Ja mog dečka nisam znala uopšte, videla sam ga možda jednom ili dva puta.
Izašla sam s njim iz dosade.
Mart, zima... nigde žive duše, a ja sam baš tad bila između dve osobe koje sam volela i koje su mene kao volele i ja kao nisam mogla da se odlučim.
I tako, pozvao me najbolji drug da izađem s njim, njegovom cicom i sa Žarkom (koji je tad imao devojčicu ali ona nije krenula s nama)
Sedeli smo u jednom kafiću gde smo bili jedini gosti i on se naslonio na mene.
Ovo dvoje su se jubakali kao nezdravi a Žare nije usta zatvarao koliko je brbljao.
Baš mi je bilo neprijatno veče.
A onda se desio preokret - hteo je valjda da me inpresionira i tražio je od šankera da mu smuti bladi meri... i dobio je neko flurescentno zeleno sranje sa penom odozgo, ličilo je na najjeftiniji mogući deterdžent.
Cela situacija, njegova faca, to zeleno... ma sve - smejala sam se ko nezdrava.
Onda sam se okrenula ka njemu i gledala ga dok je pričao, naravno - ništa ga nisam slušala.
I bio mi je mnogo lep.
Ima ogromne trepavice, jasne oči, divne crte lica, lepe zube, pune usne, jake obrve...
I ja sam ga prekinula u pola reči i poljubila.
Vremenom smo počeli da se upoznajemo... i sad posle 6 godina mogu samo da kažem da mi je i to malo. Volim ga tako puno da ne mogu da vam napišem
Ali džaba kad je kukanje sad u trendu. 
Tako da je to bila ljubav na drugi pogled 
..Nisam ga vidjala nekoliko meseci, a kada smo se sledeci put sreli...desila se ljubav :razz:. -> Naime, spojio nas je zajednicki prijatelj kada smo svi izasli skupa na pice , sasvim slucajno :razz:...
ops: Kad sam se osvestila, pobegla sam glavom bez obzira. To bežanje i jurenje je trajalo godinu dana, onda smo se ponovo negde medju zajedničkim poznanicima sreli, on me ispratio kući,....i sve ostalo je istorija. 
Unisti nas zapad