitas je individualno i nema sanse da dobijes kockast odgovor...

Da, to su lepo primmetio/la jer je brak, pre svega ekonomska zajednica.

Disfunkcionalna porodica je nezdrava, tako da, ukoliko postoje deca, onda se treba boriti za očuvanje braka, naravno, ukoliko se ne radi o ekstremnim slučajevima nasilja u porodici i sl.
Postoje i srećni brakovi, a porast broja razvoda je samo slika socijalne bede, u kojoj, konkretno živimo. Po meni, postoji čvšća veza od zakonske da bih bio sa nekim i želeo zasnivanje porodice.

postoje nepodnosljivi brakovi u kojima je zena_tutor...a,postoje i takvi brakovi u kojima je zena_robinja,a muskarac despotvde nema srece i vremenom zavlada otupelost i muka,ljudi odlaze ..
e sad,..lepsi oblik braka je ona suprotnost koja podrazumeva neumesnu brigu,pod izgovorom da je zena_ slaba...ali...da li je tako??,i da li si prema njoj korektan,imas li ljubavi prema njoj ako je ne uzimas ozbiljno??jer,ako joj poveris sve,videces da li je ona slaba i da li ce moci sve da nosi. i jos nesto- ako se potpuno osloni na tebe,hoces li moci to podneti??kome onda ne dostaje snaga:tebi ili njoj??...: )) i dali ce se tad ljudi razilaziti???

Sve više ljudi se razvodi zato što sve više ljudi ima novca za živi samostalno.
Sem toga brak je pomalo... pa, gubi civilizacijsko mesto koje je imao.
Tako mi se čini.

CaLiMeRo:

Sve više ljudi se razvodi zato što sve više ljudi ima novca za živi samostalno.
Sem toga brak je pomalo... pa, gubi civilizacijsko mesto koje je imao.
Tako mi se čini.

Kliknite za proširenje...

meni se opet cini ,da sto su puniji dzepovi to su praznije duse odnosno duh ljudski,
treba uneti duh u brak ato znaci: sto je moguce duze u odnosu na drugog,u izvesnoj meri,ostati zagonetan,sto ce nas sacuvati od svake zasicenosti...u tom smislu intimnost postaje zanimljiva,jer ono sto je tudje ,postaje drazestan otpor...nemati zenu kao posed,nego je stalno i stalno sticati...nastojati da svaki vas dodir i ponovni susret,bude znacajan,kako ne bi bilo mesta onom opasnom trenutku ,u kome bi ste se medjusobno gledali sa dosadom..
ma,samo to tako mislim da treba,samo mi se tako cini...: ))

Sve vise ljudi se razvodi, jer ne zeli da ostane u losem braku, pri cemu to "losem" podrazumeva citav niz stvari, pocev od klasicnog "ne volim te vise", do nekada nezamislivog "zbog karijere (zenine)" ili "loseg sex-a". Pri tome, ljudi su manje ograniceni onime sto ih je nekada drzalo u braku-finansijski momenat, drustvene norme, strah da nece naci ponovo partnera...Ja sam za razvod definitivno, u slucaju da brak ne funkcionise, i ne shvatam ga tragicnije od recimo, prekida veze. Mislim da ce se i deca bolje osecati sa dobrim razvodom, nego u losoj bracnoj prici....

Ljudi se razvode zato jer mogu.

Kao sto rece jedna pametna zena:

Napor je biti stalno u ljubavi. To je trud da budete sveži, apsolutno u sopstvenoj emociji, da se stalno preispitujete.

Znaci ljudi su lenji i skloni mentalnom uspavljivanju, zato se razvode. Kad dosegnu ljubav, misle da je sve gotovo, a zapravo tu sve treba da pocne.

Iako baš nisam kompetentna da pišem na ovu temu,kako sada gledam na stvari,mislim da je bolje razvesti se nego ceo život ostati sa osobom koja ti ne odgovara,po bilo kom osnovu...........pri tome ne mislim samo na ljubav.Čini mi se, kako vidim iz brakova ljudi koji me okružuju,da se ni jedna strana ne trudi baš mnogo da neguje taj brak;kao da im je sve gotovo kad kažu da.Kada čujem da je neko u braku samo zbog dece,pozli mi.............slažem se sa gore navedenim da je deci u svakom slučaju bolje sa srećno razvedenim roditeljima, nego živeti u napetoj i neprirodnoj atmosferi; samo da bi se reklo da žive sa oba roditelja.

Slazem se Kalimero, dosada svakako moze da bude uzrok razvodu, kada emocije isceznu, zainteresovanost za onog drugog splasne a sa tim i zelja da se dopadamo zeni/muzu isto tako iscezne. Ali pitanje je isto tako, da li je covek po prirodi monogamista! I jos nesto, ne desava li se cesto da se dva partnera vremenom promene u razlicitim pravcima? U svakom slucaju, razvod ili ostanak ono bitno je biti senzibilan kao i u svemu drugome.

Mislim ipak da je razvod za mnoge bio novi pocetak, i ono vrlo cudno je, da koga god poznajem ko se razveo nije se pokajao... Trenutno mi dobra prijateljica ide kroz razvod, auu nije lako...

Da li treba ostati u relativno funkcionalnom braku i nastojati da se stvari kako-tako izglade ili treba sledovati svoje instikte za slobodom i samostalnoscu?


Ова реченица звучи безвезе!

Верујем да је свако ко се одлучио да уђе у брак имао свест о томе шта ради и шта бира. Не верујем да би особа којој је толико стало до ''слободе'' и ''самосталности'' (шта год то подразумевало) уопште улазила у ''ропство''!

Не верујем да ико жели тек тако да прекине ''релативно функционалан брак'', а да притом још прво не покуша да га спасе и ствари како-тако изглади!

Не распадају се добри бракови, него лоши! (Кад кажем добри, не мислим идеални, јер таквих нема!)

Razvod je odvratna stvar,koja psihicki promeni coveka.To pricam,jer sam razvedena i od tad(razvela sam se pre 3 godine)sam postala druga,sasvim druga osoba.U mom slucaju ljubav je postojala i nazalost dalje postoji,ali pod raznim okolnostima,pod teretom zivota svi savovi su popucali i nije bilo nade za spas.Mozda je problem i bila ta velika,divlja i fatalna ljubav..Prva godina naseg braka je bila godina ludovanja,neponoviljivih avantura i dozivljaja.Ali posle rodjenja deteta,kao da smo se oboje umorili od svega,shvatili smo da je vreme da se uzobiljimo i da sada imamo jedan zivot u rukama koji mora da tece normalnim tokom.Ja sam jednostavno zelela da zivimo normalno.Iako sam u zivotu prosla svasta,vise sam bila umorna od svega.Ali,on je takav put izabrao,mozda sam i ja kriva sto sam se udala za coveka sa one strane zakona,jedostavno stajanja nije bilo.Nisam mogla da izdrzim vise to okruzenje,koje mi je donelo mnogo tuge i bola,ceo zivot slusam price sa asfalta i ulice,a to ne zelim mom detetu.Kazem,on to nije mogao ili nije hteo,pored sve te ljubavi nije mario za svoju porodicu.nastavio je svojim putem,a dokle je stigao...samo on zna.Razvod je prosao tesko,prvo zbog toga sto je ljubav postojala,drugo iako smo razliciti ljudi oboje smo zeleli da spasemo brak,ali nismo znali kako.Jednostavno je puklo,ja se nikad necu pomiriti sa tim.Sva ta procedura,sve sto se uopste desava kada se ljudi razvode ubija u mozak i odnosi po jedan deo nerava.
zato su razvodi bolni i teski.I iskreno cu reci,svako ko stigne dotle da mora da prekine svoj brak,trudio se svojski da ga spase,a kada je shvatio da je sav trud propao odlucio je da ga potpuno unisti.Jer ljudi koji se ne trude da spasu porodicu njima je potpuno svejedno sta ce na papiru da pise......a sve je to najgore po decu.Koja pate ,osecaju se izdanim od sttrane roditelja.Mozda je i moja sreca bila sto je nasa cerka bila veoma mala kada smo se razvodili,pa nije shvatala ozbiljnost situacije.A verujem i to me najvise plasi da kada za koju godinu sve joj to postane kristalno jasno,krivice me sto sam joj tako rano oduzela pravo na kompletnu porodicu.
Ma sve je to jedna velika nesreca,i iskreno svaki put kada odem na neku svadbu,umesto da budem srecna i vesela,ja se secam svog razvoda....progoni me na neki nacin.
Ne zelim to nikome,ma koliko razvod kao razvod danas delovao kao banalna i uobicajena stvar,ja mislim da je to velika nesreca.

Znate onu scenu u vestern filmovima: konj bude ranjen, pa iako boli, gazda mora da ga ubije. Tako je to i sa brakovima koji umiru... MORAŠ DA PUCAŠ.

Brak bez Hrista..........promasaj.............

Душо, јако добро знам о чему причаш....
Волела бих да верујеш да ће све то једном бити далеко иза тебе, да ћеш пронаћи себе и свој нови живот (не мислим на нову породицу, то више никада неће бити како си замишљала), али треба да схватиш да је и за тебе и за дете развод много боља варијанта од остајања у браку у којем су родитељи незадовољни. Деца то јако добро осећају чак и кад се крје од њих. Ниси јој ти одузела комплетну породицу, запамти! Не треба да осећаш кривицу. Твој избор је бољи и за дете. Више јој значе раздвојени родитељи задовољни собом који могу да јој пруже много тога појединачно, него натегнуто глумљење заједништва или још горе сталне свађе и сукоби!

Равод је тежак и страшан и, како кажеш, односи један део нерава, али ако желиш даље, ако желиш да средиш свој живот, а то је потребно да би могла и детету што више да пружиш, мораш се помирити са тим!!! Да је вредело и данас бисте били заједно! Тешко је, знам то јако добро, али заврши то и у својој глави! Разведи се и емотивно, не само законски! Једино тако има наде!
Кад сам једном драгом пријатељу, док сам била у ситуацији као ти, рекла да не могу да се емотивно одвојим, да се нећу помирити са тим, да не могу свог бившег да пустим из срца...он ми је рекао:''ЦРКНИ!''
Те речи су ме дрмнуле и освестиле, 4 године после развода!
Ако ћеш и даље да патиш, да плачеш, да се окрећеш за прошлошћу..онда цркни, ко те шиша!

Najlepse savete daju raspustenice........sinonim za brak je TRPI.........

Где си ти то прочитао?

Tako zivim ,luche...........

Feed my Ego...Feed ))))))

pa čoveku dođe da se i ne udaje kad ovo pročita :?

Čestitam i želim ti punu kuću dece najlepše )